Bjeletić: Jako zapaljiva atmosfera u društvu, mislim da će biti sve više napada na novinare

Građane koji su postavljali pitanja na društvenoj mreži Instagram, interesovalo je šta se ističe kao najveća razlika između lokalnih medija i onih većih, nacionalnih medija.

„Ne bih ja ništa isticala. Ono što se, čini mi se, ističe samo jeste koliko su problemi koje manji, lokalni mediji imaju manje vidljivi u odnosu na neke situacije koje dobiju širu reakciju kada se u njima nađu veći nacionalni mediji”, navodi Bjeletić.

Početkom februara pojavio se lažni sajt „Južnih vesti” sa istim imenom i logoom, dizajnom i bojama koje takođe podsećaju na pravu verziju pomenutog medija, a Bjeletić ističe da je to jedan od primera kada se uočavala razlika u izostanku reakcije šire javnosti.

„Kad se nama desilo to sa plagijatom, sa lažnim portalom ‘Južnih vesti’, onda sam zapravo saznala da već postoji taj princip i da su već pokrali imena i stvorili neki drugi portali. To se desilo ‘Kolubarskim’, ‘Ozonu’ i tako dalje, a javnost za to nije znala. To je neka situacija koja baš ilustruje koliko se manje prepoznaju ti problemi i koliko, vrlo često, izostanu reakcije šire medijske zajednice. Mnogi se zato, iz razgovora sa ljudima koji rade u loklanim medijima to znam, odlučuju da ćute”, naglašava Bjeletić.

Kako dodaje, postoji mnogo ovakvih situacija, kada se novinari lokalnih medija odlučuju da tišinu.

„Mnogo je prećutanih napada, mnogo je prećutanih pretnji i tako dalje, kada je reč o lokalnim medijim, baš zato što ljudi sve više veruju da to nema smisla, odnosno da to nije rešenje. Ne dobiju toliku podršku koliku bi podršku dobili da rade u nekim većim nacionalnim medijima”, dodaje Bjeletić.

Na pitanje koja je razlika između lokalnih i većih medija po pitanju vršenja pritiska na novinare, Bjeletić ističe da svi mediji prolaze kroz isto, ali da su se načini sprovođenja istih vremenom promenili.

„U suštini, mislim da svi mediji prolaze kroz isto. Promenio se način na koji se različiti moćnici obračunavaju sa novinarima i medijima. Ranije je bilo direktnih pretnji, pritisaka i tako dalje. Sada, toga više nema, jer znaju da to kod profesionalnih medija ne prolazi nego, naprotiv, ako vi zovete profesionalnog novinara, ako pretite ili nudite mito ili šta god, jedino što ćete da dobijete, nije da ta priča neće biti objavljena, nego da će zapravo biti objavljeno to da ste vi pretili ili nudili mito ili šta god da ste probali kao način da sprečite da se objavi neka novinarska priča. Sada su ti pritisci drugačiji”, pojašnjava Bjeletić.

Ona je dodala i da se kao opasnost izdvaja činjenica da je postala praksa da se državni organi koriste za obračunavanje sa medijima, te da smo u prethodnim mesecima imali prilike da vidimo više takvih slučajeva.

„Ono što je jako opasno jeste da se državni organi koriste u obračunu sa medijima. Imali smo slučaj KRIK-a. Videli smo kako najviši državni funkcioneri, zapravo, učestvuju u toj hajci i za to koriste one medije koji su komercijalni i koji su u Srbiji najgledaniji, najviše utiču, na žalost, na javno mnjenje iako objavljuju najviše lažnih vesti. I to je taj pritisak sa kojim se suočavaju svi. Ono što je za lokalne medije specifično, rekla sam malopre, da su njihovi problemi manje vidljiviji u toj nekoj široj zajednici. Mnogi novinari u Srbiji direktno se suočavaju, svaki dan, sa onima o kojima pišu”, navodi glavna i odgovorna urednica „Južnih vesti”.

Građane je interesovalo i šta smatra za svoj najveći profesionalni uspeh, a Bjeletić ističe da bi možda, iako joj je to „vrlo neprijatna tema”, izdvojila činjenicu da nema čega da se stidi u tome što je do sada radila.

„Zbunila sam se i na samo to pitanje, jer ne znam stvarno da li uopšte imam nekakav profesionalni uspeh. Od onih sam koji uspehom smatraju to što, na primer, sad kad je bila kampanja protiv mene, nisu mogli da nađu ni jednu moju novinarsku priču ili nešto što sam u svom novinarskom poslu uradila da bi me ocrnili, nego su morali da izmišljaju priče. To bi bilo nešto što je meni lično jako važno. To mi je, da kažem, neprijatna tema. Ne znam stvarno šta bih rekla, osim da mi je najdraže, zapravo, da mislim da nemam čega da se stidim u tome što sam do sada radila”, napominje Bjeletić.

Kao još jedan segment na koji je ponosna, ističe i činjenicu da je uspela u svom okruženju da proširi „ljubav i poštovanje” za novinarstvo.

