"Bistricu" gura ministar

– Pokrenuo sam inicijativu kod Elektroprivrede da usvoji odluku o izgradnji reverzibilne hidroelektrane Bistrica, a ako to ne urade, ja ću kao ministar doneti odluku o tome, rekao je Škundrić.

– Ta elektrana proizvodila bi najplemenitiju energiju, onu za vršna opterećenja sistema. Za nju ne bi trebalo da tražimo strateškog partnera, već bi bila u vlasništvu EPS-a. Ona bi bila značajna ne samo za Srbiju već i za jugozapadnu Evropu, rekao je tim povodom ministar, podsećajući da se zalaže za tri velika cilja u domaćoj elektroprivredi, odnosno da EPS ostane u većinskom vlasništvu države, da se pokrene veliki investicioni ciklus u tom sistemu i da počne izgradnja RHE Bistrica.

Ideja o izgradnji RHE stara je tridesetak godina, a njeno ostvarenje uticalo bi ne samo na razvoj novovaroškog kraja već i cele zapadne Srbije. Prema postojećim projektima, RHE Bistrica imala bi četiri generatora, koji bi proizvodili po 175 megavata. Ispod brane na Uvcu u Radoinji, predviđena je izgradnja još jedne brane nazvane „Klak“, a prednost te reverzibilne hidroelektrane je u ogromnim akumulacijama u njenoj blizini – Zlatarsko, Uvačko i Radoinjsko jezero, a proizvodila bi električnu energiju koja je najskuplja u vreme vršnih opterećenja.

Izgradnjom brane „Klak“ znatno bi se povećale rezerve vode, koja bi na generatore padala sa 365 metara. Iz jezera voda bi se odvodila tunelom dužine gotovo 6,5 kilometara i pošto bi prošla kroz turbine isticala bi u jezero Hidroelektrane Potpeć na Limu. Turbine bi, tokom jeftine tarife, radile kao velike pumpe, pa bi vodu iz Potpećkog jezera vraćale nazad u akumulaciju „Klak“.

Inače, u Bajinoj Bašti postoji slična hidroelektrana, čiji je kapacitet dva puta 300 megavata i od koje u vreme velike potrošnje zavisi naš elektroenergetski sistem. Izgradnjom elektrane Bistrica, čiji je kapacitet veći od bajinobaštanske, stručnjaci ukazuju da bi Srbija postala respektabilan proizvođač energije u regionu.