Bivši obaveštajci jači od države

Rajko Danilović: Ako se gleda period od osam ili deset godina, ne može se tvrditi da se intenzivno tragalo. Može se čak tvrditi da se u jednom periodu, kada je na vlasti bio Vojislav Koštunica, ne samo nije tragalo nego se čak, da budem malo zloban, i kafa pila sa Mladićem, družilo se sa njim, štitio ga je ceo aparat bezbedonosti koji je trebalo da ga hvata. Poslednjih nekoliko godina, međutim, čini se da postoji tendencija da se on uhapsi i pošalje u Hag.

Milan Antonijević: Slažem se da se period traganja za Mladićem može podeliti na vreme dok je Kostunica bio premijer i na period posle njega. Ali ono što je zajedničko za oba ta perioda je da nema rezultata. Kada pogledate šta se desilo sa Mladićevim jatacima, situacija izgleda veoma loše. Došlo je do zastare tog postupka, tako da se čini da je sistem, koji je Mladiću omogućio da ovoliko godina bude van domašaja pravde, očigledno veoma jak i da on obuhvata i tužilaštava, i sudove, i policiju i službe bezbednosti. I mi stvarno ne znamo koji je ključ za hvatanje Ratka Mladića.

Omer Karabeg: Kažete da su predmeti protiv jataka zastareli. Kako se to moglo desiti?

Milan Antonijević: To se može staviti na teret tužilaštva i sudstva koji su dozvolili da toliko godina postupak uopšte ne bude započet, a potom, kada je 2006. godine konačno krenuo, da se sve završi tako što su neki osumnjičeni bili oslobođeni zbog zastare postupka, a drugi zbog nedostatka dokaza.

Rajko Danilović: Očigledno je da je bezbedonosna zajednica pustila svoje pipke i do suda i do tužilaštva. Pa i ovi koji su sakrivali Mladića, njegovi jataci, bili su štićeni. Obaveštajne službe i organi, koji su formirani u zajednici sa tužiocem Haškog tribunala, nisu obavili svoj posao, nisu ušli u trag Mladiću.

Omer Karabeg: Verujete li da za Mladićem traga 10.000 ljudi, kao što je to početkom godine izjavio glavni tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević?

Milan Antonijević: Ako je stvarno država sve svoje kapacitete uložila u potragu za jednim čovekom, ako je reč o 10.000 ljudi, onda je stvarno porazno što nema nikavog rezultata.

Rajko Danilović: Ne znam baš da li je bilo 10.000 ljudi, to mi liči na hvalisanje, ali rezultat je bio nikakav.

Omer Karabeg: Čini se da je problem u tome što je Mladićevo hapšenje od početka postavljeno, ne kao moralna obaveza Srbije, nego kao ispunjavanje naloga međunarodne zajednice.

Milan Antonijević: Mislim da se to polako topi. Mislim da među političarima koji vode Srbiju, polako sazreva uverenje da taj teret treba skinuti ne zbog Brisela, ne zbog evropskih integracija, već zbog odnosa sa susedima, a i zbog same Srbije.

Rajko Danilović: Ja mislim da se to ne odnosi samo na slučaj Mladić. Srbija nema snage da se suoči sa svojom nedavnom prošlošću. Izbegava se suočavanje sa prošlošću, sa zločinima koji su počinjeni diljem Jugoslavije i, što je još gore, obnavljaju se sukobi koji su odavno završeni i čiji je ishod jasan, i ponovo se vraćamo na poziciju koja je za osudu i koja je zločinačka. To je najvidljivije u slučaju Mladića, ali bojim se da je to još i šire, da se ne odnosi samo na njega.

Milan Antonijević: Činjenica je da su se političari veoma retko usuđivali da otvoreno govore o onome što se dešavalo tokom devedesetih godina. Istraživanja marketinških agencija o tome koliko će im popularnost biti narušena, ako otvore ta pitanja, učinila su svoje.

Omer Karabeg: Stalno se govori da Mladića štite ostaci bivše vojne obaveštajne službe. Da li je moguće da su oni jači od celokupnog policijskog aparata Srbije koji, kako se tvrdi, traga za Mladićem?

Rajko Danilović: U ovom poslu su jači, nema šta. U Srbiji nije izvršena ama baš nikakva kritika delovanja obaveštajne zajednice, pogotovo njene uloge u ratovima. Zbog toga su te snage i dalje vrlo moćne.

