Bitka za Ivu Andrića i njegovo delo

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Читање овог интелектуално супериорног и безкомпромисног текста Анђелке Цвијић, додуше захваљујући самом предлошку и вазда актуелној теми и жалосној стварности, мора се признати што ми и није неки проблем, представља скоро па идеалан начин да се започне дан. И успут али посве са намером, упућујем намернике да погледају страницу луксембуршког електронског магазина Диван; имаће несвакидашњу прилику да на једном месту виде све оно на шта овај чланак указује.

2. Da li je jalov posao odbrane Andri’evog dela? Kakvo razumevanje umetnosti. Ako bi pitali Andrića, siguran sam da bi ih on molio da ga ne brane. A što se onih koji ga napadaju tiče, pa i njihov je posao uzaludan ali ne i beskoristan za njegovo delo- tim se pokazuje njegova vitalnost kroz vreme i doprinosi njegovoj aktuelnosti. Ali svako treba da zna da svako vreme na svoj način čita Andrića. Međutim ,Andrić jeste u funkciji na ovaj ili onaj način jer šta reći o famoznom Andrić-gradu za koji neki rekoše da je to ponovljeni genocid. Naravno niko nije pitao Andrića za dozvolu da da Kusturica i Dodik podižu taj grad. Pomenutim autorima koji brane Andrića ću se pozabaviti a što se pominjanog Filipovića tiče, većsam se bavio ali o tome pisati nema smisla jer je to prilično prevaziđena tema. Bošnjački nacionalizam, hvala bogu da ga konačno neko priznaje, jer ako ga ima valjda ima i Bošnjaka, jer zna se nacionalizam pravi naciju a ne nacija nacionalizam.

3. Kamo sreće da se u Srbiji nađe pisac koji bi napisao Kritiku srpskog uma, pita se autor teksta. Naravno postoji takva knjiga i njoj je Danas posvetio prilično pažnje-Filozofija palanke, najznačajnije filozofsko delo ikad napisano u ovoj zemlji. Ali ga autorka očito nije čitala,kao uostalom ni Andrića, jer da je to učinila znala bi da je i Andrić takođe filozof palanke koji se njome bavi umetničkim oblikovanjem. Stoga eto niko se ne seti da uporedi ove dve filozofije a nije baš da nisu u korelaciji. Ali jedno je čitati vrhunsku filozofiju od koje zaboli glava a drugo misaonu književnost zasnovanu na pažljivom posmatranju ogrnutom predrasudama vremena u kojem je orjentalistički pogled na svet bio krivo ogledalo ka dosezanju umetničke istine. Umetnička istina je inače čudesna jer ne mora imati nikakve veze sa životnom istinom. Ali banalno je raspravljati o toliko opštim mestima. Pozdravvrlim vrlim braniocima I.A i .ove umetnosti koju uzgred budi rečeno niko i ne dovodi u pitanje.

   1. Bojim se da smo svi mi prevazisli i Palanku i Tragediju jednog naroda i Ko to tamo peva/Maratonce/Radovana a da smo se zaglavili negde izmedju Tri karte za Holivud, Crnog Gruje i Parova.