Ni petnaest godina nakon potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma ne postoji politička volja da Bosna i Hercegovina postane efikasna i racionalna država. Pozicije političara koje su međusobno isključive onemogućavaju iskorak ka funkcionalnoj državi – ističu u razgovoru za Danas Vehid Šehić, kopredsednik Igmanske inicijative za Bosnu i Hercegovinu i Tanja Topić, politička analitičarka iz Banjaluke.
– Mnogi političari koji smatraju da je Dejtonski sporazum dovoljna osnova zapravo sprečavaju postizanje konsenzusa – smatra Vehid Šehić.
On, međutim, ne veruje da je za Bosnu i Hercegovinu moguć drugačiji put, odnosno disolucija i prerastanje entiteta u države, jer, kako ističe, procesi raspadanja država u Evropi su završeni, a i u BiH ne bi bilo moguće da se razdvajanje Republike Srpske i Federacije BiH odigra na miran način.
– Takođe naši najbliži susedi, Srbija, Hrvatska i Crna Gora jasno ističu da poštuju suverenitet i integritet BiH. Dakle, susedi ne predstavljaju problem već su to unutrašnji faktori – navodi Šehić.
Tanja Topić takođe isključuje mogućnost raspada BiH „u ovom trenutku jer za to ne postoji podrška međunarodnog faktora“.
Kada je reč o energičnim istupima predsednika Republike Srpske Milorada Dodika o snaženju RS kao njegovom političkom imperativu, a koji bi potencijalno doveo do otcepljenja, sagovornica Danasa kaže da je Dodik svestan da za tu politiku nema podršku međunarodnog faktora.
– Dodik je vešto iskoristio kartu na koju je igrao jer je ojačao RS kada je reč o njenoj poziciji u BiH. Veoma je često govorio da nije avanturista koji će se upustiti u pokušaj osamostaljivanja RS. On je priču o referendumu vezivao za pretnje koje su dolazile iz Sarajeva. Dodik nema realnu nameru da tu politiku sprovede u delo, ali će svakako i dalje insistirati na jakoj RS – smatra Topić.
Šehić smatra da je Dodikova retorika politički marketing, te da ona pokazuje da „još nije uspostavljen ambijent za stvaranje građanskog društva i da dominiraju ksenofobične ambicije, koje su dobitna kombinacija za izbore“.
Sagovornici Danasa sumnjaju da će lideri BiH uskoro biti u stanju da ključne probleme rešavaju samostalno, bez tutorstva međunarodne zajednice.
– Ponašanje političkih lidera daje za pravo onima koji tvrde da je prisustvo međunarodne zajednice neophodno. Ja bih želeo da predstavnici međunarodne zajednice koliko sutra napuste BiH jer smatram da je njihovim prisustvom oduzet deo sposobnosti građanima. Ne postoji politička elita koja bi samostalno sprovela reforme – stav je Šehića.
Isto misli i Tanja Topić koja kaže da je poslednje četiri godine BiH u najgoroj situaciji ikada. Međutim, otvoreno je pitanje, prema njenim rečima, kakvu ulogu treba da ima međunarodni faktor, savetodavnu „ili neku drugu“.
– Međunarodno angažovanje mora da se nastavi sve dok BiH ne bude potpuno u stanju da rešava svoje probleme bez pomoći, rekao je juče u Beču visoki predstavnik međunarodne zajednice za BiH Valentin Incko. Incko je naglasio da će međunarodno prisustvo biti uvek u BiH, ali na drugačiji način i ponovio da bi otcepljenje RS bio posthumni uspeh politike Slobodana Miloševića. On je ocenio, kako je izvestio Tanjug, da bi RS, u slučaju odluke o otcepljenju bila suočena sa nepriznavanjem, te da je čak ni Srbija ne bi priznala.
Mir kao obaveza
Dejtonskim mirovnim sporazumom koji su 21. novembra 1995. parafirali tadašnji predsednici BiH Alija Izetbegović, Hrvatske Franjo Tuđman i Srbije Slobodan Milošević zvanično je okončan troipogodišnji rat u BiH. Sporazumom, koji je parafiran u vojnoj bazi Rajt-Peterson u američkom gradiću Dejton posle tronedeljnih pregovora čelnika BiH, Hrvatske i Savezne Republike Jugoslavije, uz posredovanje SAD, BiH je podeljena na dva entiteta, Federaciju BiH i Republiku Srpsku. Taj dokument Milošević, Tuđman i Izetbegović, uz prisustvo tadašnjeg državnog sekretara SAD Vorena Kristofera, zvanično su potpisali tri sedmice kasnije, 14. decembra 1995. u Jelisejskoj palati u Parizu. Potpisnici su se obavezali da međusobne odnose regulišu prema Povelji UN, Završnom helsinškom aktu i drugim dokumentima OEBS-a, kao i na međusobno poštovanje suvereniteta i rešavanje nesporazuma isključivo na miroljubiv način.
Opstanak u interesu Bosanaca
Očuvanje BiH je prvenstveno u interesu građana te države, jer ma gde da odu – preko Drine, Save, Une ili u inostranstvo, ostaće Bosanci. Naravno, i našim susednima je veoma stalo do toga da budemo stabilna država jer postoji daleko više sličnosti nego razlika između naroda ovog regiona – odgovor je Vehida Šehića na pitanje da li je opstanak BiH u interesu Srbije i Hrvatske, država koje su garant sprovođenja Dejtonskog sporazuma.
Sveto pismo ili ludačka košulja
Iz današnje perspektive teško da će BiH uskoro postati funkcionalna, ako se ostane na pozicijama koje zastupaju predstavnici različitih političkih elita, odnosno etničkih grupa, navodi Tanja Topić
– Političke elite različito gledaju na Dejtonski sporazum. Za jedne je on Sveto pismo, a za druge „ludačka košulja“ iz koje treba izaći.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.