Biće nas i na Mediteranu

Kakvi su planovi Rekultivacije i ozelenjavanja (RIO) za 2016.godinu?

-Privrednog društva (PD) RIO u 2016.godini bi trebalo da postavi visoke standarde u proizvodnji rasada, kako na lokalnom nivou, tako i u državi, ali i na prostoru čitavog Balkana. Mnogo smo investirali u poslednje dve i po godine da bismo ostvarili osnovni cilj našeg menadžmenta. Rekli smo da će osim uslužnog RIO postati proizvodno preduzeće. Krupnim koracima smo gazili ka tome. Došli smo do tog stadijuma. Sada je to došlo u naprednjiju, višu fazu i nadamo se da ćemo u ovoj godini biti lider na tržištu u proizvodnji rasada i rasadnog materijala. To se odnosi na proizvodnju cveća, voća i povrća. PD RIO ima specijalizovane komore za proizvodnju u veštačkim uslovima gde za 2/3 skraćuje proizvodnju. To su uslovi koje poseduju svi mali proizvođači u Srbiji, a neki veliki proizvođači i zastupnici svetskih firmi kažu da ovo što imamo ne postoji na Balkanu. Najveći problem PD RIO je edukacija ljudi. Struka je svuda problem, a u 2016.godini ćemo se posvetiti obuci radnika.

Bilo je problema sa projektom Ministarstva omladine i sporta „Svež početak“ , u kome su radnici trebalo da se obučavaju u RIO i kasnije steknu zaposlenje u tom preduzeću. Šta se dogodilo?

-Novi menadžment RIO je zatekao 43 radnika. Sada imamo 146 radnika zaposlenih po svim osnovama. Dakle, fluktuacija radne snage u RIO je najveća u našem okrugu. S tim u vezi, 8 radnika iz projekta „Svež početak“ nikakav problem nije da budu primljeni. Problem je u tome što dogovor nije poštovan. Reč je o dogovoru između poljoprivredne škole, kabineta gradonačelnika Požarevca i mene. Dogovor je bio da se kandidati obučavaju u PD RIO, da u poljoprivrednoj školi uradimo zasad hrizantema, što smo na kraju radili kod nas u firmi, kao i da će našom procenom dobiti zasluge. Ne znam ko je potpisao sertifikate i ko je merodavniji za to osim direktora poljoprivredne škole. To je trebalo da uradi ili neki profesor ili rukovodilac službe. U preduzeću imamo rukovodioce koji su šumarski inženjeri i inženjeri hortikulture. Ta deca su prošla i dobila su sertifikat od grada. Nisam znao da je Grad Požarevac služba koja može da izdaje takve sertifikate. Ne pokazujem prstom ni u koga pojedinačno. Dogovor nije poštovan. Vapio sam za pomoć, pričao o tome sa gospodinom Milićem Jovanovićem (zam. predsednika skupštine grada) koji je bio član skupštine PD RIO, da napravimo kompromis, sprovedemo obuku kao što smo to radili sa profesorima. PD RIO Kostolac je trebalo i hoće da obuči, kako bi videli da li oni mogu da rade kod nas. To nismo dobili, a potpisali smo ugovor. Tragovi novca postoje, tako da će se to videti. U zajedničkom ugovoru ne može jedna strana da ima samo obaveze, a druga isključivo benefite. Mogli ste da primetite da se na javnim skupovima vezanim za „Svež početak“ nisam pojavljivao. To je bio znak mog revolta.

Ipak, u poljoprivrednoj školi postoji smer tehničara hortikulture?

-Mi još uvek možemo da stipendiramo neku izlaznu generaciju. Možemo da stipendiramo šest učenika škole. Poziv ostaje otvoren. Zašto nema odgovora, zaista ne znam. Da li je to politika, ne znam, ali deca ne bi trebalo da budu stvar politike.

Kakva je priroda posla sa Robetom Feretijem, koji se predstavlja kao predstavnik firme „Padana“ iz Italije?

