Bin Laden za 50 miliona

Borivoj Erdeljan Cena Osame bin Ladena je udvostručena. Pošto je američki Senat glasanjem 87:1 odlučio da najtraženiji begunac na svetu „živ ili mrtav“ sada vredi pedeset miliona dolara, ostali – nama poznatiji – daleko su jeftiniji (Ratko Mladić, na primer) ili su samo na nenaplativim poternicama Interpola i nacionalnih policija (profesorka Mirjana Marković, jedan od primera).
Majk Mak-Konel direktor za nacionalne obaveštajne podatke Sjedinjenih Država veruje da je Bin Laden u severnom Pakistanu, u blizini granice sa Avganistanom. Savetnik predsednika Džordža Buša za unutrašnju bezbednost Fransis Taunsend tome je dodao da u poteri za šefom Al Kaide „nijedna opcija nije sklonjena sa stola“, što je izazvalo brzu i pomalu ljutitu reakciju bliskog prijatelja Vašingtona. Ministar spoljnih poslova Pakistana Huršid Kasuri je vratio loptu obaveštenim vidovnjacima, prenosi BBC: Osama bin Laden nije u njegovoj zemlji, a „ako Amerika deli poverljiva obaveštajna saznanja sa partnerima, pakistanska armija može bolje da obavi posao“.
Sam Bin Laden, posle dužeg mirovanja, javio se jednominutnom video porukom, postavljenom na sajt Al Kaide, da bi zahvalio „svima koji umiru u ime svetog rata“. Većina medijskih stručnjaka ipak misli da je najnoviji veb prikaz „možda samo repriza, ponovo emitovan stari snimak, koji je nemoguće proveriti“.
Upućeni – čiju opsežnu analizu prenosi pariski Mond diplomatik – nalaze da haos raste od Avganistana do Somalije, države u regionu su sve slabije, dok njihove oružane grupe povećavaju moć. Temeljni zaključak jeste da se „u plutanju terorizma“ sve više širi jaz između različitih pristupa i ciljeva naoružanih islamista, raspoređenih vidljivo ili prikrivenije. Sve surovija je konfrontacija dveju strategija: obračun „mesijanske ideologije“ sa nedovoljno pouzdanim vernicima i takvim, ma koliko muslimanskim režimima ili borba sa „satanom“ u liku SAD, Izraela i sličnih, iz kruga potpunih nevernika. Prvom je možda izloženiji Pakistan, ali ni drugi nisu pošteđeni, gde se borba protiv strane okupacije (Irak ili Avganistan) češće preobraća u zastrašujuće sektaške sukobe.
Koreni podela sežu do davnih avganistanskih arena protiv Sovjeta osamdesetih, gde su formirane dve škole borbe, takozvana jemenska i egipatska. Prva je okupljala regrute, spremne da budu žrtve u ime Alaha i da pošto, obave posao (uvežbani da bez razmišljanja – „posle večere, svi na spavanje“) odu kućama ili potraže mirnodopsku sreću, gde su pre prethodno ratovali protiv komunističkog režima.
Druga formacija (egipatska) bila je istovremeno politička ćelija, u kojoj se putem komesara razvijala dugoročna politička i ideološka motivacija, na temeljima učenja Muslimanske braće, tradicionalnih začetnika terorizma.
Al Kaida je u takvom okruženju nastala iz nešto drugačije organizacije Abdulaha Azama, osnovane da podrži avganistanski otpor Moskvi osamdesetih. Njen lider je ubijen 1989 – po nekim izvorima po nalogu najvrednijeg vođinog učenika – Osame bin Ladena, koji je preuzeo komandu sa već ugrađenim ekstremnim idejama naučenim od trojice najrevnosnijih tutora, Somalijca Abu Obaida i Egipćana Abu Hafe i Saifula Adila. U ranijoj fazi Osaminog „obrazovanja“ – malo je poznato – kad je otac 1985. tražio da ode u Avganistan, sin je pristajao tek ako dobije dozvolu kralja Fahda lično, koga je tada smatrao „vrhovnim autoritetom“. Kasnijeg Bin Ladena dovoljno poznajemo kao „globalnog svetog ratnika“, čija Al Kaida treba da „kontroliše pravdu“, jednako vernicima i nevernicima s kojima ima nenaplaćene račune, pa je tako mač , posle njujorškog septembra, isukan i na saudijske dvorjane, prethodno voljene.
Bez obzira na to gde je danas rodonačelnik terorizma XXI veka, američki obaveštajni analitičari, u izveštaju koji je dospeo do privilegovanih medija, smatraju da je „Al Kaida upravo prikupila najveću snagu posle napada 11. septembra 2001“. Nekako u isto vreme premija za hvatanje Osame bin Ladena skočila je koliko igrači na berzama ne mogu ni da sanjaju.
Zasad, kao i dosad, nema dobitnika, a ni posebnih tragova, ni policijskih, ni porodičnih. Nova Bin Ladenova snaja, Engleskinja Džejn Feliks Braun (51), parohijska aktivistkinja iz Multona kod Norviča, odskora šeti put udata, ovog puta za četvrtog sina vođe Al Kaide, izjavila je novinarima da njen suprug Omar (27) nema kontakta sa ocem od 2000. Mlada, koja nije želela da uzme suprugovo prezime, srela je mladoženju, trgovca starim gvožđem u Džedi, prošlog septembra na jahanju u Egiptu.