„Bio sam na spisku za odstrel u Ritopeku“: Bivši obaveštajac koji je morao u politički azil i koji je uhapsio Dijanu Hrkalović

Bivši obaveštajac i policajac Vladimir Savić je u emisiji N1 Newsnight govorio o svojim saznanjima o parapolicijskim organizacijama koje su imale lažne policijske značke, o bezbednosno interesantnim osobama koje su, kao članovi obezbeđenja, napadale ljude koji su protestovali u danu polaganja zakletve Aleksandra Vučića, zašto je morao u politički azil, kako je hapsio Dijanu Hrkalović i šta je uticalo da izgubi posao inspektora.

Na pitanje da li je Belivukova grupa povezana s nekim iz vlasti, kaže da hapšenje visokopozicioniranih pripadnika službe bezbednosti, od Papića pa nadalje – govori u prilog toj tvrdnjii. Ne može organizovani kriminal da funkcioniše i da se takve stvari dešavaju a da nije umešan vrh države, odnosno politika, podvlači.

Kaže da odlazi iz Srbije, a razlog za to je ekonomske prirode: „Za mene nema posla ovde“.

Međutim, jedno vreme je bio u azilu u Austriji.

„Bio sam jedan od organizatora protesta 1 od pet miliona i jedan od lidera Saveza za Srbiju, koji je vodio pokret za bezbednu Srbiju, koji se bavio službama bezbednosti. Sve je krenulo od julskih protesta kada sam prepoznao agente Odeljenja za posebne akcije policije koji su napadali pripadnike policije ispred Skupštine, da izazivaju incidente, a da policija reaguje prema okupljenim građanima koji su u to vreme bili mirni“, priča gost N1.

Navodi da mu je lična bezbednost potom bila ugrožena i da je dobijao i pretnje jer je progovorio o toj jedinici. „Ja sam dugo godina bio u službi i nije ništa strano da imate „flaster“ iza vas, da vas prate – i to je normalno čim ste ušli u svet politike i direktno nabijate vlastima prst u oko, prozivate vrh države i govorite šta se stvarno dešava iza kulisa, koje su to parapolicijske organizacije koje učestvuju u prebijanju i kako je došlo do lažnih policijskih legitimacija – da svaki kriminalac poseduje legitimacije pripadnika službe bezbednosti kroz razne fantom sindikate u MUP-u koji su formirani u vreme Nebojše Stefanovića… U to vreme sam morao i da napustim Srbiju, moja porodica je na to uticala – da izađem iz Srbije, da odem na godinu dana u politički azil“, navodi.

Govoreći o hapšenju Dijane Hrkalović, rekao je da je tog 29. maja 2012 godine nju video prvi i poslednji put. Došli smo zobg rutinskog incident, zbog tuče na Pančevačkom mostu i bila je ona tu. Kaže da je nakon privođenja bila jako drska i bezobrazna i da im je opsovala majku i rekla – kada dođem na vlast – zapamtićete me. „Tu je bio i načelnik PS Palilula potpukovnik Goran Mijailović. Prošlo je dve godine i dobila je krivičnu prijavu kao učesnik u tuči, niko je nije video ni znao da će se zaposliti u BIA, da je napredovala do sekretara UKP. Tog dana stiže i rešenje u 15.15 načelniku da zbog „nedovoljnog rezultata rada stanice“, a tada smo bili najbolja na teritoriji Beograda, da se on smenjuje. Ja sam čekao rešenje za inspektora opšteg kriminaliteta da mi se uruči, šef operative mi je rekao – ti si od sutra u holu. I dalje su nastavljeni pritisci kroz njene kadrove“, dodaje gost N1.

Kaže da i njega čudi kako je prošla bezbednosna provere, a ima aktivnu krivičnu prijavu i dodaje da bi za to trebalo da odgovara komisija iz BIA koja ju je primila, pa zatim i MUP.

Savić je izjavio i da je ranije dobio saznanja da je bio na spisku za odstrel u Ritopeku (Belivukov klan).

