Da li je i koliko religija igrala važnu ulogu u suočavanju s prošlošću, na koji način verska uverenja mogu pomoći procesu pomirenja i zašto je religija toliko bitna u 21. veku, samo su neka od pitanja o kojima se razgovaralo tokom nedavno održane debate nemačke organizacije forumZFD, a povodom predstavljanja njihovog časopisa Balkan Perspectives.
Tema poslednjeg broja ovog časopisa bila je „Vera ili religija“, pa su na debati učestvovali Safeta Biševac, novinarka i kourednica dodatka Sandžak Danas, i Miroslav Keveždi, filozof – religiolog. Razgovor je moderirala Vjera Ruljić iz forumZFD-a.
Biševac je podsetila na istraživanje Galup Interešenela, prema kome 62 odsto ispitanika iz 70 zemalja se izjasnilo da je religiozno, njih 18 odsto da nije, a devet odsto da su ateisti. Što se tiče Balkana, ukazala je, prva je Makedonija sa 88 odsto religioznih stanovnika, zatim Kosovo sa 83 odsto, dok je treća Srbija sa 72 odsto.
– Ne mislim da je loše da ljudi budu vernici i da veruju u boga. Ja se izjašnjavam kao Muslimanka, ali za mene Islam nisu ni ISIS ni Al Kaida. Primarni problem je kada neko zloupotrebljava religiju, a ne to što ima više ili manje religioznih ljudi, istakla je Biševac. Keveždi je ukazao da dolazi iz Vojvodine koja je multikulturalna sredina, da ima 27 nacionalnih zajednica, da je mnogobrojnost verskih zajednica prisutna upravo na severu zemlje.
– Verska kretanja danas imaju veliki značaj u svetu, istakao je on, dodajući da u Novom Sadu, koji treba da bude evropska prestonica kulture, ipak „škripi“ ta multikulturalnost, na šta ukazuju iz Evropske unije. Podsećajući na izjavu češkog predsednika Miloša Zemana da je gotovo nemoguće integrisati muslimansku zajednicu u evropsko društvo, moderatorka je pitala Biševac kako Islamska zajednica gleda na ekstremističke pokrete, a ona je, najpre, odgovorila da se ne slaže sa Zemanom, dodajući da zbog takvih izjava „naši ekstremisti dođu kao mile mace u odnosu na Trampa, Orbana, Zemana…“.
– Kada bi Evropa poštovala svoje principe, nikakvih problema sa izbeglicama ne bi bilo. Inače, Islam je suočen s dvostrukom zloupotrebom – s jedne strane ga zloupotrebljavaju ekstremni krugovi koji tvrde da u ime vere mogu da ubijaju ljude. To nema veze sa Islamom. S druge strane, suočen je sa politizacijom, pa mnogi gube iz vida da su Muslimani deo Evrope“, navela je Biševac i naglasila da je danas moderno širiti strah Evropom od Islama, te da je apsurdno da Muslimani žele da islamizuju Evropu.
Bilo je reči i o ulozi religije i verskih zajednica u ratovima iz devedesetih, a Biševac je istakla su rat iskoristile nacionalističke stranke i verske zajednice nudeći građanima, umesto komunizma, nacionalizam i religiju.
– Naši verski lideri su se tada politički angažovali, što je suprotno idejama religije. Na primer, vladika Filaret je radio na izboru Slobodana Miloševića za predsednika države, HDZ je uvek imao dobre odnose sa katoličkom crkovom, koja je vodila kampanju za Franju Tuđmana, dok je nekadašnji reis-ul-ulema Islamske zajednice u BiH Mustafa Cerić bio jedan od osnivača Stranke demokratske akcije, ukazala je Biševac. Kako je istakla, vlasti i verske elite na ovim prostorima nisu spremne za suočavanje sa prošlošću i pomirenje, jer broje samo svoje žrtve, a ne obaziru se na žrtve drugih naroda. Keveždi je zaključio da onaj ko se odriče i koje je sumnjičav u religiju, neće biti opasan.
Keveždi: Naši ratni zločinci ispunjavaju Sveto pismo
Keveždi je citirao delove iz Svetog pisma, pete knjige Mojsijeve, koja se tiču „ratnog prava“, a koji, između ostalog, govore o tome da je dobro pobiti sve one koji nisu pokorni prema onome ko je zarobio njihov grad, ukazujući da je svaka sličnost da događajima na Balkanu namerna. „U odnosu na ova poglavlja, naši ratni zločinci su sveci, oni potpuno ispunjavaju Sveto pismo. To je apsurd i pitanje je kako se verske zajednice odnose prema ovome… Kako će ovo biti rastumačeno, da li će se neki Škorpioni pojaviti iz takvog ambijenta ili neće“, napomenuo je Keveždi.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
