Bivši studentski lideri traže hitne političke reforme u Kini

Preživeli iz krvavih nereda na Tjenanmen u Pekingu obeležili su juče 18 godina od žestokih nereda, zahtevajući političke reforme u Kini. Hiljade ljudi odalo je pomen stradalima paljenjem sveća i molitvama u Hongkongu i na Tajvanu.
Jučerašnji dan u Pekingu započeo je mirno na najvećem trgu na svetu, gde su se turisti okupili da posmatraju stalnu ceremoniju podizanja zastave. Mere bezbednosti su bile veoma striktne, ali nije bilo izveštaja o protestima.
Policija obično veoma spretno ugušivala sve proteste tokom ovakvih komemoracija i pomena. Međutim, uoči jučerašnjeg događaja ožalošćena majka Ding Zilin položila je cveće na mesto gde je njen sin ubijen blizu Tjenanmen . Dingova je godinama bila u kućnom pritvoru u vreme obeležavanja godišnjica krvavih nereda, ali je ove godine mogla slobodno da oda počast svom sinu bez mešanja snaga bezbednosti. Dingova, koja je inače koosnivač Majki Tjenanmena, grupe koja predstavlja porodice stradalih izjavila je da je policija ovoga puta nije sprečila da oda pomen.
Mnogim studentima vođama sedmonedeljnih protesta, koji su slomljeni 4. juna 1989, zabranjene su brojne profesionalne i poslovne aktivnosti. Ali jedan od najuticajnijih studentskih lidera Vang Dan, nastavio je da vrši pritisak za sprovođenje političkih reformi u Kini, a istovremeno radi na doktoratu iz istorije na Harvard univerzitetu. On je u video poruci izjavio da nedavno zabeleženi kineski ekonomski uspeh ne može da prekrije krvave nerede, u kojim je ubijeno stotine a možda i hiljade ljudi. „Ko može da garantuje da se stvari, koje su se dogodile pre 18 godina, neće ponoviti 18 godina kasnije“?, upitao je Vang. „Čak i ukoliko Kina postane ekonomski moćna zemlja, ona neće moći da napreduje u međunarodnom društvu“.
Drugi bivši student, Vuer Kaihsi, sa tugom se seća događaja na Tjenanmenu i ističe da su oni, kako se čini, izbledeli u svetu. „Kineska vlada je nespremna da se suoči sa istinom i nada se da će problem od 4. juna prosto otići u zaborav“, izjavio je Vuer, koji radi kao biznismen na Tajvanu. On je dodao: „Mi, generacija Tjenanmena, dovoljno smo mladi i tvrdoglavi da govorimo o ovom događaju sve dok je svet na našoj strani“.
Građani Hongkonga svake godine oplakuju žrtve Tjenanmena, paljenjem sveća u bivšoj britanskoj koloniji, jedinom mestu u Kini gde se tako velike javne komemoracije tradicionalno održavaju. Mnogi stanovnici grada podržavaju demonstrante Tjenanmena, i smatraju da ti ljudi mogu pomoći sprovođenju političkih reformi u Kini. Ljudi u Hongkongu bili su užasnuti kada su trupe i tenkovi slomili demonstracije pre 18 godina. Nasilje je podstaklo strah da komunističko vođstvo neće poštovati svoje obećanje, da dopusti u Hongkongu građanske slobode koje je njegov narod uživao i u vreme britanske vladavine. Ali deset godina nakon predaje, Hongkong još uživa slobode o kojima narod u Kini samo može da sanja. Ulični protesti su uobičajeni, štampa učestalo kritikuje vlasti.
Kineska vlada nazvala je proteste u Tjenanmenu kontrarevolucionarnim neredima i ni danas nije u potpunosti otkriveno šta se tačno dogodilo. Organizacija za zaštitu ljudskih prava Hjuman rajts voč saopštila je da neuspeh Pekinga da prizna pravi broj žrtava u stvari deo kampanje da stvori novu sliku o sebi dok se zemlja priprema za domaćina Olimpijskih igara za 14 meseci. Njujorška grupa, takođe, je izjavila da su preživeli i porodice žrtava predmeti detaljnog posmatranja bezbednosnih zvaničnika pre svake godišnjice.
Tjenanmen je šokirao i Tajvan, demokratsko ostrvo za koje Peking insistira da bi trebalo da se ujedini sa ostalim delom zemlje. Mnogi Tajvanci vide Tjenanmen kao dobar razlog za nastavak otpora pozivima Kine za ujedinjenjem.