Bila sam jedina devojčica u školi

Onima koji će doći na rođendan Olga poručuje da ne donose bukete cveća, već po cvet hrizanteme, a umesto poklona da daruju koji dinar u kasicu koju će ona pokloniti siromašnoj deci. Njen recept za dugovečnost je genetika, koju je nasledila od predaka jer su svi živeli preko 90 godina, jesti umereno i ne večeravati, postiti dva puta nedeljno, ne piti alkoholna pića ali i nikada se ne svađati, voditi računa da se bližnji ne uvrede i kroz osmeh i veselo raspoloženje širiti pozitivnu energiju.

– Meni je ponekad krivo što sam takva i što ne primećujem da mi osmeh ne silazi sa lica. Ja bih trebalo da plačem i danju i noću jer sam izgubila sina jedinca, studenta u 22. godini života, kada je meni bilo 56 godina. Tada sam bila u velikoj krizi ali sam kroz rad uspela da to savladam. Počela sam da mesim kolače i torte i da ih za određene svečane trenutke poklanjam prijateljima. Kasnije sam to toliko usavršila da sam bila poznato po tome i evo imam ceo album fotografija sa tortama koje sam godinama mesila. Sada ću za svoj rođendan sama umesiti panj tortu koju najviše volim ali će mi prijateljice iz Požarevca, Paraćina i drugih mesta doneti i svoje, hvali se Olga.

Kada smo dolazili u posetu očekivali smo da ćemo zateći senilnu staricu koja se jedva kreće i teško povezuje rečenice. Nasuprot očekivanju zatekli smo nasmejanu baku, rekli bi sedamdesetih godina starosti, izvanredne fizičke i mentalne kondicije, iako je rođena 16. septembra daleke 1911. godine u mestu Bračin kod Ražnja u porodici učitelja. Prilikom polaska u školu bila je jedina devojčica među svih 80 učenika škole i sa tim dečacima penjala se na drveće, učestvovala u muškim igrama i družila se sa njima kao da je muško. Po završetku Gimnazije zaposlila se u Narodnoj banci u Beogradu, na Topčideru gde je radila sve do udaje za pravnika iz Požarevca Miodraga Živkovića, sa kojim se upoznala u Požarevačkoj gimnaziji kada ju je prvi put povukao za kosu a ona ga pljunula. Po propisima stare Jugoslavije ako je suprug zaposlen žena mora da prekine radni odnos i da se posveti porodici, pa je tako učinila i Olga. Iz minule prošlosti seća se svih detalja, pamti događaje iz Prvog i Drugog svetskog rata i NATO bombardovanja Srbije. Iz Prvog svetskog rata seća se Bugara i Austrijanaca.

– Bugari kada su došli oni su ubijali stanovništvo i spaljivali kuće. Međutim, kada su posle toga naišli Austrijanci situacija je bila daleko bolja. Sećam se da se u trenutku ulaska Austrijanaca u naše dvorište meni pocepala kasica koju sam nosila oko vrata i iz nje mi ispao novac. Sva izbezumljena gledala sam te konjanike i plakala. Odjednom oni silaze s konja prilaze mi i počinju da sakupljaju novčiće. Iz ruksaaga koje su imali na konjima darivali su mi sve čokolade koje su imali tako da su se posle toga sladilla sva deeca iz komšiluka zajedno sa mnom, kroz osmeh priseća se Olga i dodaje da je za vreme Drugog svetskog rata boravila u Paraćinu gde je radila i odakle je slala pakete suprugu koji je kao rezervni oficir odveden u zarobljeništvo.

U poseti kod Olge zatićemo Jasminku Petrović. Priča da ima 5o godina, da je čest gost iako je razlika u godinama velika.

– Tu sam u komšiluku odrasla. Baba Olga se družila sa mojom nanom i to je staro prijateljstvo. Iako je razlika u godinama velika imamo puno zajedničkih tema o kolačima i tortama, o kući, školi i ja od nje dobijem puno korisnih saveta. Od nje učim kako da doživim duboku starost ali i drugo što mi koristi u životu. Ona je vedrog duha i ume da me oraspoloži kad mi je teško, kaže Jasminka.

Gerentodomaćica Dragana Živković priča da kada je prvi put pošla u posetu Olgi da su joj koleginice rekle, ma, šta ćeš tamo kada ona ima 97 godina.

– Kada sam otišla uverila sam se da je reč o veoma vitalnoj osobi koja sve sama radi po kući i sa njom do sada nikada nije bilo problema. Hranu sama sprema, ja joj donesem namirnice i pomognem u pospremanju po kući. Sve se dogovorimo a ako nešto zaboravimo čujemo se telefonom i sve rešavamo. Baka Olga ne pije nikakve lekove, izuzev za jačanje srca, i želi svakom da pomogne ko joj se obrati. Događa se da kaže ja više nemam para, pomogla sam tome i tome i ona zaista mnogima pomaže od svoje skromne penzije, kazuje Dragana.

Baka Olga u šali kaže da ako Bog da da doživi 107. godinu zatražiće od ministra prosvete da je upiše u prvi razred.

Biblioteka joj slavila stoti rođendan

Olga Dimitrijević Živković čita i piše bez naočara i jedan je od najrevnosnijih čitalaca knjiga u Narodnoj biblioteci u Požarevcu. Tanja Živković bibliotekar priča da Olga ume da za dan pročita četiri knjige, da je reč o pravoj dami, izuzetno plemenitoj osobi koja pomaže drugima, puna je duha i volje za životom i prati savremenu literaturu.

– Prošle godine u našoj biblioteci promocija romana „Osmi dan“ zavičajnog pisca Svetlane Radojković Mihajlović bila je posvećena stotom rođendanu Olge Dimitrijević Živković, a u našoj biblioteci je i knjiga „Spomenar“ u kojoj su recepti za kolače i torte bake Olge, kaže Tanja.

Kuvala ručak za porodicu Petra Stambolića

Olga Dimitrijević Živković priča da je posle smrti supruga, koji je službovao po raznim mestima, a jedno vreme bio i predsednik suda u Petrovcu na Mlavi, bila prinuđena da radi razne poslove kako bi obezbedila novac za školovanje sina koji je studirao na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu.

– Po preporuci bila sam primljena kao kuvarica u Beogradu, na Dedinju, kod pokojnog srpskog političara Petra Stambolića. Tu sam kuvala jela za Petra Stambolića, njegovu suprugu i troje dece, pripoveda Olga.