Prepoznatljiv po svojim avijatičarskim Ray Ban naočarima i crvenoj beretki, Franko Simatović „Frenki“, komandant paravojne jedinice za specijalne operacije (JSO) koju je tokom rata 90-ih osnovala Služba državne bezbednosti Srbije – oduvek je gajio imidž misterioznog tipa, piše BIRN.

O Simatoviću, piše, koji je osuđen na 15 godina zatvora za učestvovanje u udruženom zločinačkom poduhvatu u BiH i Hrvatskoj, postoji malo pouzdanih informacija, zbog čega su ga mediji često nazivali i čovekom „nezvanične biografije“.

Sličan stav prema javnosti gaji i jedan od najmoćnijih balkanskih trgovaca oružjem Slobodan Tešić, piše ovaj medij. Provevši više od deceniju na crnim listama – prvo UN-a, a onda i SAD – retko je fotografisan u javnosti, a dosledno izbegava i komunikaciju sa medijima, navodi se.

Njih dvojicu do sada niko nije dovodio u (poslovnu) vezu.

„Saradnja od preko 15 godina sa Nemanjom Kuntićem“

BIRN otkriva da su Frenkijevi sinovi, Igor (48) i Mario Simatović (41), poslovali sa Tešićevim saradnicima i kompanijama.

Simatovići juniori više od 15 godina poslovno sarađuju sa Nemanjom Kuntićem, jednim od saradnika Slobodana Tešića, naveo je BIRN u svom tekstu. Stariji i poslovno aktivniji Igor Simatović, kako piše, gotovo je nerazdvojan od Kuntića kada je reč o biznisu. Sa njim, na različite načine, sarađivao je u barem sedam kompanija.

Jedna od firmi u kojoj su tragove ostavili i Kuntić i braća Simatović jeste „Topčider heights“, navodi se u tekstu. Ova firma je svojevremeno bila u vlasništvu kiparske firme Moonstorm ltd, koja je 2019. stavljena na crnu listu SAD upravo zbog povezanosti sa Tešićem, navodi se. BIRN piše da su poslednji vlasnici te kompanije su Kuntić i Igor Simatović, i to preko firme registrovane u SAD.

Braća Simatović, zajedno sa Kuntićem, imaju interes i u beogradskoj kompaniji „East Iron“, piše u tekstu. Ova firma je, kako je pisao Forbs Srbija, a preneo BIRN, trenutno vlasnik deset miliona evra vrednog potraživanja koje je libijsko ministarstvo odbrane prethodno imalo prema kiparskoj firmi Charso Limited – takođe na crnoj listi SAD zbog veza sa Tešićem.

Ovaj dug povezan je sa kontroverznim ugovorom o isporuci oružja Libiji iz 2014. godine kada je država Srbija praktično uvela Tešićev Charso Limited kao privatnog posrednika u međudržavnom poslu, bez jasnog obrazloženja, piše.

„Boško Radonjić – veza Frenkija i Tešića“

Kako su Frenkijevi sinovi završili u poslovima sa Tešićem, nije do kraja jasno. Dva izvora – jedan bivši zaposlenik u namenskoj industriji, a drugi privatni trgovac naoružanjem – kažu za BIRN da je najverovatnije Boško Radonjić, jedan od osnivača „Grupe Amerika“, organizovane kriminalne grupe optuživane za trgovinu kokainom, bio veza između Frenkija i Tešića.

Radonjić je bio živopisan lik. U SAD je otišao 70-ih godina prošlog veka, gde se zbližio sa četničkom imigracijom, a osuđen je u Americi zbog planiranja više bombaških napada na diplomatske misije Jugoslavije, prema pisanju OCCRP-ja, piše BIRN. Svojevremeno je uspeo da dođe na čelo irsko-američke bande „Vestis“ (Zapadnjaci) koja je dominirala njujorškim naseljem Paklena kuhinja, a sarađivao je i sa Džon Gotijem, šefom italijanske mafijaške porodice Gambino, navodi se. Tokom 90-ih vratio se na Balkan, piše ovaj medij, praveći veze sa srpskom službom bezbednosti.

Trgovac oružjem koji je želeo da ostane neimenovan kaže za BIRN da je Franko Simatović bio čest gost u Radonjićevom beogradskom noćnom klubu „Lotus“ u periodu pre nego što je jedan od osnivača „Crvenih beretki“ konačno poslat u Hag krajem 2009. godine.

„Frenki je stalno sedeo tamo, kao i Tešić. To bi moglo biti mesto gde su se njihovi putevi ukrstili“, navodi za BIRN.

Zastupnik Tešićevih firmi i dugogodišnji saradnik Simatovića

Četrdesetsedmogodišnji Nemanja Kuntić glavna je veza između Tešića i sinova Frenkija Simatovića, piše BIRN.

Kuntić je bio dugogodišnji zastupnik Moonstorm ltd, kiparske firme koja je od 2019. godine na crnoj listi SAD zbog toga što je „pod kontrolom Tešića“, pokazuje dokumentacija do koje je došao BIRN.

Crnogorski mediji su još 2015. pisali, navodi BIRN, da je Kuntić predstavljao Moonstorm ltd u poslu izvoza minobacača iz Albanije u Jemen, preko crnogorske Luke Bar.

Moonstorm je registrovan na istoj adresi kao i još dve firme koje su SAD sankcionisale zbog veza sa Tešićem – Charso Limited i Grawit Limited, piše u tekstu.

Dokumentacija do koje je došao BIRN pokazuje da je Kuntić sarađivao i sa Goranom Andrićem koji je, prema tvrdnjama OFAC, jedan od Tešićevih najbližih saradnika koji ga je predstavljao u međunarodnim prodajama u vreme kada je Tešić bio na UN-ovoj listi zabrane putovanja.

Kuntić i Andrić povezani su preko kompanije Alpha International LLC, koja je registrovana u Delaveru, američkom ‘poreskom raju’. Kuntić je bio pravni zastupnik kompanije, a Andrić pravni zastupnik njenog ogranka u Srbiji do 2010. godine, navodi se.

Srpski ogranak Alpha International LLC, registrovan je na istoj adresi kao i Velcom Trade, još jedne firme koju su SAD sankcionisale zbog toga što je pod kontrolom Gorana Andrića, odnosno Tešića, piše ovaj medij.

Interesantno, piše BIRN, je krajnji vlasnik Alpha International je bio upravo kiparski Moonstorm ltd.

Nemanja Kuntić nije želeo da odgovara na pitanja BIRN-a o svom odnosu sa Tešičem.

„Neću ništa da odgovaram“, bio je kratak u telefonskom razgovoru za ovaj medij.

Tešićev ’Moonstorm’ i Simatovići

BIRN otkriva da su braća Simatović, prevashodno Igor Simatović, imali i direktne veze sa Tešićevim Moonstorm Ltd. – i to preko srpske kompanije Topčider Heights.

Ova kompanija prvobitno je osnovana 2005. godine kao „CT Group“, a zatim je preimenovana u „Neoport“ 2008. kada je stoprocentni vlasnik firme postao Nemanja Kuntić, prethodno manjinski vlasnik, piše. Jedna od prvih stvari koje je učinio te 2008. jeste postavljanje za direktora tada 24-godišnjeg Maria Simatovića, Frenkijevog mlađeg sina, naveo je ovaj medij.

Kompanija je 2009. godine preimenovana u Topčider heights, po BIRNu, a Maria Simatovića menja Milan Garača koji je, unevši u kapital firme stan vredan 390.000 evra, preuzeo i više od 99 odsto vlasništva.

Garača je već sledeće godine, zajedno sa unetim stanom, bez ikakve naknade vlasništvo prepustio Tešićevom “Moonstorm ltd“.

Pet godina kasnije dešava se nekoliko zanimljivih vlasničkih promena.

U oktobru 2015. Moonstorm – koji zastupa Kuntić – predaje vlasništvo kompaniji „Pro Sport Inc“ registrovanoj u Belizeu – koju takođe zastupa Kuntić, navodi se.

Samo tri meseca kasnije, vlasništvo se ponovo menja, piše ovaj medij.

Topčider heights ovoga puta preuzima Winter Investment LLC, firma registrovanu u Vašingtonu, a čiji je vlasništvo dele Kuntić i Igor Simatović, pokazuje dokumentacija u koju je BIRN imao uvid.

Korišćenje ofšor firmi i česte promene vlasništva karakteristične su za poslove Kuntića i Igora Simatovića, naveo je BIRN. Njih dvojica, inače isto godište, sarađivali su u bar sedam kompanija.

Taj mehanizam poslovanja sam po sebi nije nezakonit, a BIRN nije skupio nikakve dokaze koji ukazuju da su Kuntić iili Simatovići prekršili zakon.

Međutim, Goran Radosavljević, direktor FEFA fakulteta, kaže za BIRN da, generalno gledano, učestala upotreba ofšor firmi i promena vlasništva mogu biti „crvena zastavica“ za institucije koje se bave borbom protiv korupcije i finansijskog kriminala.

On objašnjava zašto se „ofšor“ firme često koriste:

„Prvo, ljudi koje stoje iza njih žele da se njihove finansijske transakcije teže prate, kako bi se iz nekog razloga sakrilo poreklo novca. Često se to radi kada je novac dobijen kriminalnim aktivnostima; drugo, da se sakrije pravi vlasnik; i treće, da se izbegne plaćanje poreza u celosti”, rekao je za ovaj medij.

Libijski posao vredan 10 miliona evra

Kontroverzni posao prodaje oružja Libiji ugovoren 2014. godine, a u koji je država kao posrednika uvela privatnu firmu Slobodana Tešića, nedavno je ponovo postao predmet interesovanja javnosti, navodi se.

U martu je Forbs Srbija objavila tekst u kome se navodi da je malo poznata firma East Iron preuzela dug od Tešićeve firme Charso Limited, kao i da je dogovoreno da će toj firmi dug koji ima libijsko ministarstvo odbrane platiti država Srbija iz budžeta, i to tako što će „prebiti“ svoj dug koji ima prema Libiji po osnovu kredita za uvoz libijske nafte iz vremena socijalističke Jugoslavije, navodi BIRN.

BIRN otkriva da su iza firme „East Iron doo“, pored Kuntića, upravo sinovi Frenkija Simatovića. Mario Simatović i Kuntić trenutno imaju po 25 odsto vlasništva u firmi. Preostalih 50 odsto vlasništva je do februara ove godine držao Igor Simatović, navodi se, kada je odlučio da taj udeo besplatno ustupi Nataši Jurišić Trojanović, direktorki u njegovoj firmi Green Water.

Prema dokumentaciji Privrednog suda u Beogradu koju je BIRN pribavio po Zakonu o dostupnosti informacija od javnog značaja, još uvek nije doneta odluka da li će država Srbija iz budžeta pokriti dug East Irona tako što će „prebiti“ državni dug koji ima prema Libiji.

Kako se navodi u dokumentaciji, ministarstvo spoljnih poslova je saglasno sa tim načinom rešavanja spora, dok se ministarstvo finansija protivi iz više različitih razloga. Privredni sud u Beogradu prvobitno je odbio predlog East Iron-a da se na taj način namiri dug, međutim, Apelacioni Privredni sud je utvrdio greške prilikom donošenja ove odluke, i vratio slučaj na ponovo odlučivanje, piše.

BIRN je poslao pitanja East Iron-u, i svim akterima pojedinačno, u vezi sa ovim poslom, međutim, advokat firme Vladimir Šumkarac istakao je u pisanom odgovoru, a nakon konsultacija sa svojim klijentima, da ništa u vezi ovog postupka “neće komentarisati, jer je isti još uvek u toku“.

„…a Vas bi zamolili da navedeni postupak takodje ne komentarišete u Vašim objavama dok se isti ne okonča pred Privrednim sudom u Beogradu, jer će se u suprotnom to tumačiti kao vid pritiska na postupajući sud pre donošenja odluke u izvršnom postupku, što može značiti Vaše direktno mešanje u navedeni izvršni postupak koji je još uvek u toku, a samim tim i odgovornost za svaku eventualnu štetu koja proistekne iz takvog postupanja,“ navodi se u odgovoru za ovaj medij.

Prema prethodnom istraživanju Insajdera, koreni „libijskog posla“ datiraju od aprila 2013. kada je delegacija Libije posetila Ministarstvo odbrane Srbije, na čijem je čelu u to vreme bio sadašnji predsednik države Aleksandar Vučić, piše BIRN.

Kako je otkrila fotografija objavljena na sajtu MO, sastanku je prisustvovao i Tešić koji je u to vreme bio na crnoj listi UN-a zbog kršenja embarga na izvoz oružja Liberiji, navodi se.

Petar Bošković, bivši načelnik Uprave za odnose sa javnošću Ministarstva odbrane, koji je takođe prisustvovao sastanku, ističe da je Tešićevo učešće bilo potpuno iznenađenje, piše

„Bio sam šokiran njegovim prisustvom na tom sastanku”, naglašava Bošković za BIRN. „To je apsolutno bio politički potez SNS-a da Tešić bude tamo“.

Sastanak je kasnije rezultirao dogovorom o izvozu oružja u Libiju, po BIRNu, a posrednik u tom poslu bio je upravo Charso Limited, uprkos tome što država u poslovima sa Libijom do tada nije koristila privatne posrednike.

U izveštaju Saveta bezbednosti UN-a iz 2015. godine direktno se pominje Tešićeva uloga u izvozu oružja za Libiju, kao i da je to urađeno uprkos činjenici da je tada bio pod pod sankcijama UN-a, piše.

Charso Limited je 2017. godine stavljen na crnu listu SAD, a godinu dana kasnije East Iron preuzima potraživanje vredno oko 10 miliona evra.

Pojedini izvori tvrde za ovaj medij da veze Simatovića u Libiji nisu od skoro. Jedan bivši zaposlenik institucije pod okriljem Ministarstva odbrane kaže za BIRN da je Mario Simatović, iako mlad, imao određenu ulogu kada je libijska delegacija koju je predvodio sin Muamera Gadafija, Saif al-Islam, posetila Srbiju između 2008. i 2010. godine, a kada je, između ostalog, ugovaran i posao za izgradnju vojne bolnice u Tripoliju.

„On (Mario) je uvek bio tu sa delegacijom, organizovao je aktivnosti, pravio rezervacije za klubove i restorane. Imao je vezu sa nekim na libijskoj strani ”, ističe izvor BIRN-a.

„Kako je Frenkijev sin završio u tom poslu? Pretpostavljam da se radi o starim vezama bezbednosnih službi”, dodaje.

BIRN je preko advokata Šumkarca poslao pitanja braći Simatović pitanja u vezi sa poslovima i vezama koji se pominju u tekstu, međutim, nisu bili zainteresovani da odgovore.

„U vezi Vaših ostalih pitanja koja se odnose na lične odnose lica koja ste naveli u navedenom mailu, takodje iste nećemo komentarisati, upravo iz razloga nepostojanja javnog interesa za saznanje o eventualnim prijateljskim vezama određenih ljudi“, navodi se u odgovoru dostavljenom elektronskom poštom ovom mediju.