Glavni gost Vučić: „Danas“ na rođendanu BIA (FOTO)

Svečanost je upriličena povodom 125 godina civilne službe bezbednosti, koja je tokom svoje istorije više puta menjala ime ali i državu.

Ipak formalni naslednik svih civilnih službi bezbednosti je današnja BIA.

Istorija Službe

Ova služba je nastala 1899. godine pod imenom Odeljenje za poverljive policijske poslove koje je ukazom osnovao kralj Aleksandar Obrenović.

Od tada je više puta menjala ime pa se tako zvala Odeljenje za javnu bezbednost Ministarstva unutrašnjih dela, Odeljenje za državnu zaštitu.

Nakon drugog svetskog rata dobija novo ime – Odeljenje za zaštitu naroda, a zatim postaje Uprava državne bezbednosti (u narodu popularni OZNA i UDBA). Nakon Brionskog plenuma 1966. godine ponovo menja ime u Služba državne bezbednosti, a 1992. godine, nakon raspada SFRJ, dobija ime Resor državne bezbednosti (RDB) i pod tim imenom ova služba piše svoje nacrnje stranice istorije koje je povezuju sa jezivim zločinima, umešanosti u ubistva novinara i ubijanju političkih protivnika Slobodana Miloševića.

Nakon demokratskih promena, 2002. godine služba dobija svoje sadašnje ime i prestaje da bude deo Ministarstva unutrašnjih poslova, već postaje samostalna institucija koja po ustavu odgovara Narodnoj skupštini i Vladi Srbije.

Jeste rođendan, ali bezbednost pre svega

Čast da prisustvuju svečanosti dobili su i predstavnici „sedme sile“.

Gosti na svečanosti su bili podeljeni u tri kategorije.

Treća kategorija su novinari koji su dočekani na samom ulazu u „krug“ zgrade BIA.

Novinare su dočekali uniformisani agenti BIA, koji su nam zatražili lične karte, zatim smo na ulazu prošli prostoriju za pregled i dodeljene su akreditacije.

Nakon toga su nas ljubazni agenti u civilu sproveli do zgrade u kojoj je predviđeno održavanje svečanosti.

Objašnjeno nam je šta sme, a šta ne sme da se fotografiše (uglavnom ne sme ništa) i ukratko nam je predočen protokol.

U zgradi su novinari smešteni u restriktivni prostor, pored crvenog tepiha kojim su prolazile zvanice.

Druga kategorija gostiju su bili visoki funkcioneri Vlade među kojima su bili bivši direktor BIA, a sadašnji ministar odbrane Bratislav Gašić, predsednica Skupštine Ana Brnabić, ministar policije Ivica Dačić i ministar finansija Siniša Mali.

Svečanosti su, osim političara, prisustvovale i ličnosti iz sfere bezbednosti, tužilaštva, ali i neki bivši funkcioneri.

Iz MUP-a je bio prisutan načelnik Uprave kriminalističke policije Ninoslav Cmolić, za kog se, nakon najave Ivice Dačića da će novi direktor policije ubrzo biti izabran, sve više govori da bi baš on mogao postati prvi operativac u MUP-u.

Kada smo kod direktora policije, na svečanost je došao i nekadašnji direktor policije Milorad Veljović, koji je tu funkciju do sada najduže obavljao i kojeg je u poslednje vreme retko videti u javnosti.

Zanimljivo je da rođendanskoj proslavi službe nije prisustvovala Vrhovna tužiteljka Zagorka Dolovac, ali je zato došao glavni tužilac Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Nenad Stefanović. Od onih koji još nisu prisustvovali treba izdvojiti aktuelnog premijera Miloša Vučevića, načelnika Generalštaba Milana Mojsilovića kao i predstavnike verskih zajednica, koji su po običaju redovni gosti ovakvih događaja.

Jedan od pripadnika BIA koji su dočekivali zvanice u maniru pravog domaćina je načelnik operativne službe BIA Marko Parezanović.

Ovaj visokopozicionirani pripadnik BIA je jedan od kontoverznijih i živopisnijih ličnosti Službe.

On je široj javnosti postao poznat 2018. godine, kada je javno rekao da su najveća pretnja po bezbednost Srbije opozicija, sindikati, nevladine organizacije i mediji.

U istraživanju portala KRIK o povezanosti bivšeg ministra unutrašnjih poslova sa organizovanim kriminalom pominje se upravo Marko Parezanović koji je u Skaj prepisci „Markus“.

„Markus“, odnosno Parezanović, trebalo je da pomogne da se izvrši pritisak na sudiju Apelacionog suda Duška Milenkovića, ne bi li osuđeni Darko Šarić dobio što manju zakonsku kaznu.

Prva kategorija gostiju je jedan čovek – predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je bio centralna figura svečanosti.

Dok su i visoki funkcioneri Vlade i svi gore pobrojani pre ulaska morali da prođu kroz montažni detektor metala, pre samog ulaska predsednika Srbije, munjevito je sklonjen detektor, pa je predsednik u zgradu BIA ušao kao u svoju kuću.

