BIRN: Agencija za sprečavanje korupcije i dalje proverava imovinu Aleksandra Šapića

„Obaveštavamo Vas da je u toku postupak vanredne provere blagovremenosti, tačnosti i potpunosti podataka iz podnetih izveštaja o imovini i prihodima Aleksandra Šapića, gradonačelnika Grada Beograda. Istovremeno Vam ukazujemo na to da je, u skladu sa odredbom člana 81. stav 1. Zakona o sprečavanju korupcije, to jedini podatak koji Vam u ovom trenutku možemo pružiti“, navodi se u odgovoru Agencije na pitanja BIRN-a.

Uz ovaj deo odgovora na pitanja BIRN-a, koja je Agencija za sprečavanje korupcije tretirala kao Zahtev za pristup informacijama od javnog značaja (iako su bila poslata u formi novinarskih pitanja) čime je sebi obezbedila 15 dana za odgovor, Agencija nas je uputila na još nekoliko članova Zakona o sprečavanju korupcije koji regulišu javnost izveštaja o imovini i prihodima funkcionera, kao i javnost postupka provere tih izveštaja.

Tako podsećaju da su za javnost dostupni samo neki od podataka koje funkcioneri dostavljaju agenciji o svojoj imovini, a da se ostali mogu učiniti dostupnim samo nadležnim organima u slučaju provere njihovih izveštaja i u postupku u kome se odlučuje o postojanju povrede zakona.

„Podatke koji nisu dostupni javnosti, Agencija dostavlja sudu, javnom tužilaštvu, ministarstvu nadležnom za unutrašnje poslove, Upravi za sprečavanje pranja novca, Poreskoj upravi i drugim nadležnim organima, u skladu sa zakonom (član 74.)“, navode iz Agencije i dodaju da je javnosti dostupan samo podatak o tome da li je protiv javnog funkcionera pokrenut postupak u kome se odlučuje o postojanju povrede ovog zakona i ishod postupka.

Budući da dva i po meseca nakon pokretanja postupka ishoda još nema, BIRN je obavešten samo o tome da je postupak vanredne kontrole Šapićeve imovine u toku.

Ipak, Nemanja Nenadić iz organizacije Transparentnost Srbija smatra da u konkretnom slučaju postupak ne bi bio ugrožen ukoliko bi javnost saznala još neke informacije. Na primer – da li je agencija pribavila određene podatke od funkcionera i kojim organima se obraćala.

„Ne vidim da bi postupak mogao da bude ugrožen ukoliko bi javnost bila obaveštena o nekim koracima koje je agencija do sada preduzimala, iako u članu 81 zaista piše da je javan samo podatak o tome da li je postupak pokrenut, kao i informacija o njegovom ishodu”, kaže on.

S obzirom na to da slučaj deluje jednostavno, bilo bi važno da agencija izađe sa više informacija, da bi javnost imala više strpljenja ukoliko je za postupak potrebno više vremena, objašnjava Nenadić.

Neprijavljivanje imovine: krivično delo ili prekršaj

Nenadić ocenjuje da bi u konkretnom slučaju, osnovne činjenice verovatno mogle lako da se utvrde.

„U ovom slučaju, na osnovu onoga što je i sam Šapić govorio, čini se kao da bi osnovne dileme mogle biti razrešene već na osnovu podataka koje on sam poseduje, na primer, kupoprodajni ugovor, i poređenje tih podataka sa onim što je prijavio. Neke od dilema da li je zakon poštovan, verovatno bi mogle biti razrešene već takvom elementarnom proverom“, smatra programski direktor Transparentnosti Srbije.

Nenadić napominje da bi postupak moglo dosta da komplikuje ukoliko bi morali da se traže neki podaci iz Italije, jer se tada primenjuju mehanizmi međunarodne pravne pomoći, koji zahtevaju više vremena.

„Osnovno pitanje ovde, zato što se čini da je sve jednostavno, da treba samo uporediti podatke iz ugovora i katastra sa onim što je funkcioner prijavio, dakle baš zbog toga što se čini tako jednostavno, verujem da bi agencija trebalo da izađe i sa nešto više podataka pošto ova provera traje već duže vreme, kako bi javnost imala više razumevanja i strpljenja ukoliko je za postupak potrebno biše vremena“, napominje Nenadić.

On dodaje da je moguće da agencija istražuje i nešto više osim „gole činjenice da li je bila prijavljena sva imovina, da se, na primer, bave prihodima, što bi onda bile komplikovanije provere, ali mi nemamo naznaka da se one vrše“.

Kada je reč o merama u vezi sa neprijavljivanjem imovine, Nenadić kaže da one zavise od toga da li je u pitanju krivično delo ili prekršaj.

„Da bi bila krivično delo, mora postojati namera da se sakrije imovina ili njena vrednost. To bi dakle moralo da se dokaže, a to je nešto što agencija ne dokazuje, već samo utvrđuje činjenice i prosleđuje ih tužilaštvu, ukoliko postoji indicija da je reč o krivičnom delu“, zaključuje Nenadić.

Ceo tekst pročitajte na sajtu BIRN-a