„Profesionalac ili amater na čelu BIA“: Na čelo Bezbednosno-informativne agencije pre 20 godina došao Rade Bulatović

Nekadašnji savetnik za nacionalnu bezbednost poslednjeg predsednika SR Jugoslavije Vojislava Koštunice Rade Bulatović početkom 2004. godine vratio se u žižu interesovanja javnosti kao novi direktor Bezbednosno – informativne agencije.

Odluka Vlade Srbije da imenuje Bulatovića za prvog obaveštajca, kako je pisao Danas, nije bila iznenađenje, budući da je važio za jednog od najbližih saradnika tadašnjeg premijera.

Bulatović je iz Saveznog ministarstva inostranih poslova, gde je radio na konzularnim i kadrovskim poslovima, došao u Koštuničin
kabinet koji je sve vreme sukoba Koštunica – Đinđić obeležavan kao neformalni centar moći.

Direktni uticaj na vojne obaveštajne službe i kadrovanje u Vojsci Jugoslavije neke su od najtežih optužbi na Bulatovićev račun koje su izricali Koštuničini protivnici i čelni ljudi Vojske Jugoslavije.

Ali, ne i najteže.

Navodno je jedan od retkih koji „zna detalje“ hapšenja Momčila Perišića, koje je ocenio kao „uspeh jedinstvenog sistema bezbednosti zemlje“.

Aprila 2003. godine Uprava za borbu protiv organizovanog kriminala optužila ga je za „sastanke i dogovore“ sa „glavnim organizatorima ubistva Zorana Đinđića“.

Nakon izjave bivšeg premijera Republike Srpske Krajine Borislava Mikelića da je u septembru 2003. godine organizovao sastanak Milorada Lukovića Legije i vođe zemunskog klana Dušana Spasojevića sa Radetom Bulatovićem i prvim vojnim bezbednjakom Acom Tomićem, Bulatović je uhapšen.

Pre hapšenja rekao je da urednici BK televizije i Pinka protiv njega vode „kampanju pod dirigentskom palicom Vladinog biroa“.

Demantujući bilo kakvu povezanost sa zamunskim klanom, najavio je da će sudu u Srbiji ili sudu Saveta Evrope podneti tužbu zbog optužbi iznesenih u medijima.

Bio je osumnjičen i za udruživanje radi neprijateljske delatnosti, pripadnost organizovanoj kriminalnoj grupi i za direktno saućesništvo u ubistvu Zorana Đinđića.

Nijedna optužba protiv Bulatovića nije dokazana. Osam dana je proveo u samici, punih 18 dana nije ispitan. Iz pritvora je pušten posle tri meseca, jer „nije nađeno da u njegovim postupcima ima elemenata krivičnih dela koja su mu pripisivana“.

Bulatović je, nakon poricanja krivice, oslobođen krivične odgovornosti na osnovu, kako je obrazloženo, odgovarajućih zakonskih razloga.

Rade Bulatović izazvao brojne reakcije

Imenovanje Bulatovića na mesto direktora BIA izazvalo je različite reakcije u javnosti.

Tadašnji lider Socijaldemokratske unije Žarko Korać izjavio je tom prilikom za Studio B da Rade Bulatović ne zadovoljava osnovne zakonske propise za postavljenje na mesto načelnika Bezbednosno-informativne agencije (BIA).

Kako je Korać smatrao, činjenica da je neko bio savetnik Vojislava Koštunice za pitanja bezbednosti ne znači da je time kvalifikovan i da bude direktor BIA.

On je rekao da je bivša vlast uložila veliki napor da otpočne proces profesionalizacije te službe, ali i da se na ovaj način sve vraća u političke vode gde se za direktora civilne obaveštajne službe dovode ljudi po kriterijumu političke podobnosti.

Prema rečima predsednika SDU, Bulatović nije radio u obaveštajnim službama, nego u Saveznom ministarstvu inostranih poslova i time
je BIA data u ruke amateru.

Saradnik Centra za antiratnu akciju Bogoljub Milosavljević u razgovoru za Danas pre 20 godine rekao je da je nezahvalno ocenjivati nečiji rad unapred.

Prema njegovim rečima, sa jedne strane je dobro da se na čelu agencije nađe neko ko nije iz bezbednosne strukture.

On je to obrazložio činjenicom da ništa nije značajno postignuto u reformi civilne službe bezbednosti dok su na njenom čelu stajala dvojica Bulatovićevih prethodnika koji su pripadali toj strukturi.

S druge strane, govorio je Milosavljević, postavljalo se pitanje da li je ličnost koja se nalazi na poziciji direktora BIA sposobna da obavlja tu funkciju i bude nosilac naprednih ideja i reforme službe.

„Sigurno je da Bulatović uživa ogromno poverenje premijera Koštunice, jer je nekada bio njegov savetnik za bezbednost. Nezahvalno je unapred ocenjivati nečiju sposobnost, kada još nije ni počeo da obavlja svoj posao“, smatrao je svojevremeno Milosavljević.

On je dodao da je hapšenje Bulatovića u vreme akcije „Sablja“ bilo organizovano, najverovatnije zbog bliskosti sa Koštunicom i predstavljalo je pokušaj da se tragovi atentata smeste među ljude bliske predsedniku DSS, što je moglo biti iskorišteno za političke obračune.

I advokat Božo Prelević smatrao je da privođenje Bulatovića u akciji „Sablja“ nema prevelikog značaja u slučaju njegovog imenovanja za šefa Bezbednosno-informativne agencije, jer protiv njega nije ni pokrenut postupak.

