Biznismen „pomutio“ izbornu trku

Ovakvu predizbornu mirnoću ustalasala je kandidatura Marka Enrikeza Ominamija. Hiperaktivnom 36-godišnjem filmskom radniku sa oskudnim političkim iskustvom, bez partijske pripadnosti gotovo niko nije davao nikakve šanse kada je podneo kandidature. Međutim, poslednje ankete upućuju da bi Ominami mogao da ostvari značajan uspeh na izborima 13. decembra, što kampanju čini otvorenom do samog kraja. Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da on u stopu prati Freija i Pineru. Rascep unutar levog centra, primorao je na razmišljanja mnoge unutar koalicije, koja bez prekida vlada Čileom već 20 godina.

Ominami ili Meo, kako ga skraćeno zovu u narodu, potiče iz izrazito politizovane porodice. Njegov otac Migel Enrikez je bio pobunjenički lider koji je stradao u obračunu sa snagama generala Augusta Pinočea 1974, kada je Marko imao jednu godinu, a već je živeo u egzilu. Sa svojom majkom je napustio Čile i živeo u Pariz sve do 1986. Godinama je kažu sa gnušanjem gledao na čileanske nacionalne simbole jer su ga podsećali na državu u kojoj je njegov otac nastradao. „Prisvojio sam Čile i Čile je prisvojio mene“, kaže danas Ominami.

Želja mu je kaže da promeni stanje u zemlji. Kao i Barak Obama u SAD, i Ominami je u središtu izborne kampanje stavio potrebu za promenom. Po njegovom mišljenju, vladajuća koalicija levog centra Concentracion je umorna a Čileu je potreban novi ustav i izborni sistem. Ominami, za razliku od svojih rivala, ima liberalnije poglede prema pitanjima gej brakova i abortusa. „Ako se osvrnemo na to šta kandidati poručuju svojim biračima onda nema mnogo izbora“, smatra Ridrigo Alvarez, analitičar u latinskoameričkoj školi za društvene nauke u Santjagu. „Razlika je u tome što Meo mnogo lagodnije govori o pitanjima gej brakova i abortusa od Freija i Pinera“.

Ominami je vlasnik jedne od glavnih TV stanica u Čileu i posednik većeg dela akcija najpoznatijeg čileanskog fudbalskog kluba Kolo Kolo, te ga mnogi upoređuju sa italijanskim premijerom Silvijem Berluskonijem.

Jedini kandidat u čilenskoj izbornoj trci koji ne obećava promene jeste Frei, inače bivši predsednik zemlje (1994-2000). On smatra da su zemlji potrebne još četiri godine vladavine levice kako bi cementirali socijalne politike odlazeće predsednice Mišel Bačelet, koja uživa ogromnu popularnost u narodu čak 80 odsto. Mnogi Čileanci bi voleli da ona ostane na čelu zemlje ali joj ustav to ne dozvoljava. Ona je podržala Freija u izbornoj kampanji, ali mu je polazi za rukom da se izbori sa njenom popularnošću, zasnovanoj uglavnom na njenoj ličnosti i lepim manirima, smatraju analitičari.

„Na prethodnim izborima u Čileu, uvek je bilo lako predvideti za koga će glasati neopredeljeni birači, polovina njih obično bi podržali levicu a druga polovina bi svoj glas dala desnici“, kaže Giljermo Holzman, profesor političkih nauka na Univerzitetu Čilea. „Ovoga puta stvari su mnogo drugačije“.