„Ja sam tu info dobio od potpukovnika G.R, bivšeg načelnika VOA, centar Novi Sad, koji je u to vreme napustio službu. Rekao mi je – ušao si „u crveno“ moraš da napustiš territoriju. Bukvalno za dva dana sam izašao pod ugovorom da radim za jednu privatnu firmu, da idem po kamion u Nemačku koji ću vratiti u Srbiju. Izašao sam u Austriji i prijavio se za azil. Kada sam se vratio posle godinu dana, tada se izdešavalo sve ono što je prethodilo (hapšenje Belivukove grupe) sreli smo se i on mi je rekao – jel ti sada jasno zašto?“

Priča da je u novembru 2021. izašao nakratko u Austriju i vratio se jer su nepoznata lica u crnim uniformama tokom noći došla u kuću gde mu je bila majka i tražili ga. „Otišao sam i prvi put se obratio zvanično proipadnicima službe PU za Grad Beograd, podneo sam beleške, kolege su, da ih pohvalim, munjevito reagovale. Lica koja su bila, po mojim saznanjima, su bili deo parapolicijskih organizacija koja se krila iza lažnih policijskih znački“, dodaje.

Upitan o njegovim saznanjima u vezi sa ljudima koji su tukli narod koji je protestovao u danu polaganja zakletve predsednika Vučića 2017. godine, Savić je rekao da su prepoznate osobe sa opštine Čukarica koji su bili bezbednosno interesantna lica policiji, kao pripadnici ekstremno desničarskih i navijačkih grupa koji su učestvovali u obezbeđenju protesta i gušili novinare.

Na pitanje da li je Belivukova grupa povezana sa nekim iz vlasti, kaže da nije utvrdio s kim je povezana, ali da hapšenje visokopozicioniranih pripadnika službe bezbednosti, od Papića pa nadalje – govori u prilog toj tvrdnjii. Ne može organizovani kriminal da funkcioniše i da se takve stvari dešavaju a da nije umešan vrh države, odnosno politika, podvlači.

Navodi da ne zna da li Veljko Belivuk radio za službu.

Upitan šta danas znamo o Jovanjici, kaže da je to enigma sa više nepoznatih. Uzimajući u obzir ko zastupa danas vlasnika Jovanjice (Vladimir Đukanović, advokat, SNS), a i to da u medijima pokušavaju i Dijani Hrkalović i vlasniku Jovanjice Predragu Koluviji da operu biografije, kaže da misli da će biti ono – desilo se, a nije se desilo, dodajući da naš narod brzo zaboravlja.

Na konstataciju da neki novinari i političari iznose tvrdnje da ih služba prati, kaže da služba sve prati.

„To je normalno bilo gde u svetu, ali ovde postoji jedan problem – negativna slika službe iz devedesetih. Nije problem služba kao služba, ovde je problem naš mentalitet – mi nigde nismo gledali program i šta će ko uraditi da ga promenimo, već smo se vezivali za ličnost. I kad dođe određena struktura vlasti, dođe do zloupotreba službi bezbednosti i svim resursima kojima raspolaže“, dodao je.

Kako ističe, samom promenom vlasti ne treba menjati one koji svoj posao rade profesionalno. „A kod nas je to – ako si bio u ovom sistemu i radio – ti si njegov čovek“. Dodaje da srce službe uvek radi.

„Služba treba da pripada narodu i državi, bar smo mi tako učeni koji smo prošli sito i rešeto. A danas možemo slobodno reći da je ovo privatizovana država. Dokazi za to su da čovek poput mene ne može da nađe posao u Srbiji“, dodaje.

Na pitanje da li je o svojim saznanjima obavestio nadležne službe, kaže da je sve to odavno evidentirano, jer je o svemu govorio u medijima.

Upitan da li se nada službi, kaže: „to ne zavisi od mene“. „Na poziv države bi se uvek odazvao, ali države, ne pojedinaca, stranke, bratije“, zaključuje Vladimir Savić.