-Roberto Fereti je, kako kaže struka, trenutno najveći stručnjak za proizvodnju rezanog cveta ruže u veštačkim uslovima. Na našem podneblju postoje uslovi samo za jednu berbu ruža tokom godine. Iz tog razloga, priproda posla sa „Padanom“ i „Promilom“ je takva da smo kupili sadnice ruža višegodišnjeg zasada, gde oni pružaju kompletnu besplatnu logistiku u vidu prskanja i obuke ljudi. Gostovali smo kod njih na štandu, ponovo ove godine, na sajmu u Esenu (Nemačka), inače najvećem sajmu proizvođača. Pozvani smo, da 3 naših ljudi tokom marte, nakon seče salate, borave 14 dana u njihovim plastenicima. Oni imaju 150 hektara pod plastikom. Naši ljudi će se obučavati za dalji rad. Naš interes je da postanemo samostalni i da dalje sami obučavamo zaposlene. Fereti je vrlo iznenađen što smo ove godine imali četiri berbe (ruža), a prva godina je zasada. Nemamo tu klasu koja je potrebna za tržište Rusije, ali su sasvim dobre za naše tržište. Pozvaćemo vas u junu, na prvu berbi u klasi, biće minimalno 45.000 ruža.

Kakvi standardi bi trebalo da se ispune za tržište Ruske Federacije?

-Postoje klase. Dužina i širina stabljike, broj latica i obim pupoljka. U prvoj godini to niko nije očekivao da ćemo uspeti. Ne očekuje se ni u drugoj, ali napretkom, mi ćemo od 45.000 naših ruža bar 60 odsto imati u klasi. Zasad je višegodišnji. Pun rod se očekuje od četvrte do šeste godine. Mi ćemo već od druge imati pun rod, što je zaista dobro.

Šta je sa zelenom salatom? Najavljivali ste otvaranje novog plastenika?

-Novi plastenik je otvoren. Opredelili smo se za taktiku – ćutimo i radimo. Svi su očekivali nakon što je plastenik otvorio predsednika republike Tomislav Nikolić, pompezno otvaranje i ovog plastenika.

Očekivali smo sada Aleksandra Vučića.

-Slažem se da smo očekivali. I ja sam očekivao premijera, kao i čitav kolektiv. Međutim, premijer ima obaveze koje su velike. Dva puta je u kratkom periodu dolazio u Braničevski i Podunavski okrug. Nismo uspeli da usaglasimo termine. Iz tog razloga odlučili smo se da samo nastavimo da radimo. U prvoj vegetaciji smo zasadili 40 jedinica salate proizvedene iz semena u našem rasadu. Upravo ugovaramo prodaju.

Koliko ste uložili u novi plastenik?

-Novi plastenik je dimenzija 128×24 metra, što je oko 55 ari. U novom plasteniku smo uradili vodosabirnike sa 2×250 ccm3 za skupljanje kišnice. Uradili smo podstanicu za gas koji bi na tom području trebalo da prođe. Izgrađene su kancelarije, svlačionice i kupaonice za radnike, kao i dva bunara za navodnjavanje. Novi plastenik je potpuno drugačiji od ružičnjaka. Za multifunkcionalnu je proizvodnju. Osim što ima uštedu energije kao ružičnjak, duvanu plastiku i kompjuterizovan je, poseduje krovno provetravanje i navodnjavanje po sistemima kap po kap i orošavanja. Plastenik ima spuštenu žičanu konstrukciju na četiri etaže. Sad, pomnožite površinu sa četiri etaže koje su kompletno osvetljene halogenim lampama. Praktično proizvodimo na 2 hektara. Ostrovo nema grejanje iz termoelektrana koje bi koristili za zagrevanje plastenika. To je odluka gradskih čelnika. Gasprom vrši istraživanja na parceli preko puta. Oni su već uradili bušotinu prirodnog gasa. Pokušaćemo da pregovaramo da gas prihvatimo direktno, da ne kupujemo boce i tako ćemo imati grejanje. Kaže, provetravanje je krovno, a ne bočno, tako da na -25 stepeni mi imamo temperaturu od 7 do 10 stepeni u plusu. Kompletna investicija u ovaj plastenik biće 125.000 evra. Još uvek nije završena podstanica. Ne znamo koje grejanje će biti sprovedeno. Još jedna bitna stvar je da je zemljište na kome se nalazi kupljeno po tržišnoj ceni, po proceni Poreske uprave. Malo je privrednih društava u javnoj svojini stiče nešto u današnje vreme. Zemljište je kupljeno po ceni od 14.000 dinara. Za onog koji plaća to je uvek mnogo, a za onog koji dobija novac je uvek malo. Zahvalni smo toj porodici koja nam je izašla u susret da pristane na cenu poreske uprave. Nismo mogli više da platimo kao državno preduzeće. Parcela je do asfaltnog puta. U direktnim pogodbama ljudi plaćaju više.

