BiH sačuvala mir, ali nema daljeg napretka

Dejtonski sporazum, međutim, nije osigurao neophodni preduslov za izgradnju države, navedeno je. Zato, kako stoji u zajedničkoj izjavi, “ohrabrujemo političke aktere da stvore uslove za ustavne promene u BiH kako bi postala građanski servis svih koji žive u BiH”.

Istaknuto je da se Dejtonski ustav u BiH mora menjati te da sami domaći političari ne mogu razmrsiti „ovaj čvor bez pomoći međunarodne zajednice“.  BiH je, rečeno je, tačno 25 godina od kada je potpisan Dejtonski mirovni sporazum, „bliža konsoluciji nego konsolidaciji“, te nepokolebljivo stoji u mestu i nema napretka osim što je sačuvan mir i nije došlo do povratka nasilja.

„Iako je Dejtonski mir nastao pre 25 godina više kao prekid vatre sam život je pokazao da jedan prekid vatre može postati mirovni sporazum“, kazao je Nerzuk Ćurak, profesor na Fakultetu političkih nauka u Sarajevu.

„ Zašto? Zato što su SAD mogle zamisliti jedan izvršiv sporazum ako ga one guraju napred. Mi upravo vidimo da od kapaciteta inkluzije SAD zavisi da li u BIH jačaju sile intergacije ili dezintegracije. Jedini mir koji može producirati Dejtonski mirovni ugovor i Dejtonski ustav jeste negativnin mir“.

Tragično je, istakao je Ćurak,  „da 25 godina nakon rata ljude na ulici kada pitate šta misle od Dejtonu oni kažu da je dobar jer je zaustavio rat“.

Postoji opravdana bojazanost da ćemo i za 25 godina govoriti isto jer nećemo ući u fazu pozitivnog mira. Jer, „ako iz generacije u generaciju govorite dobro je da se ne puca onda imate regresiju.

Tu je sada bitna uloga međunarodne zajednice koja je bila „uspavana i izležavala“ se proteklih godina. Ocene su i da je bitna uloga Kancelarije visokog predstavnika u BiH (OHR) kao instrumenta međunarodne moći, iako se, naveo je Ćurak, od strane nekih drugih faktora uloga OHR doživljava kao podrška Sarajevu i BIH i bošnjačkom faktoru.

„Da bi izgradili političku zajednicu moramo hteti političku zajednicu. Mi smo još uvek u fazi u kojoj vrlo relevatni faktori ne žele političku zajednicu zbog toga imamo sve ovo“.

Kako je naveo, ostanak OHR u punom kapacitetu izvršne moći najviše odgovara onim politikama koje zagovaraju njihov odlazak.

„Zato što sile secesije jedino mogu delovati u vanrednom stanju i oni žele trajno vanredno stanje jer se kroz trajno vanredno stanje blokira izgradnja države“.

Ukoliko odlazi instrumentarij međunarodne zajednice to znači da je napravljena struktura za izgradnju države i da više nema razloga da se pozivano na najprimitivnije, najdivljije naracije kako bi zaustavili razvoj države, istakao je Ćurak.

Branko Lukovac, jedan od kopredsednika Igmanske inicijative za Crnu Goru istakao je važnost ove konferencije kao jedne od najnznačajnijih na 25.godišnjicu potpisivanja sporazuma.

„Imamo signala da se u međunarodnoj zajednici izražava raspoloženje da se nešto učini. U EU, u Predstavničkom domu Kongresa SAD govori se o potrebi da se međunarodna zajednica snažnije angažuje“.

I Vehid Šehić, kopredsednik Igmanske inicijative za BiH, smatra da se dešavaju neke stvari u BiH koje bude nadu da u budućnosti – da BiH može biti funkcionalna država. Ali ono što zabrinjava jeste trenutna situacija u BiH – ekonomska, socijalna i moralna kriza te nedostatak odgovornosti prema državi upravo od aktera političkog života u BiH.

„Svedok sam da u BiH ne postoji politička odgovornost“. Nažalost, tvrdi Šehić, Dejton ima dve manjkavosti – nije oročen na određeno vreme a svaki ugovor ima rok do kada se obaveze moraju izvršiti. Nije utvrđena odgovornost za aktere da sprovedu ono što je utvrđeno ugovorom“.

Predvodnici nacionalnih politika se uvek pozivaju na temeljne principe, koji, naveo je, „ako se analiziraju videćemo da oni koji bi trebalo da grade funkcionalnu državu su protiv toga. Od političara koji su trenutno na vlasti se ne očekuje mnogo.

„Uspeli su u tome da naprave nove homogenizacije etosa, nametnuli su razmišljanje u BiH da treba isključivo razmišljati o pripadnosti jednom drugom ili trećem narodu“, zaključio je Šehić.

„Političke elite u Srbiji i Hrvatskoj tiho ili malo manje tiho destabilišu BiH. U Srbiji se ponovo unutar intelektualne elite stvara osećaj da se Srbiji mora omogućiti kompenzacija za Kosovo kroz Republiku Srpsku. To je jako opasno, i ukoliko elite u Srbiji i Hrvatskoj budu imale takav stav, onda je opasno za Bosnu i Hercegovinu“, rekao je Ivo Visković, profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu.

On smatra da se u BiH događa jedna vrsta, kako je kazao, „aparthejda“ i to na nacionalnoj osnovi  jer „tri zajednice ne žive zajedno, već jedne pored drugih“, što nije zabeleženo nigde u svetu.

„Ključno je pitanje da li se može održati država koja se održava spoljnim intervencijama SAD i EU. Ljudi žive u jednoj zajednici zato što moraju, a ne zato što je osećaju. S druge strane, nestanak BiH bi izazvao dar-mar na Zapadnom Balkanu i sigurno bi doveo incidenata, ako ne i konflikata. A nekakva podela BiH ne bi nikako bila dobra“, istakao je Visković.

Profesor Fakulteta političkih nauka u Podgorici i bivši ministar spoljnih poslova Crne Gore Srđan Darmanović rekao je da se Dejtonskim mirovnim sporazumom gasio požar, ali da od BiH nije načinio funkcionalnu državu. Istakao je da u BiH na snazi 14 ustava – ustav države, ustavi entiteta, ustav distrikta, i ustavi kantona.

„Zbog odnosa suseda prema BiH, država je neprestano pod rizikom od raspada“, kazao je Darmanović koji je ukazaio da je zajedničko zajedničko delovanje evroatlantskih partnera od ključne važnosti za budućnost BiH.

Dejan Jović, sa Fakulteta političkih nauka u Zagrebu smatra da je Srbija pod Aleksandrom Vučićem u mentalnom nastupu spojila Republiku Srpsku sa Srbijom.

„Neke najnovije izjave iz Hrvatske svedoče o tome da se razume samo nacionalno, ali ne i liberalno. Potreban je novi istorijski dogovor građana Bosne i Hercegovine da žele opstanak svoje zemlje“, kazao je Jović.

Kopredsednik Igmanske inicijative za Srbiju Milan Antonijević izjavio je da Srbija treba da prestane da se meša na destruktivan način u zbivanja u BiH. Srbija, kazao je, nema izrađenu strategiju spoljne politike kroz koju bi „trebalo da dobijemo odgovor kako će Srbija prestati na destruktivan način da se meša u BiH“.

On smatra da konstruktivan pristup Srbije u rešavanju problema u BiH predulov za evropske integracije Srbije.