Birači nezadovoljni i demokratama i republikancima

Ta dimenzija, međutim, nije mogla da bude izbegnuta: tekući porast nacionalnog nezadovoljstva (ekonomskom i ostalim pratećim situacijama) podstakao je u utorak, sa preliminarnih izbora, svojevrsni „antivašingtonski talas“ – na čijem su se udaru prevashodno našli predsednik i njegovi demokrati koji imaju gotovo apsolutnu većinu u oba kongresna doma.

Sve kad se sabralo i oduzelo, zrak ohrabrenja u tom demokratskom predizbornom pomračenju stigao je samo iz jednog distrikta u zapadnoj Pensilvaniji, gde se glasalo o privremenom nasledniku preminulog kongresmena Džona Murte. Poraženi republikanski predsednički kandidat Mekejn dobio je 2008. više glasova od Obame u toj izbornoj jedinici (dominira belačko stanovništvo), ali je sad, na opšte iznenađenje, demokrata Mark Kric izabran za v.d. kongresmena do novembra – i to sa znatnom razlikom u glasovima.

Naknadne analize otkrivaju, međutim, da je Kric u svojoj predizbornoj kampanji često odstupao od Obamine linije oko pojedinih ključnih ekonomskih pitanja. Očigledno je, procenjuju eksperti, da je to bio pravi recept za neutralisanje republikanskih ambicija, čiji je glavni štab investirao milione dolara u propagandnu bitku za to izborno mesto, koje je proglašeno poligonom za testiranje nacionalnog (ne)raspoloženja pred novembarske izbore za Kongres.

Opozicionoj partiji potrebno je da preotme demokratama 39 mesta u Predstavničkom domu i 18 u Senatu, da bi se tako – sa terena zakonodavne vlasti – našla u poziciji da kontrira predsednikovim ustavnim ovlašćenjima iz Bele kuće. U utorak se, međutim, pokazalo da je jedno ozbiljno, opšteprisutno nezadovoljstvo demokratsko-republikanskim establišmentom dostiglo takve razmere – da niko više ne može da sa sigurnošću računa na svoju dalju političku perspektivu posle novembarskog izlaska na izbornu crtu.

Koliko je ovdašnje političko okruženje postalo toksično za poznata imena sa Kapitol hila, videlo se na nekoliko drastičnih primera. Ugledni senator Arlen Spekter ima za sobom pet mandata (sveukupno, 30 godina) kao jedan od dvojice predstavnika Pensilvanije, ali je u utorak morao da ide u trku za nominaciju Demokratske partije u koju je prešao prošle jeseni, kad se razišao sa svojim republikancima. Obami je prebeg Spekterovog kalibra u to vreme veoma dobro došao, ali ga je nedavno pustio „niz vodu“ i preko svoje saradničke mašine pripomogao da lokalni kongresmen Džon Sestak dobije u utorak znatnu većinu u nadmetanju za partijsku senatsku nominaciju.

S druge strane, iskusna demokratska senatorka Blanš Linkoln nije uspela – i pored podrške Bele kuće – da dobije neophodnu natpolovičnu većinu za partijsku nominaciju u državi Arkanzas i mora 8. juna da ide ponovnu proveru. Ona je, međutim, još i dobro prošla: „čajna partija“ – radikalno krilo republikanaca – isforsirala je u Kentakiju izbor za senatskog kandidata političkog debitanta Renda Pola, dok je državi Juta, iz istog razloga, ostao bez šanse za nominaciju sadašnji senator Bob Benet.

„Poruka birača veoma je jasna. Frustrirani su alarmantnom stopom nezaposlenosti i rovitom ekonomijom; sve ostalo je u drugom planu“, rečeno je na tu temu u postizbornom komentaru Nacionalnog američkog radija. Uz zaključak da bi to „sveprisutno nezadovoljstvo moglo, na novembarskim izborima za Kongres, da bude manifestovano i značajnim promenama“. Takva procena kao da nije bez osnova. Jučerašnja anketa Istraživačkog centra Pju, pokazuje da samo 13 odsto Amerikanaca smatra da Kongres dobro obavlja svoj posao, dok je 44 odsto onih koji im ne daju prelaznu ocenu. Obama je i dalje na nivou od 39 odsto, ali on još ima vremena – njegova izborna provera tek je kroz dve i po godine.