FoNet/TV FoNet
Koliko su prizori ispred suda u Ivanjici predstavljali iznenađenje, a koliko je svojevrsna priprema za to moralno posrnuće bila sukcesija sličnih događanja sa uvek prisutnim, delegiranim „tapšačima“ i koliko su u Lučanima ipak pređene neke fundamentalne etičke granice, pitanja su postavljena na večerašnjoj tribini na Filozovskom fakutetu.
„Kako su nam se dogodili Lučani“ naziv je 26. tribine u okviru ciklusa „Nije filozofski ćutati“ na Filozofskom fakultetu , na kojoj su česnici pokušali sa stručnog, ali i ljudskog stanovišta da objasne uzroke i posledice prizora ispred suda u Ivanjici.
Prema rečima profesora Filozofskog fakulteta u Novom Sadu Mikloša Bira gubitak deteta, posmatrano psihološki, je na prvom mestu, a radnici koji su ispred suda u Ivanjici došli da daju podršku direktoru fabrike napali su čak i roditelje.
Biro smatra da se razlog za takvo ponašanje radnika nalazi u statistici koja kaže da preko 50 odsto građana u Srbiji nema prihode koji zadovoljavaju prosečnu potrošačku korpu.
„Moramo da vodimo računa o tome da su to jadni i gladni ljudi“, rekao je Biro.
Profesorka Filozofskog fakulteta u Beogradu Lidija Radulović podvukla je da su se radnici namenske industrije u Lučanima suprostavili svom kolegi koji je izgubio sina uprkos činjenici da je rukovodstvo ove fabrike postupalo nepravilno.
Za novinarku nedeljnika „Vreme“ Jovanu Gligorijević, koja je podsetila i na situaciju u vezi sa izborima u ovom mestu, Lučani su ogledno dobro šta bi mogla da bude „budućnost Srbije“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
