Francuska je juče saopštila da je Evropskoj uniji potreban zajednički stav kada je reč o zahtevu Vašingtona da države članice Unije, u zamenu za bezvizni režim putovanja njihovih državljana u SAD, primenjuju nove bezbednosne mere. Unija je ranije tražila od Evropske komisije da pokrene pregovore sa SAD, međutim, neke države članice, kao što su Češka, Estonija i Letonija potpisale su s Vašingtonom bilateralne sporazume na osnovu kojih bi njihovi građani do kraja godine mogli da budu oslobođeni viza.
Francuska je juče saopštila da je Evropskoj uniji potreban zajednički stav kada je reč o zahtevu Vašingtona da države članice Unije, u zamenu za bezvizni režim putovanja njihovih državljana u SAD, primenjuju nove bezbednosne mere. Unija je ranije tražila od Evropske komisije da pokrene pregovore sa SAD, međutim, neke države članice, kao što su Češka, Estonija i Letonija potpisale su s Vašingtonom bilateralne sporazume na osnovu kojih bi njihovi građani do kraja godine mogli da budu oslobođeni viza.
Bilateralan pristup nekih zemalja EU razljutio je zvaničnike u Briselu i pojedine „starije“ države članice. „Želimo da postignemo saglasnost unutar EU u najvećoj mogućoj meri“, rekao je francuski ministar za evropske poslove Žan-Pjer Žije. On je naveo da bi zemlje evropskog bloka trebalo da se uzdrže od bilateralnih pregovora sa SAD, kako bi se izbeglo stvaranje novih podela u EU.
Francuska će od jula, kada preuzme šestomesečno predsedavanje EU, odigrati ključnu ulogu u pregovorima sa Vašingtonom. Grčka i članice EU koje su bloku pristupile 2004, ne računajući Sloveniju, isključene su iz bezviznog režima za putovanja u SAD, odnosno njihovi državljani pre odlaska na put moraju u američkim ambasadama ili konzulatima podneti zahtev za vizu. Čak i starije države EU koje su obuhvaćene takozvanim viza-vejver programom moraju, zbog novih bezbednosnih zahteva SAD, ponovo da pregovaraju o uslovima putovanja.
Vašington od svih 27 država EU traži da prihvate novi elektronski sistem odobravanja putovanja, na koji putnici treba da se registruju pre odlaska. Kritičari navode da je to isto kao podnošenje zahteva za vizu. Zvaničnici u Briselu kažu da SAD traže i pristup bazama podataka putnika iz EU, što izaziva zabrinutost zbog mogućeg narušavanja prava na zaštitu podataka i privatnosti.
Američki kongres, koji je prošle godine pooštrio pravila bezbednosti prilikom putovanja, imaće poslednju reč u odlučivanju da li nove državljane EU treba osloboditi viza. Program viza-vejver pokrenut je 1988. godine, i imao je za cilj da spreči ulazak ilegalnih imigranata u SAD. Međutim, nakon napada 11. septembra 2001. godine program je dobio bezbednosno značenje i nekoliko puta je menjan u nastojanjima Amerike da se zaštiti od terorizma.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
