S obzirom na dugogodišnju tradiciju i visoki kvalitet Univerziteta u Beogradu, bilo bi neodgovorno prema srpskoj državi i narodu da UB daje diplome nedoškolovanim i neobrazovanim, kao i da donosi nepromišljene odluke o reformama nastave i organizaciji na osnovu situacije na tržištu rada.
Univerzitet postoji znatno duže nego što je trenutna politička i ekonomska konjunktura. Zadatak rektora je da čuva i jača autonomiju univerziteta, koja je Ustavom Srbije zagarantovana – poručuje za Danas Aleksandar Lipkovski, profesor Matematičkog fakulteta u Beogradu i kandidat za novog rektora Univerziteta u Beogradu.
On napominje da autonomija nastavnog i naučnog procesa, koja podrazumeva društvenu odgovornost, treba da obezbedi kvalitet, nezavisno od volje spoljnog faktora, rukovodeći se kriterijumima kvaliteta znanja i relevantnosti naučnog istraživanja.
Kao jedan od razloga svoje kandidature navodi činjenicu da poslednjih 18 godina na čelu UB nije bio rektor iz polja prirodno-matematičkih nauka, iako one najviše doprinose visokom međunarodnom rangu tog univerziteta. Lipkovski smatra da u narednom periodu treba uraditi više u unutrašnjim odnosima na Univerzitetu, ali i u odnosima Univerziteta i države.
– Posle 42 godine rada u obrazovanju na UB, prešavši sve nastavne, naučne i mnoge administrativne funkcije, od prodekana, dekana, prorektora, predsednika Veća grupacije, do pomoćnika ministra za visoko obrazovanje i predsednika Nacionalnog prosvetnog saveta, smatram da dobro poznajem naš univerzitet, sve njegove vrline i slabosti, želje i mogućnosti, u celini i u pojedinostima – kaže Lipkovski.
On ocenjuje da u međunarodnim okvirima UB zauzima neverovatno visoko mesto u odnosu na izdvojena budžetska sredstva, ogromnim zalaganjem naučnika i nastavnika njegovih fakulteta i instituta.
– Na Šangajskoj listi nalazimo se između 201. i 300. mesta, slično i na drugim ovakvim listama. Zalagaćemo se da UB, braneći svoje tradicionalne vrednosti i kvalitet, dalje napreduje na svetskoj sceni. Nastavićemo napore za prepoznavanje izvrsnosti UB kroz odgovarajuća zakonska rešenja – navodi Lipkovski.
Podseća da je UB je po svojoj prirodi i obuhvatu multipolaran, te da u uređenju samog univerziteta Rektorat treba da ima harmonizujuću i savetodavnu ulogu.
– Delotvoran način je davanje većeg značaja grupacijama nauka i traženje većeg stepena dogovora unutar njih i međusobne solidarnosti. Veliki značaj ima i Veće instituta, koji u velikoj meri doprinose naučnoj izvrsnosti Univerziteta. Posebno je važna direktna saradnja fakulteta i instituta – kaže Lipkovski.
On smatra da je na funkcionalnoj integraciji Univerziteta već dosta urađeno, te da u nju ne spada centralizacija upravljanja i jedinstvene finansije. Takva centralizacija bi, prema mišljenju našeg sagovornika, bila kontraproduktivna.
Jedna od ključnih tačaka njegovog programa je i jačanje međunarodne saradnje sa renomiranim univerzitetima iz dva značajna kruga zemalja: velike svetske sile i susedne zemlje, uključujući bivše jugoslovenske republike. Prve jer od takve saradnje imamo najviše koristi u naučnom planu i unapređenju Univerziteta, druge što takva saradnja doprinosi jačanju pozicije UB kao stožera visokoškolskog obrazovanja i nauke na Balkanu.
– U skladu sa odgovornošću Univerziteta za douniverzitetsko obrazovanje u Srbiji, formiraćemo Veće nastavničkih fakulteta, koje bi radilo poslove u vezi sa osnovnim i srednjim obrazovanjem. Sada u Nacionalnom prosvetnom savetu nema nijednog profesora UB, što se nije dogodilo u 150-godišnjoj istoriji Prosvetnog saveta – ističe Lipkovski.
On naglašava da se Univerzitet duže vreme suočava sa nezavidnim finansijskim položajem, materijalni troškovi se nadoknađuju sa oko 30 odsto, a investicije su oskudne. Smatra da siromašno društvo mora izdvajati više od evropskog proseka za visoko obrazovanje ukoliko želi da postane razvijeno i napominje da država kao osnivač mora da obezbedi zadovoljavajuće finansiranje. On misli i da bi Grad Beograd trebalo više da učestvuje u finansiranju Univerziteta, uključujući pitanje tekućih troškova, pošto studenti UB stanuju, uče i zabavljaju se u prestonici.
– Na kraju mandata rektora nalazi se izuzetno značajan sportski univerzitetski događaj – Evropske univerzitetske igre Beograd 2020. Univerzitet treba da učestvuje u raspodeli sredstava koja će država i grad uložiti u ovaj događaj – navodi Lipkovski.
Podseća da je pre Drugog svetskog rata UB je po vrednosti nekretnina zauzimao šesto mesto u Evropi, stekavši ih donacijama bogatih Srba. Denacionalizacijom nekretnina Univerzitet bi, kako kaže, manje zavisio od državnog finansiranja.
Zadržati dostojanstvo i uticaj
– Uticaj profesora UB u kreiranju obrazovne, zdravstvene, ekonomske i drugih društvenih politika je nezadovoljavajući. Zadržimo dostojanstvo i uticaj Univerziteta, u čemu mora učestvovati država Srbija. Za Srbiju je Univerzitet u Beogradu i Hajdelberg i Sorbona zajedno. Tradicija 210 godina Univerziteta se ne može izgraditi od danas do sutra – poručuje Aleksandar Lipkovski.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
