Bili smo proglašeni za neprijatelje države: Ljudi, sećanja – Marko Stepanović

Rođen sam u malom gradu u profesorskoj porodici. Otac Mika je bio profesor matematike i direktor Srednje ekonomske škole. Majka Lela, profesor srpskog jezika i književnosti. Živeli smo u centru Loznice i sve do početka rata u Bosni moj mlađi brat Ivan i ja imali smo potpuno bezbrižno detinjstvo.

***
Tokom osnovne škole stekao sam puno prijatelja sa kojima se i dan-danas družim. Moji preci su sa sela. Mnogo vremena sam provodio kod baba i deda na selu, i ta moja ljubav prema seoskom načinu života traje i dan-danas. Kad god mogu idem u Draginac, ispod Cera. Uživam u prirodi i zdravlju, miru i tišini.

***

Taj moj kraj, zapadna Srbija obiluje divnom prirodom. Planine Cer i Gučevo, Manastir Tronosa, zatim mesto rođenja Vuka Karadžića, Tršić pa Banja Koviljača. Naravno, ono što svi mi koji smo iz tog kraja volimo najviše je naša reka Drina. Takvog kupanja nema nigde na svetu. Zelena, cista, providna i prohladna.

***
Završio sam Gimnaziju „Vuk Karadžić“ u Loznici. Za vreme gimnazijskih dana ozbiljnije sam počeo da se interesujem za glumu, mada sam već od mlađih dana pokazivao talenat za recitovanje i imitacije. Svi oko mene su govorili, ovo dete će sigurno biti glumac. Tokom gimnazije sam mnogo više vremena posvećivao društvenim naukama i brzo shvatio da logika, filozofija i sociologija u mojoj glavi imaju prednost u odnosu na matematiku, fiziku ili hemiju.

***
Već nakon druge godine srednje škole, prvi put sam pokušao da upišem Fakultet dramskih umetnosti. Bezuspešno. Naredne godine sam pokušao još jednom. Kada ni iz drugog puta nisam uspeo odlučio sam da se pripremim za prijemni i za Fakultet političkih nauka. Nakon završene gimnazije upisao sam glumu iz trećeg pokušaja. Fakultetu političkih nauka sam se vratio mnogo godina kasnije.

***
Bili smo mali kada je rat u Bosni počeo. Sada mi je jasno da tada ništa nismo shvatili. Bez obzira što je Loznica bila puna izbeglica i što su do nas dolazili jezivi snimci sa ratišta, mi smo vodili naše male dečije živote. Bili smo opterećeni školom, dečijim ljubavima i druženjima. Ipak, svakodnevica je bila prilično jeziva. Sećam se tih restrikcija struje koje su trajale nekad i po osam sati. Sećam se naravno i kanistera za benzin i menjanja deviza kod dilera. Vojska i oružje na ulici su bili normalna pojava.

Oktobra 1998. sam došao u Beograd. To je za mene bio početak novog života. Mi deca iz malih gradova, kada dođemo u Beograd počinjemo samostalni život, odvojeni od roditelja. Stanovao sam sa svojim prijateljima iz detinjstva i bili smo potpuno slobodni.

***
Nakon samo mesec dana studiranja prvi put se pojavila mogućnost bombardovanja. Takođe, sve vreme su se održavali protesti i demonstracije protiv tadašnjeg režima. Mi smo u prvoj godini glume mnogo vremena provodili na fakultetu. Svakoga dana smo dolazili u 7h i izlazili uveče u 21h.

***
Počeo sam polako da shvatam da amatersko bavljenje glumom u odnosu na glumu kao profesiju nema praktično nikakve veze. Na akademiji sam upoznao sjajne drugare, sa nekima sam danas nerazdvojni prijatelj. Mnogo toga smo proživeli zajedno, naročito mi na muškom delu klase. Izgradili smo jako dobre odnose.

