Birači rekli ne merama štednje

U Francuskoj, birači su smenili Nikolu Sarkozija i izabrali Fransou Olanda za novog predsednika i na taj način vratili socijaliste u Jelisejsku palatu prvi put za 17 godina. Zajedno sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkelom Sarkozi je bio koarhitekta evropskog plana o uspostavljanju poverenja u evro uvođenjem oštre fiskalne discipline. Nasuprot tome, Oland obećava da će se fokusirati na ekonomskom rastu, naglašavajući da će smanjenje potrošnje gurnuti Evropu dublje u recesiju i povećati stopu nezaposlenosti.

Potencijalno još veći poremećaj evropskim kriznim planovima mogli bi da nanesu rezultati izbora u Grčkoj, piše britanski Gardijan, gde su birači naneli žestok udarac tradicionalnim partijama koje su podržavale teške uslove za međunarodni spasilački paket za ekonomiju zemlje. Sve to je bacilo nove sumnje na spasilački dogovor za grčku ekonomiju i sposobnost države da ostane unutar evrozone.

Izbori u Francuskoj i Grčkoj usledili su nakon nekoliko burnih nedelja tokom kojih je pala holandska vlada, dok su u Britaniji, birači na lokalnim izborima kaznili konzervativce Dejvida Kamerona, ukazavši veliko poverenje, s jedne strane, laburistima a, sa druge strane, antievropskoj partiji UKIP. U svim slučajevima, posredi je bila žestoka debata štednja protiv rasta. Hrišćansko-demokratska unija Merkelove pretrpela je poraz na važnim nedeljnim regionalnim izborima u severnoj pokrajini Šlezvik Holštajnu, što je najgori rezultat ove partije u poslednjih 50 godina.

Događaji u Evropi mogli bi da budu vrlo poučna lekcija i za SAD, piše Vašington post, gde su vladina potrošnja i budžetski deficit dominantna pitanja u izbornoj godini. Republikanski kandidat za predsednika Mit Romni obećava da će smanjiti deficit mnogo brže nego predsednik Barak Obama. Pomešani rezultati ovakvih politika u Evropi – gde su birači oborili lidere u Italiji, Španiji, Irskoj, Portugalu i sada Francuskoj i Grčkoj mogao bi predstavljati argument da brza smanjenja deficita samo doprinose novim teškoćama, piše američki list.

Promena političkog pejzaža u Evropi donela je nove izazove u trenutku kada se region bori da okonča dužničku krizu koja potresa globalnu ekonomiju već više od dve godine. Ovo posebno važi za Merkelovu, ocenjuju evropski stručnjaci, koja je predvodnik argumenta da takve ekonomske nedaće mogu biti fiksirane isključivo uvođenjem strogih fiskalnih ograničenja prezaduženim državama evrozone.

Analitičari kažu da birači širom regiona generalno sve više podržavaju ideju dobrog fiskalnog upravljanja i balansiranih budžeta. Čini se da su mere štednje nastupile isuviše naglo za evropske birače koji su ocenili svoje lidere nesposobnim da povežu mere štednje sa novim motorima rasta, piše Obzerver.

Od izbijanja evropske dužničke krize u septembru 2009, odgovor na novonastale situacije su uglavnom osmišljavali dvoje lidera – Merkelova i Sarkozi. To partnerstvo, smatraju stručnjaci, bilo je ključno u donošenju spasilačkih paketa za Grčku, Irsku i Portugal, te za pisanje fiskalnog sporazuma za evropski region u decembru koji predviđa oštra ograničenja javne potrošnje ne bi li se razuverili investitori.

Stiče se utisak da bi bez Sarkozija, Merkelova mogla da se nađe u izolovanoj poziciji kada je reč o tome da mere štednje ostanu na vrhu evropske agende. „Nemački političari su vrlo zabrinuti. Oni znaju da njihova domaća javnost ne saoseća sa teškoćama zaduženih zemalja evrozone, te ono što ih najviše brine vezano za Olandov izbor jesu razgovori o manje oštrim merama štednje“, smatra Robin Niblet, analitičar iz Lonodna. „Oni žele da zadrže pritisak, ali u ovom trenutku još ne znaju koliko mogu da računaju na Olanda“. Iako poraz Sarkozija nije neko posebno iznenađenje, ono ipak ukazuje na realnost toga da će vladajuće stranke u evrozoni nakon uvođenja mera štednje imati problema da ostanu na vlasti.

Pad vrednosti evra

Tokio – Vrednost zajedničke evropske valute juče je pala usled toga što je poraz vladajućih stranaka na izborima u Francuskoj i Grčkoj podstakao nervozu na azijskom tržištu u vezi dalje primene mera štednje uvedenih u cilju okončanja dužničke krize u evrozoni. Evro je na berzi u Tokiju u jednom trenutku je vrednost zajedničke evropske valute pala na najniži nivo od kraja januara od 1,2954 dolara, a oslabila je i u odnosu na jen na 103,22 jena.