Od odlaska Envera Alivodića najpoznatiji aktivni fudbaler iz Novog Pazara, koji je igrao u našoj najboljoj ligi van rodnog grada bio je Sead Hadžibulić. Tako je bilo sve do početka ovog meseca. Zvučalo je kao prvoaprilska šala kada je pre utakmice Hajduk – Vojvodina stigla vest da robusni napadač nije više fudbaler kulskog Hajduka. Prava retkost je da jedan od najboljih fudbalera nekog kluba u jeku prvenstva postane slobodan igrač.
Iznenađenje je još veće kada se zna da je Hadžibulić bio standardan kod svih trenera Hajduka u ovoj sezoni, počev od Vignjevića, preko Kurćubića, Saboa i na kraju Sivića.
U prvoj pobedi Kuljana ovog proleća ( Rad 1 : 0 ) postigao je odlučujući gol, bio je to njegov treći, ispostaviće se i poslednji u dresu superligaša iz Bačke. Pre dolaska u Kulu sa mnogo uspeha vodio je napad Javora iz Ivanjice. Prošlog leta vratio se u Novi Pazar i već bio viđen kao vođa navale tima u njegovoj prvoj sezoni u superligi. Onda, kao grom iz vedra neba odjeknula je vest da je direktno sa priprema Novog Pazara stavio potpis na ugovor sa Hajdukom. Pre tri dana vratio se iz Vijetnama vidno razočaran stanjem fudbala u ovoj azijskoj zemlji. Sutra u jednoj od najvažnijih utakmica za dva njegova sada već bivša kluba, Novi Pazar i Hajduk, naći će se u ulozi gledaoca na Gradskom stadionu.
- Neočekivano, reklo bi se kad mu vreme nije, došlo je do rastanka između Vas i Hajduka. Šta se zapravo dogodilo?
-Ne bih o razlozima mog odlaska iz Kule mnogo govorio. Do prekida saradnje došlo je sporazumno. Od početka drugog dela prvenstva igrao sam bez ugovora i sad sam slobodan igrač. Nisam želeo da gubim vreme i skoknuo sam do Vijetnama sa željom da tamo nastavim karijeru. Međutim, posle samo jednog treninga shvatio sam da se radi o neozbiljnoj ligi. Kod nas se igra sve bolji fudbal i mislim da još nisam rekao svoju poslednju reč. Problem je što nam je država takva – kakva je. Nije dobro mnogim profesijama u ovoj zemlji, nije ni nama fudbalerima.
- Mnogim Novopazarcima je žao što sutra nećete biti, bez obzira što se radi o ljutom protivniku Novog Pazara, u sastavu Hajduka?
-Da sam još uvek igrač Hajduka tu utakmicu sigurno ne bih igrao. Znali su to u Kuli. Ne mogu da igram na Gradskom stadionu protiv Novog Pazara. Svi oni koji su jesenas gledali susret ova dva rivala u Kuli videli su da nisam imao nameru da uputim nijednu loptu ka golu Đogatovića. Znam da postoje oni koji sumnjičavo vrte glavom na ovakve moje reči. Ko hoće da veruje neka veruje, ko neće i ne mora.
- Odlično poznajete oba sastava. Kome dajete prednost u sutrašnjoj utakmici?
– Hajduk nije naivna ekipa. Rezultati ovog proleća su daleko od nivoa jesenjih, ali radi se o vrlo neugodnom sastavu naročito na gostovanjima. I pored toga uloga velikog favorita pripada Novom Pazaru i to samo zato što ima publiku kakvu niko u ovoj ligi nema. Navijači su najzaslužniji za svaku pobedu ili osvojen bod na domaćem terenu.
- Navijači Novog Pazara pribojavali su se tandema Hadžibulić – Bubalo, kako je taj duo razbijen od koga preti najveća opasnost po gol Novog Pazara?
-Bubalo je za bivše klubove tri puta igrao u Novom Pazaru i postigao tri gola. Njemu se mora posvetiti posebna pažnja, ali i brzonogom Pauljeviću najtraženijem igraču iz naše lige.
- Koliko ima žala u tome što ste prošlog leta naprečac napustili Novi Pazar i tako propustili priliku da budete deo istorijske, prve superligaške ekipe?
