Bisera Veletanlić: Zlatni dani

Bisera Veletanlić je, kako navode organizatori, osim toga što je i dalje jedno najvećih imena zabavne muzike na ex-Yu prostorima, sigurno i jedna od najoriginalnijih džez pevačica na Balkanu, koja je od muzičkih početaka, pa sve do današnjih dana, uvek bila duboko u džezu.

Verovatno najveći kompliment dobila je od svog idola iz mladosti – kada je na džem sešnu posle koncerta u Beogradu čula Velenatlić, čuvena Sara Von joj je rekla: „Šta ćeš ti ovde? Hajde sa mnom u Ameriku“. Veletanlić joj je zahvalila na komplimentu i skromno odgovorila da tamo sigurno ima mnogo boljih pevača od nje, na šta joj je Von, uz karakterističan gromoglasan smeh, rekla: „Ali, pobogu, nijedan beli! Beli ljudi u Americi ne umeju da pevaju kao ti“.

Rođena je u Zagrebu 1942, a detinjstvo je provela u Sisku. NJeni roditelji voleli su da zapevaju, zbog čega su i ona i starija sestra Senka rano zavolele muziku. Nastupale su još kao devojčice, a Bisera je uporedo sa srednjom ekonomskom školom zavrašavala i srednju muzičku. Zajedno sa sestrom, tada već poznatom pevačicom, otišla je u Nemačku gde je sedam godina pevala po tamošnjim američkim klubovima. Kada se vratila u Beograd, pesma Arsena Dedića „Ne plači“, pa kompozicije Kornelija Kovača, nagrade na festivalima zabavne muzike u Opatiji, Zagrebu, Splitu otvorile su joj širom vrata u svet muzike. Ipak, bez obzira na njen nesumnjivi talenat i pesme koje danas imaju status klasika, poput „Milo moje“ ili „Zlatni dan“, u karijeri je imala tek nekoliko albuma i tek je 2010. prvi put održala jedan samostalni koncert.

„Postojim iz inata. A oni su mi pomogli tako što me nisu angažovali. Tako su mi sačuvali glas. Sada me ljudi pitaju kako je moguće da mi glas i dalje tako traje, da ima tu boju i taj intenzitet… Nije da sam im baš zahvalna, ali da su znali da ću se sada podići iz pepela drugačije bi se postavili prema meni“, priča jedna od najboljih (ako ne i najbolja) domaćih pevačica. NJene numere danas voli i mlađa publika, čemu su doprineli njeni nastupi sa sestrićem Vasilom Hadžimanovim, kao i album sa bendom Darkwood Dub.

Imala je i kratku glumačku karijeru – igrala je u seriji „Grlom u jagode“ Srđana Karanovića, kao i u filmu „Sjaj u očima“, gde je otpevala i naslovnu temu. Jedno vreme je i slikala. Voli da gleda fudbal i tenis.