***
Čitav period našeg studiranja je bio turbulentan. Nijednu godinu nismo odradili, a da nije bila prekinuta zbog nekih društvenih okolnosti. Kada je počelo bombardovanje, nisam mogao da verujem da nas je i to zadesilo. Mi smo generacija koju baš ništa nije zaobišlo. Zahvaljujući našem profesoru dr Vladimiru Jevtoviću uspevali smo ipak sve obaveze da izvršavamo na vreme.

***

Mesec i po dana tokom bombardovanja smo radili na fakultetu, kao da nije rat. Na početku naše treće godine studiranja desio se 5. oktobar. Svi smo bili na ulici. Puni želje i nade. Tada smo mislili da će to biti poslednji put da na ulici tražimo svoja prava. Verovali smo da ćemo posle tih događaja živeti u jednoj politički dosadnoj državi u kojoj ću ja moći isključivo da se bavim svojim poslom. Koliko smo samo bili mladi i naivni.

***
Period nakon završetka fakulteta pamtim kao izuzetno stresan. Izlazak s akademije i borba za uloge je bila jako frustrirajuća. Za mladog glumca je ključna stvar da odmah počne da igra nakon izlaska sa fakulteta. Ja nisam imao tu sreću. Osim par sitnih uloga nisam u tom periodu dobio pravu šansu.

***
Pokušavao sam u pozorištima, kao i na filmu i televiziji. Ali, rezultati su uglavnom bili skromni. Zato sam se opredelio da otvorim školu glume, a kasnije zajedno sa svojim ocem Mikom da tu školu proširim i na druge obrazovne oblasti. Iskoristio sam profesorski gen i glumačko obrazovanje kao i neke organizacione sposobnosti i naredne četiri godine uživao sam u radu sa decom.

***
Na televiziju Avala sam došao u maju 2007. godine. Počeo sam da radim u sportskoj redakciji. Novinarski posao sam učio od početka. Od toga kako se piše vest, kako se pravi i montira prilog, do toga kako se čita vest sa telepromptera i šta koji termin znači na televiziji. Za razliku od glumačkih muka, na televiziji mi je jednostavno sve polazilo za rukom. Veoma brzo sam učio, a osim u sportskom ubrzo sam angažovan i zabavnom delu programa. Bio sam i prezenter vesti, davao voice over za dokumentarni program i počeo da vodim i jutarnji program kolažnog tipa. Za dve godine rada na televiziji Avala naučio sam mnogo toga.

***
Upoznao sam puno ljudi iz medijskog života i definitivno shvatio da je televizija ono čime želim da se bavim u nastavku karijere. Međutim, svetska ekonomska kriza donela je velike probleme i u medijskom životu u Srbiji. Televizija Avala je propala i ugasila se. Taj otkaz sam jako teško prihvatio.

***
Ali kako to obično u životu biva dok se jedna vrata ne zatvore, druga se ne otvore. Tokom leta 2009. godine potražio sam posao na radiju S. Oni su tada tražili voditelja jutarnjeg programa jer je moj budući kolega Dare odlučio da dâ otkaz, nezadovoljan činjenicom da je promenio tri koleginice za jednu sezonu.Tražio je muškog voditelja s kojim bi mogao da sarađuje na duže.

***
Seli smo zajedno u studio da me on uvede u posao i posle nekoliko minuta je već bilo jasno da se fantastično uklapamo. Nastavili smo da radimo svakog jutra zajedno i veoma brzo postigli neverovatne rezultate. Nacionalno razgibavanje je eksplodiralo kao atomska bomba na radijskom nebu Srbije. Slušali su ga svi. U automobilima, gradskom prevozu, na njivi, na pumpi, po kućama… Posle samo tri meseca rada, nominovani smo za „Oskar popularnosti“…

***
Proveli smo dve sezone na radiju S, a onda smo odlučili da se otisnemo u privatne vode. Napravili smo svoju firmu Darmar central. Emisija je promenila ime u Mentalno razgibavanje. Emitovali smo program iz Darkovog podruma gde smo instalirali radijski studio. Naš program preuzimalo je 26 radio-stanica širom Srbije. Imali smo i po sedam sponzora emisije, prepune reklamne blokove. Sami smo sebi praktično formirali nacionalnu frekvenciju. Culi smo se u svakom selu. Iako smo emitovali program iz podruma. Bilo je fantasticno. Redovno smo nastupali i puno smo putovali. Odlično smo zarađivali.

