Odluka američkih Federalnih rezervi da upumpaju dodatnih bilion dolara u finansijski sistem zemlje, ekonomisti ocenjuju kao visokorizičnu igru sa inflacijom. Naime, Centralna banka SAD će kupiti hipotekarne garancije i preduzeti jednu novu meru, koja podrazumeva da u narednih šest meseci otkupi dugoročne vladine obveznice, odnosnog vladin dug od 300 milijardi dolara. Banka će povećati otkup dugovanja po osnovu stambenih kredita u protivvrednosti od 750 milijardi dolara kako bi se omogućilo da se ta vrsta pozajmica dobija uz niže kamate.
Postoje jasne indikacije da bi potez Federalnih rezervi mogao da utiče na smanjenje vrednosti dolara, što bi stvorilo osnovu za povećanje stope inflacije. Dolar, čija je vrednost u proteklih nekoliko nedelja znatno opala u odnosu na evro, i juče je zabeležio dodatni pad.
Kako se navodi u saopštenju Federalnih rezervi, cilj je povećati količinu novca koji banke imaju na raspolaganju za davanje kredita kao i sniziti cenu koštanja kredita koji su na raspolaganju vlasnicima nekretnina. Zvaničnici Banke nadaju se da će otkupom državnih obveznica podstaći rast njihove cene i time smanjiti kamatnu stopu na osnovu koje ulagači koji poseduju obveznice stiču prihod. Kako kamata na dugoročnim vladinim obveznicama određuje kamate za stambane kredite i druge pozajmice, pad interesne stope na ovoj vrsti hartija od vrednosti faktički predstavlja smanjenje kamatnih stopa.
Sam potez Centralne banke da pribegne ovakvim nekonvencionalnim metodima kako bi podstakla kreditne tokove ekonomski analitičari ocenili su kao znak da su u američkoj ekonomiji zavladala teška vremena. Ben Bernanke, predsednik Federalnih rezervi, obazrivo je u poslednje vreme govorio o tome kada se očekuju bolji ekonomski dani, ističući da se nada da će videti početak ozdravljenja krajem godine. Oštro je upozorio na stopu nezaposlenosti koja će biti još veća naredne godine.
Jan Hacius, ekonomista u Goldman saksu, kaže da je Banka usvojila strategiju „sudopere“ koja podrazumeva ubacivanje svega niz spiralu što može da prodrma ekonomiju. Dok Hacius ipak pozdravlja ovakvu odluku, on upozorava da Centralna banka ne može da reši ekonomske probleme ubacivanjem jeftinog novca. „Čak i ukoliko Banci pođe za rukom da snizi kamatnu stopu, to neće naročito pomoći ekonomiji zemlje. Mi smo u dubokoj recesiji uglavnom zato što je privatni sektor iz različitih razloga rešio da sačuva mnogo novca. Možemo imati kamatnu stopu od nula odsto, ali samo ukoliko se ponudi više novca od onoga koji je trenutno raspoloživ“. Džejms Kamerun, šef odseka za istraživanja globalnih tokova u Morgan Stenliju, kaže da je odluka „prilično drmatičan potez“. Slično mišljenje ima i Ben Pedli, direktor LGT investmenta, čije je sedište u Hongkongu, koji kaže da „ove očajničke mere odražavaju vremena u kojima se nalazimo“.
Investitori su reagovali sa iznenađenjem ali i dozom entuzijazma. Akcije na Volstritu naglo su skočile posle ove iznenadne odluke Frederalnih rezervi. Indeks Dau Džons porastao je 90 bodova ili 1,23 odsto, indeks S&P 500 za 2,09 posto, dok je Nadak ojačao 1,99 procenata.
Poslednji ovakav slučaj intervencije Federalnih rezervi zabeležen je pre gotovo 50 godina ali u drugačijim ekonomskim okolnostima kada se nastojalo da se smanje dugoročne kamatne stope dopuštajući rast kratkoročnih kamatnih stopa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