Plasetnik je izgrađen nakon razgovora sa ambasadorom Rusije, Aleksandrom Čepurinom?

-Da, nakon razgovora sa njegovom ekselencijom.

Pričalo se o čeri paradajzu i bejbi-fud programu?

-Nažalost, bejbi-fud program nigde kod nas neće dobiti dozvolu. Zbog vetrova koji nanose čestice, zbog sumpora u vazduhu. To, opet nije pitanje za mene. Ali, s obzirom da se PD RIO širi, ima ogranak u Kragujevcu, a mogu slobodno da kažem da će nas biti i u Republici Srpskoj – na mediteranskoj klimi, mi ne odstajemo od razgovora i dogovora (plasman proizvoda) sa njegovom ekselencijom, tako da se iskreno nadamo da ćemo bejbi-fud program napraviti.

Što se tiče čeri paradajza?

-U prvoj vegetaciji nismo mogli da napravimo multikulturu. Sada se spušta žičana konstrukcija i u narednom zasadu biće paradajz i čeri paradajz. Tokom čitave godine ćemo imati kulture u plasteniku. Berbe su na dva-tri meseca u odnosu na klijanje, tako da ćemo godišnje imati 4-6 berbi proizvoda.

Šta radite u Kragujevcu?

-U Kragujevcu nemamo proizvodnju jer smo sedište firme bazirali u Kostolcu. Da li ćemo imati proizvodni pogon u Kragujevcu, verovatno hoćemo. Ako projekat privrednih inkubatora koji razrađujemo prođe kako treba i uspemo da pristupimo fondovima, najpre ćemo to da uradimo sa gradonačelnikom Spasovićem i gradonačelnikom Nikolićem.

Spasović je predsednik Skupštine?

-Pardon, budući gradonačelnik.

Pominjali ste Republiku Srpsku?

-Gradonačelnik Trebinja, Slavko Vučurević bio je nedavno u Požarevcu. Posetio je predsednika skupštine grada. S obzirom da sam bio u poseti kod njega pre dva meseca, sada smo priveli kraju dogovore. Na osnovu sporazuma o međugraničnoj saradnji vrlo brzo očekujemo i pravni status PD RIO u Trebinju. Znate kako, Trebinje je blizu mora. Kad je mogao Palma da izađe na more, nadam se da će isto moći i RIO. Tamo bi prvo otvorili prodajni centar, vezano za rasad koji proizvodimo. To je tržište koje uvozi iz Dubrovnika. Znate Poziciju Trebinja. U blizini su tri aerodroma, tako da postoji mnogo mogućnosti šta bismo tamo uzgajali. Tamo nema mrazeva i naši stručnjaci će tamo otići i povezati se sa njihovim stručnjacima. Radićemo analizu zemljišta. Imamo ponudu da hektar zemljišta u Trebinju dobijemo u vlasništvo, tako da ćemo gledati da to u najvećoj meri iskoristimo.

Da li imate nešto da dodate?

-Kada ljude pitate čime se bavi RIO, većina će vam odgovoriti „košenjem trave“. To više nije slučaj. RIO je sada samostalno preduzeće koje se finansira isključivo na tržištu. Od dolaska novog menadžmenta ništa nismo povlačili ni iz jednog budžeta. Planiramo da sredstva povlačimo iz predpristupnih fondova EU i planiramo da konkurišemo za sva sredstva koja daje Vlada Srbije. Smatramo da bi trebalo da budemo u ravnopravnom položaju u odnosu na poljoprivredna gazdinstva i male proizvođače.