BIRN: Katastar rudarskog otpada – zaboravljeni državni projekat plaćen dva miliona evra

Srbija je dobila Katastar rudarskog otpada, glasio je naslov vesti koju je u afirmativnom tonu prenela nekolicina medija u Srbiji početkom 2020. godine. Projekat je koštao 2,1 milion evra i finansirala ga je Evropska unija sa 90 odsto učešća, piše BIRN.

Iz Ministarstva rudarstva i energetike (MRE) tada su rekli je Srbija „dobila jasnu sliku u pogledu rudarskog otpada“, „što čini osnovu za analizu stanja životne sredine i planiranje daljih koraka u pogledu rešavanja pitanja rudarskog otpada“.

Ipak, kako navodi BIRN, četiri godine kasnije, postavlja se pitanje koliko je ta slika jasna.

Donedavno, na internet aplikaciji Katastra rudarskog otpada bili su dostupni samo oskudni podaci o 41 napuštenoj deponiji rudarskog otpada, a podataka o deponijama aktivnih rudnika na njoj nije ni bilo, iako je projektom najavljeno prikupljanje podataka sa više stotina lokacija.

Istraživanje BIRN-a pokazuje da su se na javno dostupnom serveru na sajtu Ministarstva nalazili ‘ u mašinsko čitljivom formatu – detaljniji podaci o značajno većem broju deponija, koji pokazuju da među napuštenim deponijama ima i onih sa opasnim otpadom, od kojih su pojedine na mestima na kojima postoji opasnost od klizištima.

Nije poznato da li su ovi podaci aktuelni i validni, kao ni da li su prikupljani u okviru projekta izrade Katastra.

Državna revizorska institucija (DRI) u decembru 2022. konstatovala je da „sistem upravljanja rudarskim otpadom u Srbiji nije efektivan“ i da „nije uspostavljena jedinstvena baza podataka rudarskog otpada”.

Dragana Nišić, profesorka na Katedri za zaštitu na radu i zaštitu životne sredine Rudarskog fakulteta u Beogradu, smatra da bi aplikacija Katastra rudarskog otpada trebalo da obuhvati i aktivne deponije rudarskog otpada, kao i da se uskladi sa propisima o izveštavanju o rudarskom otpadu.

„Korisno bi bilo […] dati za svaku deponiju podatke o karakteru otpada, količini odloženog otpada, rudi od koje otpad nastaje, riziku od udesa, itd“, kaže Nišić. Ona dodaje da je „radi bolje informisanosti javnosti“, potrebno da svi ovi podaci „budu u potpunosti transparentni“.

„U ovakvom obliku u kakvom je sad, Katastar ne zadovoljava te potrebe“, konstatuje sagovornica BIRN-a.

Iz nemačkih kompanija Plejades i DMT, koje su bile angažovane na izradi katastra, nisu odgovorili na pitanja BIRN-a, kao ni iz Ministarstva rudarstva i energetike i Delegacije EU.

Pošto je BIRN poslao Ministarstvu pitanja, svi podaci o rudarskim deponijama – i oni osnovni sa aplikacije i oni detaljniji sa servera – nestali su sa sajta Ministarstva.

Širom Srbije se mesecima održavaju protesti protiv rudarenja litijuma, odnosno projekta Jadar, koji vodi srpski ogranak rudarskog giganta Rio Tinto. Jedno od pitanja koje zabrinjava aktiviste i stručnjake je i pitanje rudnog otpada i njegov uticaj na životnu sredinu.

Šta je Katastar rudarskog otpada i kako je napravljen?

Nemačke kompanije Plejades i DMT dobile su posao izrade Katastra rudarskog otpada na tenderu 2016, a naredne godine Vlada Srbije najavila da će biti „izrađena i procena rizika, karakterizacija i klasifikacija rudarskog otpada, uključujući između 200 i 250 napuštenih rudarskih deponija i više od 200 aktivnih rudnika sa rudarskim otpadom“.

Tokom naredne tri godine, kako je objavljeno na sajtu EU u Srbiji, stručnjaci su obišli 250 lokacija i utvrdili da se na 150 deponija nalaze veće količine otpada, ukupno oko 24 miliona kubnih metara.

Zatim je 41 napuštena deponija, sa oko 80 odsto ukupno mapiranog otpada, detaljno ispitana. To znači da je na njima rađeno uzorkovanje zemljišta, karakterizacija rudarskog otpada, ispitivanje podzemnih i površinskih voda, hemijske analize i procene stabilnosti.

Iz EU je saopšteno da će prikupljeni podaci biti predstavljeni u formi onlajn aplikacije i knjige u kojoj će biti dostupni podaci o napuštenim i aktivnim deponijama rudarskog otpada.

Krajem 2019, vođa projekta ispred kompanije Plejades Piter Bajer je na predstavljanju Katastra rudarskog otpada u Boru rekao da do tada kompletirani izveštaji pokazuju da deponije u većini slučajeva imaju nepovoljan uticaj na površinske i podzemne vode.

Šta je Katastar pokazivao o deponijama rudarskog otpada u Srbiji, a šta je bilo na serveru?

Onlajn aplikacija je, međutim, 2024. godine i dalje pružala samo delić prikupljenih podataka – osnovne informacije o 41 napuštenoj deponiji.

BIRN je Ministarstvu rudarstva i energetike podneo zahtev za pristup informacijama od javnog značaja tražeći sve dostupne podatke iz Katastra. Ministarstvo je dostavilo samo osnovne informacije, iste one koje su donedavno bile dostupne na aplikaciji.

Ceo tekst pročitajte OVDE.