Biserko: Jači trend negiranja genocida

Ona je dodala, povodom Rezolucije o napretku Srbije Evropskog parlamenta i amandmana da Srbija prizna genocid u Srebrenici kao prvi korak ka EU, da Unija prvi put realnije sagledava probleme u toj zemljii, prema kojoj je do sada imala benevolentan stav očekujući da će ispuniti njene zahtve da normalizuje odnose s Kosovom i u suoči se s prošlošću.

Nažalost, Srbija ni u jednom tom pravcu nije ozbiljno krenula i poslednjih meseci pokazalo se da je na neki način i odustala od EU, rekla je Biserko.

Otkako su na vlasti naprednjaci, kako je ocenila, došlo je do dramatične regresije u pogledu njenog suočavanja s prošlošću.

Od 2012. pojačan je trend revizije, negiranja i poricanja svega onog što se desilo, posebno kada se radi o ratu u BiH i genocidu u Srebrenici, rekla je Biserko.

Prema njenim rečima, taj negativan trend došao je do jedne tačke koja je krajnje ponižavajuća, ne samo za žrtve, nego uopšte i za sve one koji žive u BiH.

„Mislim da je ova vlast doprinela međunarodnom ponižavanju Srbije više nego iko dosad, osim onog dela s početka 90. Mislim da su oni na neki način do dna doveli i taj pokušaj da se ovde otvori unutrašnji dijalog o prošlosti“, smatra Biserko.

Na sceni u Srbiji u poslednje vreme, kako je rekla, sve je prisutnije glorifikovanje ratnih zločinaca, omogućavanje njihovog prisustva u javnom prostoru, promovisanje njihovih knjiga i ideja…

„Taj narativ opasan je iz dva razloga: prvo – podiže tenzije u regionu, znači Srbija se i dalje konfrontira sa svim svojim susedima, posebno sa BiH, mada stalno govori suprotno; i drugo – što se mlade generacije na neki način podižu na tom modelu negiranja genocida, što je takođe dugoročno gledano jedan faktor nestabilnosti u regionu“, ocenila je Biserko.

Teško je verovati, smatra Biserko, da će vlasti u Srbiji u narednom periodu promeniti svoj odnos prema srebreničkom genocidu.

„U svakoj situaciji kada se dođe do odgovornosti Srbije kao države, to se kolektivizuje kao krivica i onda se javnosti nudi kao osuda čitavog srpskog naroda“, kaže Biserko.

Prema njenum rečima, kolektivizacija odgovornosti sprečava da se uopšte i otvori pitanje individualne odgovornosti režima i određenih delova elite.

„Rezolucija o Srbiji prvi put na jedan ozbiljniji način adresira pitanje prošlosti, jer to je u suštini ključ svega onoga što se sad dešava u regionu“, kaže Biserko.

Napominje da nije sigurna da u Srbiji ima spremnosti da Bosni i Hercegovini izruči presuđene ili optužene ratne zločince koji se u njoj kriju.

„Mislim da u ovom trenutku te spremnosti i dalje nema“, ocenila je Biserko.