Foto: FoNet / Milica VučkovićNa Zapadnom Balkanu nacionalistički diskurs, ekstremno desničarski pokreti i grupe koje naglašavaju pravoslavni identitet predstavljaju najveću pretnju i pokretače radikalizacije ekstremizma. To je specifičnost koja razlikuje nasilni ekstremizam na Balkanu od ekstremizma koji većina zapadnih zemalja povezuje sa radikalnim islamom, istakao je Florijan Biber, profesor Univerziteta u Gracu, govoreći na 11. Beogradskom bezbednosnom forumu (BBF).
U okviru BBF koji je otvoren danas u Beogradu i trajaće tri dana, održan je panel posvećen otpornosti na nasilni ekstremizam u Jugoistočnoj Evropi.
Na panelu su govorili, osim Bibera, i Marija Ignjatijević, istraživačica Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, Evlogi Stančev, asistent na Institutu za balkanske studije i Centru za trakologiju pri Bugarskoj akademiji nauka i Čarls O. Varner sa Fakulteta političkih nauka u Leuvenu, u Belgiji.
Iako se na Zapadu nasilni ekstremizam, koji je bio glavna tema ovog panela, sagledava uglavnom kao muslimanski problem, kako je istakao profesor Biber, u regionu Zapadnog Balkana on ima svoje specifičnosti i treba ga sagledati u kontekstu dominantnog nacionalističkog diskursa.
– Na Zapadnom Balkanu imamo specifične pokretače nasilnog ekstremizma u vidu pretnji povezanih sa raznim nacionalističkim pokretima. Najsvežiji primer su pretnje na vratima organizacije Žene u crnom u Srbiji. To je nasilje koje je relevantnije i opasnije na mnogo načina širom Zapadnog Balkana nego nekakve pretnje radikalnog islama, kojima se veći deo zapadnog sveta bavi – naveo je Biber.
On je objasnio i da ne postoji jedan jednostavan kauzalni mehanizam koji objašnjava radikalizaciju ekstremizma, ali da je važno posmatrati dva elementa koji utiču sposobnost društva da priži otpor ekstremizmu, a to su lokalne institucije i transnaciolani faktori.
– Česta je pojava da lokalne institucije, koje bi trebalo da spreče nasilni ekstremizam, zapravo kooptiraju ideje ekstremizma a različite vrste huligana ili ekstremno desnih grupa, koje su pod uticajem politčkih faktora, postaju deo tih institucija – naglasio je Biber.
Govoreći o transnacionalnim faktorima Biber je kao primer pomenuo ljude iz Srbije koji odlaze da ratuju u istočnoj Ukrajini i rekao da je važno posmatrati fenomen ljudi koje se pridružuju različitim radikalnim grupama.
Kada se govori i ekstremizmu i rezilijentnosti na Balkanu, Biber ukazuje da ključnu ulogu u otporu takvim pojavama trebalo bi da imaju snažne institucije države.
Saradnica Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Marija Ignjatijević predstavila je analizi o verskom ekstremizmu u Sandžaku i navela da radikalizacija i otpor često, ali ne uvek, predstavlju dve strane istog novčića.
– Svaki od ovih pokretača rezilijentnosti ima drugu stranu, on može da povećava ekstremizam. Primer za videli smo tokom pandemije, kada je region Sandžaka bio ozbiljno pogođen pandemijom i zbog nepripremljenosti institucija veća pomoć stizala je iz dijaspore, to može da podrije lokalne institucije. Teško je podeliti pokretače otpora i pokretače radikalizacije, to su često dve strane istog novčića, navela je ona.
Evlogi Stančev sa Instituta za balkanske studije Bugarske akademije nauka predstavio je analizu o Severnoj Makedoniji, koja pokazuje da je u toj zemlji vodeći faktor za otpor nasilnom ekstremizmu etnička homogenost regiona, a potom sledi ukorenjenost tradicija, obrazovanje i demografija.
Čarls O. Varner sa FPN u Leuvenu, govorio je o doprinosu koji ratni veterani mogu da daju za jačanje otpora prema svim vrstama ekstremizma ističući ih kao važan faktor za promenu, iako sami često nisu svesni načina na koji mogu da pomognu svom društvu nakon učešća u ratu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
