Bitka za bebe i u Americi

Ali, neshvatljivo je i za nas apsolutno neprihvatljivo da SAD – za koje tvrdimo i verujemo da smo vodeća i najnaprednija država na ovoj planeti – zauzimaju tek 41. mesto listi Svetske zdravstvene organizacije posvećenoj tom problemu, zagrmeo je nedavno Njujork tajms, prenoseći tim povodom, kako su konstatovali, „alarmantni podatak“, da je u Americi procenat postnatalne smrtnosti beba u prve četiri nedelje veći nego, recimo, u Slovačkoj, Hrvatskoj ili na Kubi – a da se i ne pominju Zapadna Evropa ili Skandinavija.

Alarm vodećeg američkog dnevnika usledio je posle upozorenja sa nekoliko nadležnih ovdašnjih adresa da je došao trenutak da se i u ovoj zemlji neodložno intenzivira „bitka za bebe“. Pri tome se posebno ukazuje na činjenicu da – bez obzira što statistika govori o stalnom opadanju broja najmlađih života koji se gube u slučajevima prevremeno ili na neki drugi način ugroženih beba – SAD zaostaju čak za 117 država kad je reč o toj oblasti zdravstvene zaštite u periodu od 1990. do prošle godine.

„Proširena obuka babica i ostalih medicinskih radnika akušerske struke, na opštinskom i regionalnom nivou, mogla bi da doprinese spasavanju većeg broja novorođenčadi nego što je to dosad bio slučaj. Jer, u nekim situacijama, posebno u zabačenim ruralnim sredinama, dovoljno je da se jednostavnim rešenjima posle porođaja, kao što je odgovarajuće pranje, utopljavanje i blagovremeno obezbeđivanje majčinog mleka, spase dete pre nego što se obezbedi potrebna stručna pomoć“, rekla je doktorka Džoj Loun, iz nevladine organizacije „Spasavajmo decu“, na jednoj nedavnoj TV tribini posvećenoj superaktuelnoj temi predstojećeg značajnog kresanja budžeta nacionalnog Ministarstva zdravlja kao i lokalnih budžeta na nivou 50 saveznih država iz sastava SAD.

Stalno zdravstveno osiguranje ima oko 170 miliona zaposlenih Amerikanaca (od oko 310 miliona stanovnika), a o ostalima brine država, u skladu sa svojim programima socijalne zaštite. U tom enormnom biznisu, deo budžeta namenjen zaštiti najmlađih ima značajno mesto – kad se ima u vidu broj specijalizovanih klinika, privatnih ordinacija i domova zdravlja i lokalnih centara otvorenih za sve, uključujući trudnice ili majke (često tinejdžerke) koje su neretko u situaciji da samo na sebe mogu da se oslone.

Barak Obama je u prvoj fazi svog predsednikovanja izgurao kroz Kongres obećani paket reformi zakona o zdravstvenoj zaštiti, oko kojeg je bilo žestokih preganjanja sa republikanskom opozicijom. Izuzetak u tome bio je jedino onaj deo reformi o zbrinjavanju najmlađih – uključujući novorođenčad i tekuću akciju smanjivanja njihove smrtnosti, koja je bez presedana u svetu najrazvijenijih zemalja.

Statistike govore da, uprkos tekućoj ekonomskoj krizi, situacija u pedijatriji počinje primetno da se popravlja. Istovremeno, privatni donatori, počinju sve više da preuzimaju finansiranje i u toj oblasti, pri čemu su specijalne klinike, ambulante i inkubatori u njima apsolutno na prvom mestu. Bitka za bebe uzela je maha i apsolutno se računa da će se zacrtani prvi željeni rezultati pojaviti već u sledećem godišnjem izveštaju Svetske zdravstvene organizacije.

„Smatra se da je smrtnost novorođenčadi pravi indikator zdravlja jedne nacije. Ako je to tačno, a jeste, onda izveštaji i poređenja sa ostalim svetom iniciraju neka veoma ozbiljna pitanja u vezi sa sistemom zdravstvene zaštite u SAD. Procenti koji se iskazuju u toj oblasti, pouzdan su indikator sveukupnog zdravstvenog stanja ove zemlje“, zaključeno je tim povodom na jednom nedavnom nacionalnom simpozijumu pedijatara u San Dijegu (Kalifornija).

Čini se se da je taj zaključak veoma primenjiv i za situaciju u Srbiji. I da veoma rečito govori o punom pogotku stalne inicijative „Bitka za bebe“ započete, tim povodom, na našem terenu.

Tekst je u celosti objavljen na internet portalu B92