Otporna na stvarnost: Ko je Zagorka Dolovac?

Samo je preko službenika pozvala predstavnike studenata da razgovaraju s njom. Akademci su prethodno na pisarnici ostavili 1.000 identičnih pisama za tužiteljku da bi „počela da radi svoj posao“ i pokrene institucije na reagovanje. Studenti su se nakon toga pevajući himnu Srbije vratili na blokadu svojih fakulteta.

Ovakav potez vrhovne tužiteljke samo znači da je o svemu što se dešava u Srbiji veoma dobro upoznata i da razloge studentske pobune i generalno – nezadovoljstva javnosti njenim i radom njenih tužilaca u delu koji se odnosi na utvrđivanje odgovornosti ljudi iz državnog aparata zbog tragedije na Železničkoj stanici u Novom Sadu i pogibije 15 ljudi, jako dobro zna.

To znači i nešto još gore, a to je da je očito svesno odlučila da ćuti na stvarnost Srbije, odnosno sveopštu korupciju, kriminal, zloupotrebe, maltretiranja nezaštićenih i nemoćnih, uključujući i uzbunjivače koji na to imaju zakonsko pravo… Sve ono što joj je u opisu tužilačkog posla. Evo već treći mandat.

Zagorka Dolovac je rođena 1966. godine u Novom Sadu. Završila je gimnaziju u Sremskim Karlovcima 1985. godine, a diplomirala na Pravnom fakultetu u Novom Sadu 1989. godine. Na početku karijere radila je u Okružnom i Opštinskom javnom tužilaštvu u Novom Sadu, a na mesto zamenice opštinskog javnog tužioca u Novom Sadu izabrana je 1996.

Radila je na slučajevima iz oblasti privrednog i klasičnog kriminala. Neki od poznatijih su „PIK Zemun“, „fudbalska mafija“ i laboratorija droge u Krnjači, kao i slučaj Miladina Kovačevića.

Tokom 2004. godine, kada je obavljen reizbor tužilaca nije bila izabrana, kao ni još nekoliko njenih kolega iz novosadskog tužilaštva. Bivši ministar pravde Zoran Stojković tada je izjavio da je prilikom reizbora tužilaca napravljeno nekoliko propusta, a Novi Sad je naveo kao primer. Zagorka Dolovac je posle nekoliko meseci izabrana za zamenika okružnog javnog tužioca.

Na mesto v.d. okružnog javnog tužioca u Beogradu izabrana je 2007. godine. Početkom 2010. godine imenovana je za republičkog javnog tužioca, a na tu funkciju ponovo je imenovana 2015. godine. Od jula 2021. troši mandat na mestu republičkog javnog tužioca.

Mnogo je primedaba izrečeno prethodnih godina na njen račun. Neke su bile opravdane i uglavnom su se odnosile na nereagovanje njoj potčinjenih nižih tužilaštava na bujajući sveopšti kriminal i veze ljudi zaposlenih u državnim organima sa njim, a zašta ima ovlašćenja po zakonu.

Što bi se reklo – vrhovna tužiteljka se ponaša kao RTS – nikad je nismo čuli da se oglašava o glavnim pričama koji uznemiravaju javnost – slučaju Savamala, helikopter, nadstrešnica…

Verovatno zato što ne želi sa pozicije vlasti da urušava istu, jer su tužioci, ipak, samo državni službenici sa malo širim ovlašćenjima. Ili što bi rekla jedna tužiteljka na jednom okruglom stolu kada su novinari kritikovali što tužilaštvo reaguje selektivno odgovorila – mi uradimo svoj posao slobodno, ali tek kad dobijemo nalog.