Biserko: Srbi južno od Ibra taoci Severne Mitrovice i Beograda

Takva strategija neumitno utiče na položaj manjinskih zajednica, bilo da je reč o Srbima na Kosovu, bilo o Albancima u Srbiji.

Za Beograd, albansko pitanje je još uvek otvoreno. Beograd podržava i ohrabruje ideju o ujedinjenju Albanaca, jer time traži opravdanje za ujedinjenje Srba, odnosno rešavanje srpskog pitanja. Sve novonastale države na teritoriji bivše Jugoslavije završavaju proces konstituisanja etničkih nacionalnih država. Takve aspiracije znače nastavljanje sa istom matricom koja preti ponavljanjem sukoba. Zato su BiH i Kosovo za Srbiju još uvek otvorena pitanja.

Ovo su samo neki od zaključaka najnovijeg izveštaja Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji (Helsinški odbor), pod nazivom „Srpska zajednica na Kosovu: Zamrznut život u zamrznutom konfliktu“, koji je danas predstavljen u beogradskom Medija centru.

Helsinški odbor je u saradnji sa nevladinom organizacijom Aktiv od septembra do decembra 2018. istraživao položaj srpske zajednice na Kosovu s ciljem da se ustanovi šta srpska zajednica misli o budućnosti, kakva su strahovanja i šta očekuju od briselskog dijaloga, kakav je odnos Beograda i Srpske liste prema problemima sa kojima se suočava srpska zajednica.

U izveštaju se navodi da interese srpske zajednice na Kosovu u suštini niko ne zastupa, niti se iko bavi njihovim održivim opstankom. „Oni su prepušteni sami sebi. Nisu u poziciji da se odupru Beogradu koji ih stalno instrumentalizuje kako bi osporio suverenost Kosova“, piše u izveštaju i dodaje da srpska zajednica živi u veoma teškim okolnostima još od 1999 godine, te da je sve vezano za bazično preživljavanje. U izveštaju se naglašava da se nasilje protiv srpske zajednice drastično smanjilo, „ali se može zaključiti da Albanci nisu dovoljno fokusirani na suštinsku integraciju srpske zajednice“. „Odnosi između srpske zajednice i Beograda su ambivalenntni. Srbija, s jedne strane, ulaže velika finansijska sredstva u srpsku zajednicu, a s druge objektivno potkopava njen položaj jer i dalje polaže pravo na suverinitet nad Kosovom“, jedan je od zaključaka u izveštaju.

Sonja Biserko, predsednica Helsinškog odbora, istakla je da je srpska zajednica na Kosovu stavljena pod kontrolu Srpske liste, koja zastupa interese Beograda a ne interese Srba koji tamo žive. Jedna od preporuka Vladi Srbije, rekla je Biserko, jeste da prekine razgovore o promeni granica, da prihvati realnost Kosova i da shodno potpisanom Briselskom sporazumu otpočne suštinsku normalizaciju odnosa s Kosovom kao nezavisnom državom, jer je to jedini način da se u regionu onemogući daljnja fragmentacija koja preti i samoj Srbiji. Kako je navela, Srbi južno od Ibra osećaju se kao taoci Severne Mitrovice i Beograda, a ubistvo Olivera Ivanovića produbilo je nepoverenje posebno prema Milanu Radoičiću.

– Najveći probelmi su socio-ekonomske prirode. Od 40 do 60 odsto mladih iz svake generacije odlazi sa Kosova, najviše da radi u Rusiju – naglasila je Biserko i zaključila da se i Srbi i Albanci osećaju napuštenim od strane međunarodne zajednice.

Izabela Kisić, izvršna direktorka Helsinškog odbora, navela je, između ostalog, da se od 2014. povećala neizvesnost kod srpske zajednice na Kosovu, da je primetno nazadovanje u prethodne dve godine, posebno za Srbe koji žive južno od Ibra, te da je na to veoma uticala priča o podeli teritorija.

– Postoje porodice bliske Srpskoj listi koje mesečno dobiju i po nekoliko hiljada evra za plate, dok većina srpskog stanovništva živi u velikom siromaštvu – rekla je Kisić. Ukazala je i na to da Beograd pritiska srpske radnike u zdravstvenom sistemu da ne sarađuju sa kosovskim zdravstvenim institucijama.

Izveštaj sadrži preporuke Vladi Srbije, Vladi Kosova, SPC, medijima i međunarodnoj zajednici za poboljšanje položaja srpske zajednice.