Bivši predsednik UO RTS-a: Javni servis ima ozbiljan problem sa netransparentnošću

Jelena Kleut sa Odseka za medijske studije Filozofskog fakulteta u Novom Sadu kaže da vidimo „vrh ledenog brega“, a bilo bi daleko značajnije da vidimo koliko novca RTS troši po programskim celinama.

Ocenila je da RTS nudi dosta jednoličnu sliku, da na javnom servisu nedotaje istraživačka dimenzija rada, pa čak imamo situacije da emituju odgovor zvaničnika na neku istraživačku priču koja nije bila ni predstavljana u informativnom programu, prenosi N1.

„Imamo niz pojava da se neki procesi, posebno protesti, zanemaruju, da se afere o kojima istraživačke redakcije izveštavaju prenose polovično, ponekad netačno“, rekla je Kleut u emisiji Newsnight.

Prema njenim rečima, sistem finansiranja koji počiva na taksi i manjim delom iz marketinga treba da da javnoj medijskoj ustanovi stabilnost, ali ona ne postoji.

Istakla je da institucije koje odlučuju o javnim medijskim servisima – RTS i RTV – kreiraju tu nestabilnost.

Upitana da prokomentariše navode pojedinih analitičara da je cilj napada na RTS da se kao glavni izvori informisanja nametnu druge televizije sa nacionalnom frekvencijom, konkretno Pink i Hepi, kaže da je to jako teško proceniti i da „možemo samo da nagađamo“ šta su prave namere napisa u tabloidima i javnih istupa predsednika UO Branislava Klanščeka.

Vuletić kaže da na javnom servisu definitivno ne postoji debata i da „sama ideja javnosti na RTS-u nije u punoj meri ispunjena“.

Kaže da postoji „apsolutna koncentracija moći u rukama jednog čoveka“, misleći na generalnog direktora, i navodi kao primer da direktor radija nema mogućnost da troši više od 40.000 dinara bez potpisa generalnog.

„Ponovo se vraćamo na to, onaj ko ima nož i pogaču, taj o svemu odlučuje“, kaže Vuletić.

Upitan da li je u vreme kad je bio u UO RTS znao za poslove sa eksternim produkcijama, odgovara odrečno.

Kako je rekao, na RTS-u postoji suštinski problem jer neki ljudi ne mogu imati veće plate nego što koeficijenti dopuštaju, a to znači da svaka privatna televizija može da ih privuče.

RTS se branio od toga najpre tako što je imao takozvane „varijabile“, a onda se izgleda prešlo na ovaj sistem, koji je netransparentan, kaže Vuletić, prenosi N1.

Upitan da li je, kad je bio na čelu UO, znao kako se radi kviz Potera, kaže da nije, da je Odbor imao druge sumnje i da je zbog njih dvaput pisao Državnoj revizorskoj instituciji.

Govoreći o radu sa produkcijama, pretpostavlja da nije mnogo rađeno mimo zakona, jer RTS, kako kaže, osim svoje pravne službe ima još tri advokatske kancelarije koje plaća 8.000 evra mesečno da ih savetuju.

„Te kancelarije faktički odgovaraju direktoru, tako da je to zaokružen sistem“, rekao je Vuletić.