Nakon što su dva agenta BIA položila spomenik na spomen zid sa ispisanim imenima poginulim pripadnicima Službe, Aleksandar Vučić se poklonio ispred položenog venca i proslava je mogla da počne.

Ona je organizovana u svečanoj Plavoj sali. Dok su gosti sedeli na svojim mestima, novinari su bili smešteni iza poslednjeg reda sedišta, u veoma uskom prostoru koji se brzo napunio glomaznom opremom televizijskih ekipa, pa je bilo izuzetno izazovno pratiti ceremoniju sa takvog mesta i te udaljenosti.

Špijuni su među nama

Nakon intoniranja državne himne, pušten je kratak propagandni film u kojem je ukratko predstavljena istorija bezbednosne službe kao i ono što je BIA radila poslednjih godinu dana.

BIA je, prema rečima iz filma, bila najposvećenija praćenju rata u Ukrajini i Bliskom istoku, vodeći računa da se negativne strane ovih sukoba ne preliju na Srbiju, a kao glavni izazov je predstavljena opasnost od novih migracija koje sa sobom vuku povećan rizik od terorizma. Navedeno je da se srpski narod i SPC nalaze pod udarom raznih stranih službi i remetilačkih faktora. Napomenuto je i da BIA informacijama do kojih dolazi pomaže predsedniku Vučiću u borbi za interese Srbije koje vodi na spoljnom planu.

Prvi se gostima obratio direktor BIA dr Vladimir Orlić.

On je u kratkom govoru pozdravio prisutne goste i zahvalio se pripadnicima BIA na predanom radu kao i visokom nivou patriotizma. Istakao je da je 125 godina postojana službe važan jubilej kojim malo zemalja može da se pohvali. Pored uobičajnih fraza koje prate ovakve govore, Orlić je istakao da živimo u dobu velikih izazova na globalnom nivou. On je na kraju izrazio veliku zahvalnost predsedniku Vučiću, bez kojeg, kako je rekao, ne bi bilo moguće da čuvamo Srbiju kao slobodnu i bezbednu zemlju.

„Naša služba – naša zakletva. Zivela Srbija!“, završio je svoj prvi javni govor kao direktor BIA Vladimir Orlić i zamolio predsednika Vučića da se obrati gostima.

Nakon formalnog pozdrava okupljenima sa „uvaženi“ i „uvažene“ predsednik je napomenuo da je veliki pritisak na Srbiji.

„Nikada nije bio veći unutrašnji pritisak spoljnih službi da sačuvamo neutralnost i samostalnost. Za mene postaje nemoguće da izdržim, a mogu misliti kako je vama pripadnicima BIA. Pritisci će biti sve veći, postaju sve histeričniji. Mnogi se ne raduju napretku Srbije i žele da je zaustave. Pokušaće da nas isprovociraju, ali tako su samo homogenizovali Srbe ovde i u regionu. Zato je nervoza u regionu“, rekao je Vučić.

Kao primer pritisaka koje trpi naveo je Banjsku i naveo da je strancima veliki problem što se se stanovništvo na Kosovu tada pobunilo braneći svoju naciju i Ustav.

Govor je završen neizostavnim „Živela Srbija“.

I dalje se pomera datum odluke odlaska na samit BRIKS-a

Nakon svečanosti, u holu zgrade predsednik se obratio novinarima i odgovorio na neka pitanja.

Na pitanje reportera N1 zbog čega još uvek nije saopštio da li će prisustvovati samitu BRIKS-a iako je rekao da će odluku doneti do 15 oktobra, predsednik je odgovorio je ta odluka vrlo nezavidna, jer šta god da odluči naići će na osudu.

„Ukoliko kažem da ću ići reći će da sam ruski čovek, ako odbijem reći će kako sam izdao prijatelje Ruse. Saopštiću odluku 20. najkasnije 21. oktobra. Do tada treba da obavim neke veoma bitne razgovore o kojima ne mogu sada da govorim. Ali saopštiću vam odluku, ne brinite“, odgovorio je predsednik Srbije.

Reporter N1 je postavio i pitanje Orliću – koji je razlog što su BIA duplo povećana novčana sredstva u odnosu na 2017. godinu, ali je Vučić rekao da će on odgovoriti i na to pitanje, pa je Orlić ostao samo da stoji pored predsednika.

Predsednik nije propustio da prokomentariše jučerašnje proteste protiv rudnika litijuma u Loznici, pa je tako izneo tačan broj ljudi koji su protestovali. On je dodao da je protiv rudnika litijuma bilo više od 80 odsto građana, a da je danas taj broj duplo manji i da će se još smanji.

Ovom kratkom konferencijom je rođendan završen.

Novinari ni nazad nisu mogli sami, već je agent BIA zamolio da se okupimo u jednu grupu nakon čega su nas ljubazni agenti bezbedno sproveli do izlazne kapije Bezbednosno-informativne agencije.