-Nikad to neću prežaliti. Nekoliko ljudi, koji su još uvek u klubu, glavni su krivci što sam otišao. Oni znaju ko su i u svakoj mojoj rečenici se prepoznaju. Isprečili su se i uskratili mi mogućnost da ispunim najveću sportsku želju. Sad je sve prošlo, te slike će zauvek nedostajati u mom albumu. Utrkivali su se ko će ispričati što neistinitiju i neverovatniju priču o meni. Govorilo se da sam preskup, da tražim ogroman novac, a dobro znaju da ako neki igrač, uz to i mnogo slabiji od mene, primera radi igra za 500 evra ja ću u Pazarovom dresu igrati za duplo manju svotu. Mesec dana su me vukli za rukav i nisam od njih uspeo da izvučem ni ono što su mi obećali. Pojedinci su i po dvadeset godina u klubu i šta su za njega uradili? Govorim o rezultatima tima, ne o infrastrukturi. Nisam političar već fudbaler, a i tu etiketu su mi prilepljivali, a ja zbog fudbalskih obaveza nikad ni na glasanje nisam išao.
- Puni ste gorčine prema pojedincima iz FK Novi Pazar, ali pored toga mnogi tvrde da ćete od jeseni ponovo biti u plavo – belom dresu?
-Dok su neki ljudi u klubu nemam nameru da budem u njemu. Igrama u Hajduku Mujdragić, Ragipović i ja smo pokazali da je za nas bilo mesta u prvom timu Novog Pazara. Ništa loše ne mislim o fudbalerima sa strane. Igrao sam u Javoru kad su u njemu bila samo dva igrača iz Ivanjice. Međutim, oni nisu imali kvalitetne domaće fudbalere, a Novi Pazar ih je imao i svesno ih se odrekao. Nisam protiv određenog broja fudbalera iz drugih klubova, ali Pazar je specifičan. Nikada igrač sa strane neće „ginuti“ na terenu onako kako ćemo to činiti mi Pazarci. Ovo što je Pazar postigao u ovom delu prvenstva nije ni „U“ od uspeha. Kako i da ga bude kad je za dve godine promenjeno više od 60 fudbalera, od kojih se najviše njih petorica mogu nazvati pojačanjima. Da se dobro radilo ne bi se promenila čak četvorica trenera, koji su uz to najmanji krivci za posrtanja ekipe.
- Prilično ste oštri kada govorite o pojedincima iz kluba. Koliko vas je „dug jezik“ koštao mnogo većih fudbalskih dostignuća?
– Ne mogu da ćutim i ne dam na sebe kad sam svedok toliko nemoralnih i kriminalnih postupaka. Sledeće godine punim tridesetu i ne mogu olako da prelazim preko laži i lažnih obećanja. Kako da dozvolim da me pljuju oni koji ni sami ne veruju u ono što govore? Svi u Novom Pazaru znaju da nemam nijedan porok. Pojedinci su išli toliko daleko da su širili priče o meni kao alkoholičaru i narkomanu, a ni cigarete nikad nisam konzumirao. Otkad znam za sebe u ovoj državi, u Pazaru posebno, mamini tatini sinovi su imali ničim zaslužan povlašćen položaj. Čitava jedna generacija, ona rođena 1983. godine kojoj sam pripadao, ucenjivana je i prepuštena sama sebi. Igrali su za Novi Pazar godinama skoro besplatno Kuč, Vejselović, Gurdijeljac i ostali, a onda su najureni. Sve bi bilo drugačije da je u klubu bilo više ljudi poput jednog od mojih trenera u mlađim kategorijama Novog Pazara Dragana Kostića, svakako najpoštenijeg čoveka koga sam upoznao u fudbalskoj karijeri. Uvek sam govorio ono što mi je na srcu i što mislim, pristajem i da budem žrtva, jer će jedino tako nekom Pazarcu u FK Novi Pazar u budućnosti biti bolje.
Novi Pazar ostaje u Superligi, ali mora da se menja
* Kakve su šanse Novog Pazara da i u idućoj sezoni igra Superligu?
– Neće biti problema za Novi Pazar i Hajduk da ostanu u društvu najboljih. Samo ako žele bezbrižnu budućnost moraće u Novom Pazaru da promene politiku rada. Svima je poznato da Novi Pazar , da se metaforično izrazim, sto godina nije zaradio ni dinara od prodaje svog igrača. Poslednji domaći igrač, koji je klubu napunio kasu bio sam ja, kada sam 2007. godine potpisao za rumunsku Gloriju. Naslušali smo se priča o nedostatku kvalitetnih igrača iz Pazara. Ko je za to kriv? Kako da ih bude kad dete u mlađim kategorijama igra godinama kao napadač, a kad dođe u prvi tim dobije ulogu beka ili obratno.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
