Biciklisti i trotinetaši traže imene Zakona o bezbednosti saobraćaja

Kako je u saopštenju navedeno, biciklistička udruženja iz Srbije, okupljena oko mreže Biciklistička unija Srbije, primećuju da se kroz razne strategije i najave koje dolaze iz medija od strane predstavnika MUP, Agencije za bezbednost saobraćaja i Saobraćajnog fakulteta  ponovo potencira obaveza nošenja kagica i reflektujućih prsluka za dvotočkaše, gde se pre svega pominju biciklisti i vozači električnih trotineta.

Predstavnici udruženja iz Beograda, Novog Sada, Bora, Šapca i Vrbasa protive se nametanju ovakvih obaveza, jer su one suprotne svemu onome čemu se u ovom trentuku stremi u saobraćajno naprednim zemljama.

„Naime, udruženja se ne suprostavljaju ličnom izboru biciklista i trotinetaša da koriste kacige, ali poučeni iskustvima iz sveta upozoravaju da nametanje obaveze nošenja kacige može potpuno odvratiti ljude od vožnje bicikla, što se desilo u Australiji, koja se na žalost ne može pohvaliti kao zemlja koja je prijateljski nastrojena ka biciklistima. Nakon uvođenja ove obaveze broj putovanja biciklom se u Australiji smanjio za 50 odsto“, navedeno je u saopštenju.

Rezultat su, kako se dalje navodi, manje fizički aktivni građani koji kao alternativu biraju automobil i na taj nači opterećuju zdravstveni sistem, jer su zbog fizičke neaktivnosti podložniji kardiovaskularnim bolestima.

„Nasuprot Australiji, kao dobar primer udruženja pominju Austriju, Mađarsku, Sloveniju, Češku, Dansku, Holandiju, Francusku i Nemačku i ostale zemlje EU u kojima obaveza nošenja kaciga i reflektujuće opreme ne postoji, ali je zato bezbednost biciklista na visokom nivou. Iskustvo ovih zemalja potvrđuje jedno pravilo: što je više biciklista i biciklističkih staza, i što je bolja bezbednosna saobraćajna politika, a vozači uviđavniji, svi učesnici saobraćaja pa i biciklisti i trotinetaši će biti bezbedniji, što potvrđuju i statistike“, saopšteno je.

Kao alternativu obaveznim kacigama, udruženja predlažu izgradnju više odvojenih staza za biciklste i trotinetaše u svim gradovima Srbije, uvođenje koncepta biciklističkih ulica u kojima bi biciklisti i trotinetaši imali prednost, širenje zona 30 i zona usporenog saobraćaja, češće kontrole brzine u gradovima i uvođenje kamera za kontrolu brzine, tehničke mere usporavanja saobraćaja. dozvoljavanje da se u pojedinim jednosmernim ulicama bicikli i trotineti kreću dvosmerno, regulisanje kretanja bicikala i trotineta žutim trakama, ukoliko ne postoji biciklistička staza kao alternativa i definisanje obaveznog bezbednog rastojanja za preticanje biciklista i trotinetaša od strane motornih vozila.

Kako ističu u saopštenju, samo uz pomoć ovih mera, definisanih zakonom i pravilnicima može se suštinski poboljšati bezbednost biciklista i vozača električnih trotineta. Biciklisti su spremni da  u saradnji sa Saobraćajnim fakultetom, Agencijom za bezbednost saobraćaja i MUP-om razgovaraju o predloženim merama, kao i da se uključe u radnu grupu za izradu novog Zakona o bezbednosti saobraćaja