foto (BETAPHOTO/MILAN TIMOTIĆ/MO)Jelena Stevančević, tužiteljka Višeg javnog tužilaštva (VJT) u Beogradu, nije dobila stalan posao u ovom tužilaštvu na nedavno održanom konkursu, a u intervjuu za BIRN kaže da veruje da za nju nisu glasali zato što nije poslušnik.
„Odgovor na to je jednostavan. Nisam bila poslušna. Nemam problem s tim ko je izabran za stalne pozicije u tužilaštvu. Moje kolege imaju pravo da napreduju. Zanima me zašto ja nisam izabrana. Nije da nisam očekivala, donela sam odluke za koje sam bila svesna šta mogu da proizvedu, a ja iza svojih odluka stojim“, kaže ona za BIRN.
Na sednici Visokog saveta tužilaštva, tela koje bira javne tužioce, održanoj 30. januara 2024. godine, za izbor Jelene Stevančević za stalnu javnu tužiteljku u VJT-u, glasalo je troje od 11 članova saveta, jedan član je bio protiv, a ostali uzdržani. Nije bilo obrazloženja za glasove.
Na ovom konkursu, za 38 otvorenih tužilačkih pozicija u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu, konkurisalo je 65 kandidata, objavio je portal Nova. Za 31 mesto izabrani su javni tužioci, a za sedam tužilački saradnici, koji nikada nisu samostalno postupali u predmetima.
Nedelju dana kasnije, Udruženje tužilaca Srbije izdalo je saopštenje opisavši konkurs kao „svedočanstvo dubine krize u kojoj se nalazi javnotužilačka organizacija Srbije“.
„Stručna javnost je videla primenu kontradiktornih i proizvoljnih kriterijuma, „utiska“ članova Saveta, bez jasnog i doslednog stava“, piše u saopštenju.
Iz Udruženja su naveli da je tužiocima u Srbiji poslata poruka da će, između ostalog, napredovati ako se odreknu samostalnosti i bespogovorno slušaju svakog glavnog javnog tužioca.
Stevančević radi kao tužiteljka od 2017, a iz Drugog osnovnog javnog tužilaštva je upućena u VJT 2022. godine. Javni tužioci su mogli biti upućeni, odnosno poslati da privremeno rade u drugim tužilaštvima, ukoliko je za tim postojala potreba. Ova praksa je kritikovana zbog toga što se na pozicije u višim tužilaštvima dolazilo upućivanjem, umesto na konkursu, a sama pozicija upućenih tužilaca – koji su lako mogli biti vraćeni u niže tužilaštvo – nesigurna, što je moglo da utiče na njihovu samostalnost u radu.
Donošenjem novog Zakona o javnom tužilaštvu u februaru prošle godine, ova praksa je ukinuta, pa tako tužioci sada mogu biti upućeni na rad u tužilaštva istog ili nižeg stepena i to na najduže tri godine.
Javnost je za nju čula u septembru prošle godine, kada je njena šefica Željka Nikolaidis umesto nje podnela optužni predlog protiv policijskog inspektora Milana Isakova, koji je učestvovao u otkrivanju Jovanjice i još dvojice policajaca optuženih za zloupotrebu službenog položaja, zlostavljanje i mučenje.
Stevančević je u tom trenutku na najavljenom kratkom godišnjem odmoru.
Više javno tužilaštvo je objavilo da je podnet optužni predlog protiv Isakova i njegovih kolega samo nekoliko sati pošto je Milan Isakov svedočio protiv Predraga Koluvije u predmetu “Jovanjica 1”.
Isakov je tokom svedočenja rekao da je slučaj koji protiv njega vodi Više javno tužilaštvo vid pritiska na njega i osveta zbog Jovanjice.„Samo zato što sam sa Milenkovićem i Mitićem uhapsio Koluviju, mene su zatvorili. Više javno tužilaštvo sa tužiocem Nenadom Stefanovićem na čelu, pokrenulo je protiv mene postupak kao vrstu osvete”, rekao je Isakov.
Tužiteljka Stevančević za BIRN kaže da joj je taj predmet dodelio u rad lično Nenad Stefanović, šef Višeg javnog tužilaštva. Navodi da je ona svoje pravno mišljenje, koje se razlikovalo od mišljenja njenih nadređenih o tom predmetu, iznela još pre odlaska na odmor.
„Zakon me ograničava i ne mogu da se javno izjasnim. O svom stavu sam nadređene obavestila najpre usmeno, zatim sam o svom pravnom mišljenju sačinila službenu belešku,“ objašnjava tužiteljka.
Ona dodaje da nije uobičajeno da neko drugi, umesto postupajućih tužilaca, podnosi optužne predloge u predmetima poput ovog, odnosno predmetima koji nisu hitni – pritvorski.
„Nije mi se dešavalo to ranije i to nije uobičajeno (da neko podigne Optužni akt umesto tužioca koji radi na njemu), osim kad je reč o hitnim predmetima. Ja sam sa svojim pravnim stanovištem upoznala nadređene, moja pravna ocena se razlikovala od one koju su imali nadređeni, a ja ne mogu da otkrijem o čemu je reč,“ kaže Stevančević objašnjavajući da joj zakon zabranjuje da govori o slučaju koji je u toku.
Po povratku sa odmora, tužiteljki Stevančević, koja je deset meseci radila na izvođenju dokaznih radnji protiv policajaca, vraćaju predmet, ali ona traži da se slučaj dodeli drugom tužiocu ili da se njoj izda obavezno uputstvo od strane nadređenih da baš ona mora da radi na tom predmetu, u skladu sa optužnim predlogom koji nije pisala i sa kojim se nije slagala.
„Kad sam se vratila s odmora predmet protiv trojice inspektora mi je ponovo dodeljen u rad i onda sam o svemu sastavila jedno iscrpno izjašnjenje sa zahtevom za presignacijom predmeta, odnosno da se dodeli drugom tužiocu. Ukoliko nisam učestvovala u nečemu (podizanje Optužnog akta) onda smatram da ja to više ne treba da radim,” navodi Stevančević.
U medijima se navodilo da je tužiteljka Stevančević bila protiv kvalifikacije zloupotreba službenog položaja i da je smatrala da nižerangirano, odnosno da bi Osnovno tužilaštvo trebalo da se bavi s tim.
Prema saznanjima BIRN-a, službena beleška, koju je napisala pre odmora, nestajala je iz spisa predmeta.
„Kada mi je predmet vraćen, ja u njemu nisam zatekla onu belešku koju sam napisala pre odlaska na odmor. Ne mogu da spekulišem šta se desilo. Ali sam ja opet napisala novu i stavila je u spise predmeta, da li je ona i sada u spisima predmeta, ja to ne znam pošto odavno nemam nikakvih dodira više s tom dokumentacijom“, kaže ona.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