Milan Antonijević: Mediji su, takođe, još uvek veoma opasno oružje. Još uvek nije na pravi način otvoreno pitanje odgovornosti medija za raspirivanje mržnje i netrpeljivosti, za stvaranje osećanja da su nam svi susedi naprijatelji. Mislim da je to ključno pitanja jer se ta mašinerija može opet slično ponašati u kriznim situacijama.

Rajko Danilović: Mediji su sigurno vrlo odgovorni, ali ne bih ja to svodio na medije. Mislim da je to mnogo više utemeljeno u političkom biću srpskog društva – i u građanima i u eliti. Postoji tu međusobni savez, podudarnost, sličnost. Haški sud nam je mogao pomoći da se suočimo sa istinom, ali je vrlo malo stvari sa tih suđenja izašlo u javnost zahvaljujući izboru branilaca koji su pod kontrolom obaveštajne zajednice, a ni novinari se nisu proslavili.

Omer Karabeg: Ima onih koji misle da Beograd izbegava hapšenje Mladića i zbog toga što bi on mogao da otkrije neke činjenice koje bi dovele Srbiju u direktnu vezu sa Srebrenicom, pa bi to, možda, Bosni i Hercegovini otvorilo mogućnost da zatraži obnovu procesa pred Međunarodnim sudom pravde.

Rajko Danilović: Ja mislim da su takva razmišljanja realna i da takva opasnost postoji. Otuda inhibicije i među obaveštajnim službama i među političarima.

Milan Antonijević: To se videlo i tokom suđenja Slobodanu Miloševiću. Mnogi su bili sretni što se taj proces otegao i što na kraju nije ni došlo do presude, jer – ko zna šta bi u njoj moglo stajati. U svakom slučaju oni koji su učestovali u svemu tome, od kojih su neki i direktno bili vezani za tajne službe, ne žele da Mladić progovori jer on mnogo zna.

Omer Karabeg: Mislite li da bi Mladić već bio i Hagu da je Brisel hapšenje Mladića postavio kao apsolutni uslov da Srbija dobije status kandidata?

Milan Antonijević: Ne mislim da se uslovljavanjem može promeniti odnos Srbije prema ratnim zločinima i nisam uveren da takvi pritisci daju rezultat. U Srbiji, na žalost, postoji nešto što se zove inat koji može mobilisati veliki broj ljudi čak i protiv onih poteza koji su korisni za Srbiju, a to je sigurno hapšenje Ratka Mladića.

Rajko Danilović: Ja mislim da je Brisel propustio tu šansu, a imao je. Bio je blizu takve odluke i Srbija je bila spremna da mnogo prilježnije radi na hvatanju Mladića. Ali onoga momenta kada se videlo da je Srbija ipak krenula prema Evropi, makar i malim koracima, Brisel se malo primirio. Važnije mu je bilo da integriše Srbiju nego da joj postavlja takav uslov.

Omer Karabeg: Mislite li da će Mladić biti uhapšen do zatvaranja Haškog tribunala 2014. godine?

Rajko Danilović: Teško, ali je moguće. Ja mislim da je vlast konačno shvatila da taj posao mora da završi. Kako, to ne znam, ali ga mora završiti i moguće je da će biti uhapšen.

Milan Antonijević: Ja se nadam da će se to desiti. Međutim, i sam Haški tribunal je ustanovio jedan rezidualni mehanizam koji će omogućiti da se Ratku Mladiću sudi i nakon zatvaranja tribunala što znači da se računa i s tom mogućnošću.

Izbori koriste Mladiću

Omer Karabeg: Što se više bliže izbori, čini se da je sve manja mogućnost da Mladić bude uhapšen jer takve se stvari ne rade u predizbornoj godini kada se vodi borba za svaki glas.

Milan Antonijević: Ne očekujem da se bilo ko upusti u tu avanturu, ali ni ne isključujem tu mogućnost. Srbija je zemlja koja je nudila razna iznenađenja.

Rajko Danilović: Suočavanje sa tim zadatakom u predizbornoj godini je neprijatno čak i za one koji su za hapšenje. Prema tome, predizborna godina je razlog da se ta stvar odloži. I uopšte mislim da vreme radi za one koji su umešani u tu stvar. Što se više udaljavaju od ružne prošlosti, to im se čini da su bezbedniji.