Nije Novi Pazar idealna sredina. Nikada to nije bio, niti će biti. To nije jasno samo onima koji sebe vide kao savršenstva. Ideali se unovčili i isprivilegovali da neki bivši svoje privatne automobile i dalje vide na parkingu iza rampe. Na drugom mestu parkiranje se plaća, a i „pauk vozač“ može naprasno da zaboravi registarski broj, marku i boju.
Nije Novi Pazar idealna sredina. Nikada to nije bio, niti će biti. To nije jasno samo onima koji sebe vide kao savršenstva. Ideali se unovčili i isprivilegovali da neki bivši svoje privatne automobile i dalje vide na parkingu iza rampe. Na drugom mestu parkiranje se plaća, a i „pauk vozač“ može naprasno da zaboravi registarski broj, marku i boju. Neki idealni posle opštinskih pogubili su i partijske funkcije. O tome se na lokalu ćuti, ali javljaju dobro obavešteni prestonički izvori.
U gradonačelnikovom kabinetu gužva. Svi hoće gradonačelnika da vide uživo. Televiziji, tek, treba da počne da se veruje. Logično je da vlast funkcioniše i da ispražnjena kasa treba da se puni. Nije logično da opštinska služba jednoj vlasti aminuju odluke, a drugoj dokazuje poštovanje zakona. Da nije tako, džamija u naselju Ćerimidžinica gradila bi se bez problema. Njena izgradnja je počela pre par meseci i na jednoj od poslednjih sednica bivši skupštinski saziv dao je zeleno svetlo. Građevina stigla do prizemlja i sprata, a građevinski inspektor se sada „setio“ da se radi nelegalni objekat i naložio rušenje u roku od jednog dana po prijemu rešenja. Bogomolju gradi Mešihat Islamske zajednice Sandžaka, koji pripada Islamskoj zajednici Srbije.
Rešenje je dato bez znanja novog gradonačelnike i usledila je njegova odluka da se sve aktivnosti po pitanju rušenja obustave. No, nije tu i kraj plašenja naroda novom vlašću, koja „skida“ odnete zastave i kači nepostojeće slike. Ovi novi su „krivi“ što Novi Pazar za poslednjih sedam godina treći put neće biti domaćin Sandžačkim igrama. Oni stari se bili nameračili da jubilarnu 45. „sandžaklijadu“ ovog leta organizuju baš ovde. Novopazarske pare su potrošene minulih leta na sportske terene susedna dva domaća i jednog sada inostranog grada. Komšijama je trebalo pomoći na račun tuđih a naših para. Para nikad dosta. Koliko ih god ima, potroše se. Trošili bi u javnim preduzećima i ustanovama kad bi imali šta. U dinarima mnogo, u evrima malo manje zvuči.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