On je isticao i da je privođenje posledica politizacija akcije „Sablja“.

„U svakom slučaju, pretpostavljam, da su imali nešto značajno tužilac bi podigao optužnicu, znači tužilac nije podigao nikakvu optužnicu i to jeste problem prethodnih vlasti“, rekao je Prelević pre 20 godina.

Dugogodišnji novinar nedeljnika „Vreme“, Miloš Vasić smatrao je da bi funkciju šefa agencije trebalo da obavlja profesionalac, jer je reč o jednom specifičnom zanatu, za koji se traži „profesionalac od integriteta“.

Činjenica da je Bulatović bio pritvoren za vreme akcije „Sablja“ zbog kontakata sa vođama zemunskog klana, prema Vasićevom mišljenju, povlačila je za sobom i sumnju na revanšizam.

Imenovanje Radeta Bulatovića nametalo je i pitanje da li Demokratska stranka Srbije preuzima i Ministarstvo unutrašnjih poslova i sektore koji rade odvojeno od Ministarstva, poput Bezbednosno-informativne agencije.

Božo Prelević je smatrao da se stiče utisak da DSS hoće da preuzme odgovornost za sektor bezbednosti.

S druge strane, Vasić je rekao da se i u ovom slučaju dokazuje fascinacija političara u Srbiji tajnim službama i policijom.

„Ne vidim čemu fascinacija tajnim službama nakon 5. oktobra i konačnog preuzimanja vlasti iz januara i februara 2001. godine. Te službe treba da služe onome što su njihovi bazični prioriteti. Međutim, to otimanje za kontrolom kapaciteta za prisluškivanje, ko će kome prikazivati video-snimke čijih poseta kome, ili intimnog života svojih stvarnih ili zamišljenih političkih protivnika, to
je stvar koju treba iskoreniti – rekao je tada Vasić.

Nekadašnji generalni sekretar nevladine organizacije Atlantski savet Veljko Kadijević u razgovoru za Danas pre 20 godina istakao je da je Bulatović ćovek koji je očigledno obezbedio kvalifikacije za imenovanje na mesto direktora BIA.

On je naglasio da Bulatović nije laik kao što su neki želeli da to prikažu, već čovek koji se bavi tom oblašću i da je bio dobro upućen u bezbednosnu problematiku.

Činjenica da je radio u Ministarstvu spoljnih poslova, prema Kadijeviću, bila je još jedan plus, jer je Bulatović čovek koji uživa veliki ugled u inostranstvu, a funkcija direktora BIA delimično je i politička.

Kompletna digitalna arhiva svih brojeva Danasa od 1997. do danas dostupna članovima Kluba čitalaca Danasa na portalu klub.danas.rs.

„Bulatović se visoko kotira u ovoj političkoj garnituri i njegovo imenovanje ne predstavlja iznenađenje. Predstoji mu ozbiljan i naporan rad, jer je taj segment bezbednosti jako zapušten i trebaće mu dosta umešnosti da agenciju reformiše prema standardima demokratskih zemalja i napravi diskontinuitet sa dosadašnjim načinom rada. Njegovi prethodnici nisu uradili baš ništa na tom polju“, ocenio je Kadijević.

On je smatrao da reforma civilne službe bezbednosti ne zaslužuje ništa manju pažnju od reforme vojske.

Imenovanje Bulatovića na mesto šefa BIA oštro je kritikovao i predsednik Skupštine Vojvodine Nenad Čanak ocenivši da premijer Srbije Vojislav Koštunica tom odlukom „vraća Srbiju u mrak“.

„Ja sam još pre nekoliko godina govorio da Koštunica pokušava da izvrši državni udar. Sada mu to i polazi za rukom, a ako preuzme tajne službe, moći će i da nastavi s tim“, rekao je Čanak novinarima u Novom Sadu pre 20 godina.

Prema njegovim rećima, u Srbiji je tada na delu „neomiloševićizam“ koji sprovodi Koštunica.

Rade Bulatović je rođen 1958. godine u Beranama, a završio je Pravni fakultet u Beogradu, gde je radio i kao načelnik Odeljenja za komunalno – stambene poslove opštine Savski venac.

Diplomatsku karijeru počeo 1988, bio je sekretar u jugoslovenskoj ambasadi u Rimu, konzul u Generalnom konzulatu SRJ u Istanbulu.

Od 2004. do 2008, tokom dve vlade Vojislava Koštunice, bio je na čelu BIA.

Njegovo ime pominjano je u kontekstu mreže pomagača u skrivanju haških begunaca, ali je u vreme dok je bio šef BIA isporučeno i najviše optuženika iz Srbije.

Ostavku na tu funkciju podneo je jula 2008, nakon formiranja vlade Mirka Cvetkovića.

Godine 2009. otvorio je advokatsku kancelariju i specijalizovao se uglavnom u oblasti korporativnog prava, a 2012. postavljen je za načelnika Odeljenja za Pokret nesvrstanih u MSP Srbije.

Za ambasadora Srbije u Ukrajini i Gruziji imenovan je 2013. godine.

Inače, Bulatović je u Kijevo postavljen 2013. godine ukazom tadašnjeg predsednika Tomislava Nikolića. Opozvan je 28. avgusta 2019. godine.

Tokom 2020. godine bilo je spekulacija i da bi Bulatović mogao biti imenovan za generalnog sekretara Ministarstva spoljnih poslova, koje je do tada predvodio Nikola Selaković, što se ipak nije dogodilo.