"Bio je glas žrtava u ratnom ludilu": Održana komemoracija povodom smrti Bojana Tončića 1foto FoNet/MC

Komemoracija povodom smrti novinara Bojana Tončića održana je u Centru za kulturnu dekontaminaciju (CZKD), na kojoj su njegovi prijatelji i bliski saradnici govorili o njegovom poslovnom i privatnom životu, kao i o svim doprinosima novinarstvu i informisanju javnosti tokom ratova.

Prisutni su komemoraciju započeli minutom ćutanja u znak počasti preminulom Tončiću.

Predsednik NUNS-a, Željko Bodrožić, rekao je da je Tončić svojim radom oličavao ono što je utkano u temelje NUNS-a.

"Bio je glas žrtava u ratnom ludilu": Održana komemoracija povodom smrti Bojana Tončića 2
foto Miroslav Dragojević Danas

– Mi smo nastali tako što nismo želeli da budemo deo propagandne mašinerije, iz sveg glasa smo bili protiv nacionalizma, rata, a Bojan je tome posvetio ceo svoj novinarski život. Borio se, istraživao ratne zločine i pisao o onima koji se nazivaju naše kolege, a to su ljudi odgovorni što se na ovim prostorima širila mržnja. O tome je Bojan podsećao svakog dana, poručio je Bodrožić.

Tončićev drug iz detinjstva, Goran Kostić, govorio je da se Bojan „zarazio“ novinartsvom već tokom prvog posla u lokalnim novinama, a osvrnuo se i na njegove aktivnosti tokom rata.

– Šetaju koske, rekao bi Boki. Kancelariju opštinske stručne službe vrlo brzo je pretvorio u svojevrsni azil za politički nezbrinute, sa Docijem je napravio Odbor za ljudska prava i novine Prava čoveka, koje je prve zahvatio Vučićev Zakon o javnom informisanju, rekao je Kostić.

Vesna Rakić Vodinelić, profesorka prava u penziji, istakla je da je prva stvar zbog koje se Tončiću divila i poštovala ga, jeste njegova posvećenost temi ratnog zločina, a naročito njegov neskriveni gnev zbog poricanja zločina i skrivanja odgovornosti.

– U ovoj zemlji niko nije sa toliko upornosti i strasti podsećao zlikovce, ali i one ravnodušne, na slom koji je velika većina samo posmatrala. Taj slom ga je boleo, čini mi se više nego bilo koga kog poznajem, i verujem da ga je na kraju i slomio. Bojan u svom poslovnom životu nije imao vremena za trivijalije, pa je i svoje zdravlje tretirao kao jednu od trivija i nije se o tome starao, kazala je Rakić Vodinelić.

Rekla je i da je Tončić u svim svojim tekstovima pozivao na bunt, koji nije moguć bez međusobne solidarnosti.

Izdvojila je tri njegova teksta, koja su za nju nezaobilazna: Politika preživljavanja (2007), koji je bio o običnim ljudima koji su živeli pod opsadom Sarajeva; Neman je pred vratima (2008), u kojem nas je, kako je Rakić Vodinelić navela, Bojan upozorio da je neman predugo pred našim vratima, te da su njegovi pokušaji da se pobunimo ostali neuspešni; jedan od poslednjih njegovih tekstova Jezik činjenica: Srbija je autoritarna država hibridnih režima objavljen je samo deset dana pre njegove smrti, u njemu je dao aspekte da je na delu istorijski sunovrat i da ljudi ovde glasaju sa strahom.

Novinar Dušan Komarčević istakao je da je Bojan Tončić godinama raskrinkavao zlikovce i zlikovkinje, odlučio je da „počisti svoje dvorište“ i da, koliko je to u mogućnosti skromnog i poštenog novinara, upristoji društvo koje sve više gubi načela normalne civilizacije i sve više ide u moralni svinjac.

– Bojan Tončić je bio humanista vešto prerušen u namćora, na početku je uspeo da me prevari, kada smo se pre 15 godina upoznali u redakciji E novina, iskreno zazirao sam od tog čoveka koji je bacao cinične strelice ka svima. Trebalo mi je vremena da vidim da je taj stav poza, vizira pred užasima o kojima je pisao. Nikad u tekstovima nije zaboravljao i eksploatisao žrtve, bio je njihov glas u ratnom ludilu nasilno oduzet, kazao je Komarčević.

Tončić je preminuo 26. aprila u svojoj 57. godini. Bio je dugogodišnji novinar i kolumnista dnevnika Danas, potom E-novina, uređivao je NUNS-ov Dosije o medijima i pisao za Nomad, Lupigu, Remarker, Al Džaziru Balkans i drugi medije.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari