BIRN: Tužilaštva godinama držala u fiokama desetine predmeta protiv Nemanje Stajića

Građevinski investitor Milenko je zidao zgradu od četiri sprata na svom placu u Krnjači tokom 2017. Nije imao nijedan potreban dokument za gradnju – ni lokacijske uslove, ni građevinsku dozvolu, ni rešenje o odobrenju početka radova – ali, nije brinuo.

Imao je nešto drugo – imao je „zaštitu”, koju mu je preporučila jedna od građevinskih inspektorki sa beogradske opštine Palilule, kojoj Krnjača pripada. Milenko je za „zaštitu” platio 10.000 evra, kao zalog da opštinska građevinska inspekcija na Paliluli neće izlaziti na teren, niti praviti probleme.

Tako je i bilo – Milenko je završio zgradu, a da ga niko nije ometao. Tada je pred njim bio sledeći zadatak: da ozakoni ovu nelegalnu građevinu.

Ovog puta je spremio 8.000 evra koje su, preko posrednika, date osobi zaposlenoj u Sekretarijatu za poslove ozakonjenje objekata. Ubrzo, zgrada je bila ozakonjena. Na čelu Sekretarijata od 2014. do 2022. bio je Nemanja Stajić.

Između 2016. i 2018, Milenko je sazidao ukupno tri nelegalne zgrade i uspeo da ozakoni dve.

Ukupno, Milenko je dao 40.000 evra za „zaštitu” od nepoželjne građevinske inspekcije tokom izgradnje i još 31.000 evra da bi ozakonio svoje nelegalne objekte – suprotno odredbama Zakona o ozakonjenju objekata.

Sve ovo je Milenko ispričao Višem javnom tužilaštvu (VJT), kada je saslušavan u maju i novembru 2021. godine. Narednog meseca, on je sa VJT sklopio sporazum o priznanju krivice. Viši sud u Beogradu Milenka je osudio za trgovinu uticajem na kaznu zatvora od šest meseci, odnosno uslovnu kaznu od dve godine.

Milenkov slučaj pokazuje kako su investitori plaćali mito kako bi, prvo, mogli da neometano zidaju bez građevinske dozvole, a zatim tu nelegalnu gradnju i ozakone.

Slučajevi „zaštite” nelegalnih objekata na Paliluli – da ih ne obilazi građevinska inspekcija dok ne budu završeni – našli su svoj epilog na sudu: trenutno se pred Višim sudom u Beogradu vodi postupak protiv bivšeg predsednika opštine Palilula Aleksandra Jovičića i još devetoro okrivljenih, među kojima je i osoba kojoj je Milenko, prema sopstvenom iskazu, davao mito za „zaštitu”.

Ipak, za drugi deo cele priče – u kom su investitori davali mito kako bi ti objekti bili ozakonjeni – prema javno dostupnim podacima nikada nije podignuta nijedna optužnica.

Istraživanje BIRN-a pokazuje da je Tužilaštvo za organizovani kriminal (TOK) u Beogradu još 2016. godine dobijalo informacije od policije o ozakonjenjima objekata koji po zakonu ne bi smeli da budu ozakonjeni. Zbog ovakvih ozakonjenja su istovremeno širom grada podnošene desetine krivičnih prijava – gotovo 30 njih je Prvo osnovno javno tužilaštvo poslalo Višem javnom tužilaštvu (VJT) od 2018. godine.

Tužilaštva su tako imala informacije da su potpise na više spornih ozakonjenja stavljali tadašnji sekretar za poslove ozakonjenja Nemanja Stajić i Dalibor Biševac, koji je i danas podsekretar Sekretarijata za poslove ozakonjenja objekata, kao i da je u spornim ozakonjenjima divlje gradnje ulogu imao i i zvaničnik Grada Beograda Miloš Vulović, prvo pomoćnik gradskog Sekretara za legalizaciju, a potom višegodišnji gradski Sekretar za poslove urbanizma i građevinarstva.

Međutim, uprkos tome što su tužilaštva, u nekim slučajevima, do detalja znala kako se odvija nedozvoljena legalizacija divlje izgrađenih objekata i ko u njoj učestvuje, do sada nije podignuta nijedna optužnica niti protiv zaposlenih u gradskim sekretarijatima za ozakonjenje, niti protiv posrednika koji su novac uzimali od investitora, pokazuje istraživanje BIRN-a.

U VJT-u je trenutno oko 20 predmeta u radu, a dva su čak iz 2015. i 2016. godine. Još od 2021. godine tužioci su od policije tražili da obave razgovore sa Stajićem i Biševcem.

Nemanja Stajić uhapšen je po nalogu Višeg javnog tužilaštva 20. februara, nakon što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio veliku borbu protiv korupcije “od srede”, 12. februara. Do Vučićeve najave obračuna sa korupcijom došlo je posle masovnih protesta širom Srbije.

Intervjuisan za BIRN pre hapšenja, Stajić je negirao da je radio suprotno zakonu. Isto je rekao i Miloš Vulović. Dalibor Biševac nije odgovorio na molbu BIRN-a za razgovor.

TOK i VJT su odgovarali na zahteve BIRN-a dostavljajući informacije u statusu slučajeva o ozakonjenjima divlje gradnje, ali su ignorisali poslata pitanja i više zahteva BIRN-a za razgovor na ovu temu, kao i pitanja o pojedinim odbačajima krivičnih prijava.

U Srbiji je u novembru 2015. godine na snagu je stupio Zakon o ozakonjenju objekata, koji je trebalo da stavi tačku na divlju gradnju u zemlji. Ovim zakonom je tada propisano da se mogu ozakoniti samo objekti koji su bili konstruktivno završeni, odnosno „pod krovom“ i koji se vide na satelitskom snimku Republičkog geodetskog zavoda (RGZ) iz tog perioda.

Uprkos tome, kako je početkom 2023. godine pokazalo istraživanje BIRN-a, Beograd je ostao raj za divlju gradnju, u kom je od donošenja Zakona ozakonjeno gotovo pola miliona kvadrata, iako su objekti bili građeni nakon 2015. godine.

Procenjena vrednost ovako ozakonjenih kvadrata, koje je BIRN mapirao u Bazi divlje gradnje, bila je ugrubo oko milijardu evra. Praksa ozakonjavanja divlje gradnje izgrađene posle donošenja Zakona bila je rasprostranjena po svim centralnim beogradskim opštinama.

Tekst u celosti možete pročitati na sajtu BIRN-a.