Bjeregard: Srbija najgori medijski primer na Balkanu

On je istakao da je na konstantne pritiske vlasti na medije sa područja Zapadnog Balkana više puta skrenuo pažnju komesaru za susedsku politiku i proširenje Evropske unije (EU) Johanesu Hanu.

Naredna prilika za to će biti, kako kaže, novembarska konferencija Evropske unije o medijima koja se održava u Tirani, gde će tražiti od EU da odlučnije reaguje.

„Novinari u Srbiji su na meti mnogobrojnih pritisaka. Zato je potrebno usmeriti celokupnu pažnju na to i naći načine kako bismo vlasti izložili kontrapritisku da bi se rešili ti problemi. Jer to zaista mora biti učinjeno. Ako bacite letimičan pogled na platformu Saveta Evrope posvećene medijima videćete da je tamo evidentirano dvanaest napada na novinare u Srbiji“, rekao je Bjeregard.

On je naveo da tu spadaju uznemiravanje/maltretiranje nedeljnika Vranjske, napad na novinarku Lidiju Valtner tokom polaganje zakletve predsednika Srbije, dok je Stefan Cvetković bio osuđen na zatvorsku po optužbi za navodno neovlašćeno objavljivanje informacija.

„Novinarima koji se bave istraživačkim radom se preti putem društvenih mreža. Novinarstvo i mediji postaju sve slabiji i treba im bolja zaštita“, konstatovao je Bjeregard.

Upitan šta se konkretno može preduzeti kako bi se to sprečilo ili uticalo na intenzitet pritisaka, odgovorio je:

„Prva stvar je potpuna promena stava i odnosa struktura vlasti. Da konačno prime k znanju da se ovde radi o napadima na slobodu medija i novinare koje mora da zaštiti pravosuđe. Najpotrebnije je da se što pre preduzmu takve radnje. Treba pažljivo proučiti platformu Saveta Evrope i primeniti je u potpunosti na odgovarajući način. Medijima se mora obezbediti prostor da rade svoj posao. Ni na koji način se ne mešati, držati se podalje od redakcija i nikako ne uticati na njihov način izveštavanja“.

On je rekao da zna da je Johanes Han svestan situacije na Balkanu i istakao da bi trebalo da bude mnogo posvećeniji i čvršći u porukama vlastima u Srbiji.

„Govorimo o državi koja je kandidatkinja za članstvo u Evropskoj uniji. Da biste uopšte došli u taj status neophodan uslov su neupitna sloboda medija, govora i izražavanja stavova. Kristalno je jasno da takav čvrst zahtev vlastima Srbije treba da uputi Evropska unija, da unaprede stanje u tim sverama u čitavoj zemlji“, rekao je Bjeregard.

Na pitanje da se može govoriti o nedovoljnoj spremnosti i volji briselskih zvaničnika da reaguju povodom sve težeg stanja u medijima u Srbiji, ali i drugim državama u kojima je na vlasti slična politička opcija, Bjeregard je odgovorio:

„Tražimo od njih da čine više! Jedan od rezultata naših diskusija sa Evropskom komisijom upravo jeste novembarska medijska konferencija u Tirani o medijima koju organizuje Evropska unija. Ja ću biti tamo, isto to važi za Hana. Ubeđen sam da će to biti jako važan trenutak da se nešto učini i da se Evropskoj uniji ukaže da u vezi sa pitanjem medija mora čvršće da nastupi“.

Bjeregard je istakao da je Evropska federacija novinara u bliskim kontaktima sa medijima i medijskim udruženjima u Srbiji i da je Nezavisno udruženje novinara Srbije nedavno izvestilo Federaciju o svemu što se dešava.

„Razmotrili smo sve i odlučili da pošaljemo svoju misiju, ali ćemo istovremeno pružiti ruke i pozvati druge da nam se pridruže jer ćemo samo tako biti delotvorniji. Govorim ovde o našim iskustvima iz drugih sličnih misija koje smo imali po svetu. Trenutno sa našim saradnicima razrađujemo dolazak misije u Srbiju i to što je pre moguće“, rekao je on.

On je ocenio da tvrdnje vlasti da su da su u Srbiji sloboda govora i medija široko rasprostranjenne odgovaraju činjenicama iz stvarnog života.

„Činjenice su: fizički napadi, pretnje. Trenutno mi pada napamet ovogodišnjih 27 registrovanih napada na novinare. Svega deset ih je rešeno na neki način, ali bez konkretnijih rezultata. Sedamnaest je ostalo u potpunosti neistraženo. Znači podaci sa terena su potpuno drugačiji. Napadi su evidenti, a život novinara izrazito težak. Samo preživeti baveći se tim poslom je izuzetno teško. Plate nisu redovne, iznosi su mali, što opet otežava kvalitetno istraživačko novinarstvo, pa onda i pretnje. To je realnost koju je potrebno promeniti“.

Konstatovao je da, ako vlasti upućuju poruke da je sve u redu, onda su takve tvrdnje neistinite.

Upoređujući stanje u medijima u Srbiji i drugim državama Zapadnog Balkana kao što su Hrvatska, Bosna i Hercegovine, Kosovo, Makedonija, Albanija i država koje imaju duže iskustvo kao članice EU, Bjeregard je istakao da je“ Srbija je trenutno najgori slučaj koji smo do sada videli na Balkanu“.

„U Makedoniji i Crnoj Gori takođe je bilo zabrinjavajućih slučajeva. Osam ukupno. Tu i tamo dobijamo izveštaje da se stvari popravljaju. Ali vraćam se na to da je u Srbiji situacija mnogo ozbiljnija. Ako uzmemo u obzir ostatak Evrope, u lošem svetlu ističu se Poljska i Mađarska – iako su članice EU. Tamo je bilo pokušaja pritiska na vlasti da se stanje popravi, ali bez nekog merljivog uspeha“, rekao je Bjeregard.