***
Tada je usledio poziv sa B92. Nakon nekoliko meseci pregovora smatrali smo da nije pametno da odbijemo ponudu koja nam je davala mogućnost da nastavimo da radimo kako smo želeli, ali da svoje poslovanje proširimo i na televiziju. Sve je počelo fantastično. Napravili smo odlične rezultate u prvih nekoliko meseci rada. Ta prva sezona tamo je za nas bila izuzetno dobra. Takođe, svi u kući su bili zadovoljni našim radom.

***

Na početku nove sezone u septembru 2013. godine, potpisali smo nov ugovor koji je bio bolji od prethodnog i koji je garantovao još dve godine našeg angažovanja kako na radiju tako i na televiziji B92. Sve je išlo kako treba do 25. decembra 2013. Tačnije, nekoliko dana pre toga su nas zvali iz menadžmenta da nas pitaju zašto smo objavili da će se tadašnji prvi potpredsednik vlade Aleksandar Vučić oženiti.

***
Mi smo rekli da imamo informaciju iz prve ruke i da nismo mislili ništa loše tom emisijom. Naprotiv, da smo se samo dobro zezali na račun toga što će se čovek koji je već tada bio prvi u zemlji, uskoro ponovo oženiti. Rečeno je da širimo dezinformacije, te da televizija i radio zbog toga imaju puno problema. Iznenada su nas poslali na odmor 25.12. 2013. u 20h uveče. Taj odmor se, naravno, nikada nije završio.

***
Kolika je opasnost od toga što je Razgibavanje zabranjeno, tada nisam najbolje razumeo. Darku i meni su sva vrata bila zatvorena. Nijedan radio niti televizija nisu smeli da nas prime. Čak ni kafu da kuvamo. Mnoge kolege su tada bežale od nas. Bili smo proglašeni za neprijatelje države. Kao takvima, nije nam bilo mesta u medijima. Sledi pakao… Borba za bilo kakav posao, teško materijalno stanje, mala beba, brak uzdrman… Nisam siguran da ću nekada naći snage da oprostim onima koji su to proizveli. Samo zato što su sujetni, neduhoviti, bahati…

***
Trudio sam se da u tim teškim godinama ne gubim vreme. Uspešno sam završio master studije politikologije na Fakultetu političkih nauka. Takođe, u to vreme sam se priključio Novoj stranci. Radio sam kao šef kabineta tadašnjeg predsednika Nove i nekadašnjeg premijera Zorana Živkovića. Tu sam upoznao fantastične ljude, različitih generacija. Ponovo sam stekao neka prijateljstva za ceo život.

***
Dok sam sa svojim prijateljem Andrejom, političko prijateljstvo proširio i na zajednički biznis. Nas dvojica činimo Razgibavača tim i pravimo vrhunsku rakiju. Bila je to dobra prilika i da u praksi potvrdim ono što sam učio na fakultetu u vezi sa institucijama i funkcionisanjem političkih organizacija. Svašta sam naučio tih godina pa i da organizujem evente. Tako je i nastao Party plan, koji i danas posluje kao produkcija.

***
2018. godine otišao sam u Minhen. Tamo sam sa jednim prijateljem otvorio školu glume i srpskog jezika za našu decu. Šest meseci sam proveo u tom sjajnom gradu. Učio nemački jezik. Družio se sa našim ljudima. Shvatio šta su prednosti, a šta mane života u inostranstvu. Dopao mi se način života Bavaraca. Verujem da bih mogao tamo dobro da se snađem. Međutim, porodične i iznenadne poslovne obaveze, vratile su me u Beograd.

