BIRN: Povrede privatnosti u medijima i dalje predstavljaju izazov za sudsku i novinarsku praksu

Drugi ciklus istraživanja “Povrede privatnosti u medijima – Analiza sudske prakse” donosi podatke o sudskim odlukama koje se odnose na zaštitu privatnosti u medijima, uključujući presude Višeg i Apelacionog suda u Beogradu. Ukupno je analizirano 64 presude, što predstavlja pad u odnosu na 2023. godinu kada ih je bilo 81 kada je urađen prvi ciklus istraživanja.

„Najveći broj povreda privatnosti ponovo je zabeležen u medijima sa tabloidnim karakterom. Ove povrede najčešće uključuju: objavljivanje fotografija i ličnih podataka bez saglasnosti, senzacionalističko izveštavanje o policijskim hapšenjima i istragama i neodgovorno izveštavanje o maloletnicima“, rekla je Nina Nicović, jedna od autora istraživanja.

U nekoliko slučajeva sudovi su doneli odluke u korist tužilaca, utvrdivši da objavljivanje fotografija bez saglasnosti predstavlja povredu privatnosti, čak i kada postoji interes javnosti za izveštavanje. Jedan od primera odnosi se na slučaj maloletnog lica koje je prikazano kao učesnik protesta. Sud je ocenio da je medij povredio pravo na privatnost objavljivanjem prepoznatljivih podataka i fotografije bez saglasnosti zakonskog zastupnika, što je suprotno Zakonu o javnom informisanju i medijima.

„Iako je primećen blagi porast dosuđenih naknada za nematerijalnu štetu, one i dalje ne odgovaraju ozbiljnosti posledica koje ovakva medijska praksa izaziva. Najčešće dosuđivani iznosi kreću se oko 100.000 dinara, što je poboljšanje u odnosu na prethodnu godinu kada je najčešća naknada iznosila 50.000 dinara“, izjavio je Damjan Mileusnić, istraživač Partnera Srbije.

Takođe, sudski postupci su postali nešto efikasniji. Prosečno trajanje prvostepenih postupaka sada je 21 mesec, dok se na odluke Apelacionog suda čeka u proseku sedam meseci, što predstavlja značajno smanjenje u odnosu na prethodne godine.

Kako navode, jedan od pozitivnih trendova u sudskoj praksi jeste češće pozivanje na Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, posebno na pravo na privatnost. Ovo je rezultiralo širim tumačenjem prava na privatnost, uključujući zaštitu porodice, zdravstvenog stanja pojedinaca, kao i prava na pijetet.

Međutim, analitičari upozoravaju da veliki izazov i dalje predstavljaju curenja informacija iz pretkrivičnih i krivičnih postupaka. Objavljivanje neproverenih informacija i fotografija osumnjičenih često dovodi do ozbiljnih posledica po njihovu privatnost i dostojanstvo.

Izveštaj zaključuje da je neophodno unapređenje sudske prakse, veća odgovornost medija i institucija, kao i kontinuirano obrazovanje novinara o zaštiti privatnosti. Primena ovih preporuka mogla bi doprineti smanjenju povreda privatnosti i jačanju poverenja građana u pravosudni sistem i medije.

Istraživanje je izrađeno u okviru projekta Cena privatnosti koji partnerski sprovode BIRN Srbija, SHARE Fondacija i Partneri Srbija, uz finansijsku podršku MATRA programa.