BIA može svakoga da zadrži, ali samo iz dva razloga: Po čemu slučaj Zdravka Ponoša na granici odskače od uobičajenog

Međutim, kako naglašavaju sagovornici Danasa, način na koji je to učinjeno, kao i činjenica da se od razgovora naprasno odustalo, upućuju da prikupljanje obaveštenja nije bilo primaran motiv za zadržavanje Ponoša na graničnom prelazu Batrovci.

Programski direktor Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Predrag Petrović navodi da BIA imaju dva osnova da od građana prikupljaju obaveštenja.

– BIA može da postupa u slučajevima koji se odnose na zaštitu nacionalne bezbednosti, ali i u slučajevima gde istražuju određeno krivično delo koje je u njihovoj nadležnosti. Dakle, oni imaju zakonsku osnovu, ali je problematičan način na koji su pristupili pokušaju da sa Ponošem obave razgovor, kaže Petrović dodajući da u Zakonu o BIA eksplicitno stoji da niko ne može biti prinuđen na saradnju i davanje obaveštenja.

Prema njegovim rečima, krajnje je neuobičajeno zadržati nekoga na graničnom prelazu dok se sa porodicom vraća iz inostranstva.

– Takav pristup odskače od uobičajenog, ukoliko se radi o prikupljanju informacija vezanih za neku istragu koju BIA vodi. Ako je po sredi istraga onda su mogli da sačekaju da se Ponoš vrati u zemlju i da mu pošalju poziv. Način na koji su postupili implicira da je u pitanju nešto urgentno, ali onda se postavlja pitanje zašto su od saslušanja odustali kada je Ponoš objavio na društvenim mrežama da je zadržan, navodi Petrović.

Reakcija agencije koja je odustala od razgovora njemu sugeriše da motiv za saslušanje nije bilo prikupljanje obaveštenja.

– Meni sve ovo liči na neku vrstu pokušaja zastrašivanja Zdravka Ponoša. Pretpostavljam da oni nisu očekivali da će on objaviti da je zadržan i da će to privući toliko pažnje, kaže Petrović.

Zdravko Ponoš je od 2006 do 2008. godine obavljao funkciju načelnika Generalštaba Vojske Srbije. Ipak, ova okolnosti, prema rečima advokata Nikole Lakića ni na koji način ne može da utiče na činjenicu da je on bio zadržan na graničnom prelazu.

– Ponoš se duže od trinaest godina ne nalazi na poziciji načelnika Generalštaba i nema dodira sa poverljivim informacijama bilo kog tipa. Sama činjenica da je bio na toj poziciji ne bi smela da bude izgovor za posebnu obradu, a zadržavanje nesporno pokazuje da je Ponoš predmet posebne obrade, ističe Lakić.

Upravo je to, dodaje Lakić, centralno pitanje celog ovog događaja – zašto je lider jednog opozicionog pokreta predmet posebne obrade, bez zahteva tužilaštva i odobrenja suda.

– BIA se i dalje bavi nezakonitim delovanjem kao što je to radila godinama unazad. To je ista ona organizacija koja je učestvovala u ubistvima Ivana Stambolića, Slavka Ćuruvije, u pokušajima ubistva Vuka Draškovića… Nikakve razlike nema između BIA i Državne bezbednosti, oni nikada reformisani i modernziovana. Sve što su radili tada rade i sada, čak je i dosta istih ljudi zaposleno u službi. Jedina razlika je što im se sada pridružilo mnogo ljudi koji su stranačku legitimaciju Srpske napredne stranke zamenili službenom legitimacijom Bezbednosno-informativne agencije, kaže Lakić.