U 2020. i prva dva meseca 2021. godine građani Srbije su u u proseku u 48 odsto slučajeva kupovali onlajn, umesto da odlaze u radnju, što predstavlja blago povećanje u odnosu na 2019. godinu kad je takvih kupovina bilo 44 odsto.
Međutim, uprkos primetnom rastu, Srbija u ovom pogledu i dalje zaostaje za pojedinim državama EU čiji žitelji skoro dvostruko više kupuju preko interneta. Na primer za Holandijom u kojoj je osam od 10 ispitanika pazarilo onlajn u toku 2020. pa naovamo, što čini 91 odsto svih kupovina.
Ovakav vid kupovine raste na prostoru cele Evrope. Prema istraživanju Eurostata onlajn kupovina porasla je za četiri odsto u odnosu na podatke iz 2019. godine kad je taj procenat iznosio 68 odsto.
U Evropskoj uniji procenat ispitanika koji koriste internet iznosi 89 odsto, a od toga je 72 odsto onih koji naručuju robu onlajn.
Kako se dobar deo zemalja Evrope odlučio za restriktivnije mere tokom pandemije izazvane virusom Kovid 19, građani su bili primorani da ovladaju ovom tehnikom kupovine.
Ljudi starosne dobi od 16 do 74 godine najčešće su poručivali odeću ili obuću (64 odsto), plaćali praćenje i skidanje filmova i serija preko interneta (32 odsto), dok je naručivanje hrane bilo na trećem mestu (29 odsto).
Pored pomenute Holandije, preko interneta dosta kupuju i Danci (90 odsto), dok su odmah iza njih Nemci sa 87 odsto, Šveđani (86 odsto) i Irci (81 odsto).
U našem regionu je slika malo drugačija. U Italiji, Rumuniji u Bugarskoj onlajn kupovina je ispod 50 odsto, dok je u Albaniji taj procenat daleko ispod prosečnog.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.