Bio je najpoznatiji disident

Dragan Bisenić: Mister X – Džordž Kenan, ambasador SAD u Beogradu 1961-1963. (15)

Knjiga „Gospodin X – Kenan u Beogradu 1961 – 1963“ proizvod je jednostavnog uočavanja da o ličnosti i njegovoj ideji „obuzdavanja“ (containment) – koja je bila osnov američke hladnoratovske strategije i tako presudno oblikovala svet i borbu dve supersile, širom sveta, od SAD preko Kine do Rusije – postoji ogromna literatura, a da na celom području nekadašnje Jugoslavije ne postoji ništa sistematično napisano, uprkos činjenici da je Džordž Kenan službovao kao Kenedijev ambasador u Beogradu. Uz saglasnost autora i izdavača „Klub plus“ objavljujemo najzanimljivije odlomke.

Na godišnjoj večeri njujorškog Udruženja advokata, Djui je tražio univerzalnu vojnu službu, mobilizaciju celokupne nacionalne garde, povećanje broja američkih divizija na 100 od kojih bi svaka bila duplo veća od sovjetske divizije i povećanje vazduhoplovnih snaga na najmanje 80 grupa.

Na domaćem frontu, on je tražio hitnu ekonomsku mobilizaciju pod snažnim administratorom sa punim ovlašćenjima ekonomske kontrole, proizvodnje i ljudstva. U inostranstvu, Djui je, pored ostalog, zatražio da se stvore vojni savezi sa „Titom i Frankom“ i da se Maršalova pomoć ograniči samo na te dve zemlje koje će pomoći Americi u slučaju rata.

Republikanski konzervativci u Kongresu, međutim, pružili su otpor. Po njihovom mišljenju, liberalni internacionalisti Demokratske stranke zajedno sa svojim saveznicima među republikancima koji su snažno povezani sa „istočnim establišmentom“, „prodavali su staru robu“. Senator Dirksen je odbacio sejanje straha od strane republikanaca internacionalista i nekih od najvažnijih demokrata. „Komitet za postojeću opasnost“, rekao je, predstavlja isti „stari biznis, iste stare prodavce sa starom odlučnošću da povedu Ameriku na put katastrofe“.

Republikanac Džon Vud (John T. Wood) bio je još oštriji: „Sada je vreme da se misli, govori i deluje američki i da se internacionalisti imenuju onim što jesu – kao potencijalni izdajnici Sjedinjenih Država“.

Nisu svi u administraciji bili zadovoljni memorandumom NSC – 68. Najpoznatiji disident bio je otac doktrine suzbijanja i nekadašnji direktor odeljenja za političko planiranje Džordž Kenan. Mada je on bio autor doktrine „kontejnmenta“, njegovo mišljenje i stavovi bili su mnogo manje militaristički i više iznijansirani. Kenan nije formalno predao Niciju Štab za političko planiranje sve do 1. januara 1950. ali je, u stvari, Nici imao vlast od sredine novembra. Značajno je da, kada je morao da odabere člana Štaba koji će voditi njegovu radnu grupu u specijalnom odboru koji je postavio Truman, Ačison je odabrao Nicija, ne Kenana. Zaključak odbora bio je očekivan. On je predložio Trumanu da se razvoj nastavi. Odbor se takođe zalagao da SAD naprave opsežnu studiju o politici nacionalne bezbednosti SAD. Predsednik se saglasio 31. januara.

Nakon smrti, želja Džejmsa Forestala se ispunila. Studija, poznata kao NSC-68, biće spomenik Forestalovom neumoljivom zahtevu za vojnom pripremljenošću.

Nice je odbacio Kenanove realpolitičke stavove, a kao rezultat tog stava, Kenan je bio smenjen sa svog položaja i premeštan u odeljenje za Latinsku Ameriku.

Hladni realizam koji je Kenan uneo u odnose velikih sila potpuno ga je napuštao kada je razmišljao o nuklearnim bombama. On ih je smatrao za instrumente genocida i samoubistva. One ni u kom slučaju nisu bile obična oružja koja bi se shvatljivo mogla koristiti u ratu. One ne bi poštedele nenaoružane i bespomoćne civile… kao i borce spremne da polože oružje“. Kenan se plašio, da bi izgradnjom Supera, SAD intenzivirale trku u naoružanju do tačke bez povratka. On je zagovarao ozbiljan napor u međunarodnoj kontroli sumnjajući da su o toj ideji davana samo prazna obećanja, uprkos ranijim naporima Stimsona, Mekloja, Ečisona i Lilijentala. Na kraju krajeva, tvrdio je, SAD treba da se odreknu da prve upotrebe nuklearno oružje.

Nastavlja se