***
Dare i ja smo pokušavali tih godina da vratimo Razgibavanje, ali to nije išlo onako kako smo očekivali. Imali smo još jedan pokušaj u svojoj režiji kao i jednu sezonu na radio Laguni. Ja sam nastavio da se angažujem u borbi protiv režima. Bio sam jedan od osnivača Narodne stranke i član prvog Predsedništva. Imao sam čast da budem u društvu uglednih advokata, lekara, umetnika, političara.

***
Tada stiže poziv sa televizije Naša. Dobio sam priliku da vodim svoj politički tok-šou. To je bio jedini žanr na televiziji u kojem se još nisam oprobao. Prihvatio sam sa zadovoljstvom i proveo divnu sezonu na toj televiziji.

***

Konačno, u proleće 2019. godine stiže poziv direktorke UM Aleksandre Subotić, koja je želela da na programu ima Mentalno razgibavanje. Ovaj put Razgibavanje je vaskrslo u formi podkasta, u kombinaciji radija i televizije.

***
NOVA S je postala za kratko vreme jedan od najpopularnijih kanala, sa vrhunskom produkcijom i ljudima, a Razgibavanje jedan od nosilaca programa. Bez obzira na mnoge probleme koji su pogotovo nastali za vreme pandemije korone, Razgibavanje i Nova su beležili jako dobre rezultate.

***
Međutim, krajem marta 2021. godine, Dare je odlučio da dâ otkaz. To je bio verovatno najteži moment u mojoj karijeri. Nakon što sam dobro razmislio, ja sam odlučio da ostanem i pokušam da spasim emisiju od ponovnog gašenja. Niko tada nije verovao da imam ikakvu šansu. Baš niko. Čak sam i sam sumnjao u sebe. Ali, onda sam odlučio da pokažem najpre sebi ali i drugima da ja to ipak mogu.

***
Nakon nekoliko dana razmišljanja nisam imao dilemu da je Srđan taj kolega koji mi treba. Nadao sam se samo da će i on želeti u to da uđe. Naš zajednički početak je bio trnovit. Prvih pola sezone smo se borili da opstanemo na televiziji. Naredne sezone smo uspeli da dostignemo neki određeni nivo gledanosti. A onda su poslednje dve sezone potpuno eksplodirale i Razgibavanje je ponovno na nivou, na kom je bilo u svojim najboljim godinama.

***
Uskoro će 4 godine od Srkijevog dolaska, skoro 800 zajedničkih TV epizoda a od aprila ove godine, igramo i predstavu Razgibavanje uživo, koja je znatno brutalnija od TV emisija… Kada se umorim od medijskog života, bežim na selo, pečem Razgibavaču i resetujem se…

O sagovorniku

Marko Stepanović je rođen u Loznici 1979. Studirao je i diplomirao glumu na FDU, kao i politikologiju na FPN. Master rad „Izborni i partijski sistem Nemačke’. Bavio se glumom i novinarstvom. Autor je i urednik kultne emisije Mentalno razgibavanje koja se emituje na TV Nova S. Živi i radi u Beogradu.

Desio se 5. oktobar

Mesec i po dana tokom bombardovanja smo radili na fakultetu, kao da nije rat. Na početku naše treće godine studiranja desio se 5. oktobar. Svi smo bili na ulici. Puni želje i nade. Tada smo mislili da će to biti poslednji put da na ulici tražimo svoja prava. Verovali smo da ćemo posle tih događaja živeti u jednoj politički dosadnoj državi u kojoj ću ja moći isključivo da se bavim svojim poslom. Koliko smo samo bili mladi i naivni.

Pouke

Iz prošlosti izvlačim pouke, a budućnost planiram samo u kratkim rokovima.