„Takođe sam, da kažem tako, ponosna na to što u svom okruženju širim i ljubav i poštovanje za novinarstvo. Svi u mom okruženju su, bukvalno, pod mojim uticajem i stalno, na primer, kada se nešto desi ovde u okruženju, a da se ja ili novinari Južnih vesti tamo nađemo oni se pitaju ‘kako ste znali’, ‘kako se tako brzo došli’. To je zato što ljudi imaju poverenja, što uvek sve jave i nekako kroz dvadeset godina bavljenja ovim poslom, to mi je jako drago, jer sam stvorila mnoge izvore koji će, šta god da se desi, već sad imaju taj novinarski instinkt da treba odmah da jave i da to treba da bude objavljeno i da znaju da prepoznaju šta je interes javnosti,” dodaje ona.

Među temama koje su zanimale građane, istaklo se i pitanje finansiranja lokalnih medija, najpre u pogledu štete po kvantitet i kvalitet sadržaja zbog borbe za finansije, a Bjeletić ističe da to ne mora uvek da bude slučaj.

„Na primeru Južnih vesti, ne mora da ide ta borba za finansije na štetu sadržaja, ali moramo da budemo svesni da nisu svi mediji u situaciji osim izveštavanja pored medija postoji i drugi biznis. Južne vesti su nastale iz IT kompanije i to daje nekakvu sigurnost. Taj princip, da je uređivačka politika puno odvojena od menadžmenta, da ni na koji način menadžment ne utiče na sadržaj, da je nama, kao redakciji, bitno da znamo odakle su finansije, u smislu da je tu sve legalno, da iza tog novca ne stoje bilo kakvi kriminalni krugovi ili neko od koga ne bi smo želeli da plate primamo odatle, samo na tom nivou postoji veza i na primeru Južnih vesti jeste to moguće”, objašnjava Bjeletić.

Ipak, ona dodaje da to nije uvek moguće, te da brojni medijski eksperti nemaju rešenje za Srbiju kada su u pitanju finansije kod medija.

„Međutim, apsolutno je jako teško i najveći medijski eksperti nemaju rešenje za Srbiju, u kojoj medijsko tržište ne postoji. Sigurno nisam nikakav finansijski ekspert i ne mogu o tome da sad detaljno analiziram šta bi bilo rešenje, ali je činjenica da rešenje za Srbiju u ovom trenutku ne postoji, da se zato gase i ugasili su se mnogi lokalni mediji. Oni retki profesionalni, koji su opstali i koji sada postoje, opstaju zapravo samo na intuzijazmu i na profesionalnosti i na upornosti ljudi koji koji tamo rade. Imate redakcije od po jednog, dvoje, troje ljudi koji sami rade sve poslove. Nema tržišta, nema poštenog tržišta, nema definisanih odnosa i u takvoj situaciji sigurno da je skoro nemoguć opstanak profesionalnih medija. Sve ovo što imamo su izuzetci”, pojašnjava Bjeletić.

Nezaobilazno je bilo prokomentarisati sve učestalije napade na novinare, kako u zemlji, tako i u regionu i svetu, a glavna i odgovorna urednica „Južnih vesti” ističe da se ovakva sitacija nazirala i godinama pre.

„Nekako je za mene ta situacija očekivana. Mnogi su mi govorili da ne preterujem, jer sam i mnogo godina ranije govorila da će kod nas situacija da bude sve gora. Mi imamo tu kampanju, koja se preko tabloida, vodi protiv profesionalnih novinara. Imamo potpuno zbunjenu javnost koja, ponekad, pomisli da je novinarstvo ono što se objavi na Pinku ili ono što čitaju u Informeru. Ljudi često i nemaju svest da ono što tamo čitaju su lažne vesti i da to nije izveštavanje, nego, vrlo često, kampanja protiv nekoga, ne ko misli drugačije, nego ko se uopšte usuđuje da misli. U situaciji kad imamo vrlo zbunjene ljude i vrlo zapaljivu atmosferu, vrlo ogorčene ljude sa obe strane, tu nema više neugroženih, jer smo ugroženi mi kao profesionalni mediji”, rekla je Bjeletić.

Kako napominje, ne čini joj se da će se situacija u skorije vreme promeniti na bolje, te očekuje da će u budućnosti biti još više napada na novinare.

„Mislim da su vrlo ugroženi oni koji su bili i koji su zapravo sad izvor cele ove situacije, jer je mnogo nezadovoljnih, ogorčenih ljudi koji prosto ne mogu da podnesu da budu izloženi tolikom pritiskom, a ta manipulacija i ta količina lažnih informacija i svega što se neprestano plasira je za mnoge ljude nepodnošljiva. Ne pristaju da bude žrtve bilo kakve kampanje. Jako zapaljiva atmosfera u društvu i mislim da će, nažalost, biti više napada. Ne idemo ka tome da se situacija i strasti smiruju, nego naprotiv, mislim da idemo ka tome da ‘ko preživi, pričaće’”, zaključuje Bjeletić.

Odgovore možete pogledati i na zvaničnom Instagram nalogu Danasa – @danas.rs.