foto (BETAPHOTO/MILAN TIMOTIĆ/DS)Posle 2003.godine, nijedna vlada se nije strateški bavila pitanjem rudarenja u Srbiji, izjavio je FoNetu diplomirani inženjer tehnologije Dušan Blagojević i naglasio da je u toj oblasti potrebno da se napokon napravi strateški plan i sve precizno definiše.
Problem čitave Srbije je u tome da su istraživačka prava liberalizovana i da se poklanjaju, tvrdi Blagojević, koji misli da će svako ko ima istraživačko pravo „vremenom postati vlasnik rudnog bogatstva koje se nalazi ispod zemlje“.
On ponavlja da je problem Srbije u tome što se istraživačka prava daju na sumnjiv način, pa rudna bogatstva nisu više rudna bogatstva Srbije, nego onog ko dobije istraživačkog pravo.
Kako je objasnio, tako svako preko veze može da se prijavi da istražuje bilo gde i tamo gde dokaže da ima rudnog blaga automatski jedini ima pravo na iskopavanje, što je bio slučaj i sa Rio Tintom.
Kada je u pitanju projekat Jadar, on misli da je jedino u tom slučaju procedura odrađena po evropskim normama i tumači da kopanje litijuma, samo po sebi, „vuče manji rizik od teških metala“.
Tema iskopavanja litujuma podigla je ekološku svest ljudi, koji je doživljavaju kao okidač za revolt zbog svakodnevnog zagađenja, ocenio je Blagojević, ali je ukazao da je ta priča „puna mitova i zabluda“.
Prema njegovom uverenju, nisu tačni navodi iz peticije „Rio Tinto, marš sa Drine“ da će 500.000 tona otpadnih voda biti ispušteno u Drinu, da će 10 kilometara u krugu biti spržena zemlja od sumpornih oksida, da će padati sumporne kiše, a jalovišta zakiseliti vode, pa Makiš neće imati vodu.
Ta marketinška kampanja praktično je jedina prava kampanja u Srbiji u proteklih 10 godina, u kojoj je takva tema prošla “ispod radara vlasti” i onda se toliko omasovila da niko nije mogao da je sruši, rekao je Blagojević.
“Ona je praktično i utišana time što je ugašen prostorni plan, a ne iz nekog ekološkog razloga”, protumačio je on i napomenuo da, s druge strane, niko ne haje zbog toga što se u Boru iz proizvodnje svakog drugog ili trećeg dana ispuštaju gasovi.
Blagojević tvrdi da „sama ekstrakcija litijuma nema emisije štetnih gasova“, dok kao drugi mit označava zagadjenje vode.
On smatra da je sa onakvim sistemom prečišćavanja voda kakav je prikazan u projektu, ispuštanje štetnih materija u vodotokove Jadra „potpuno nemoguće“.
Prema njegovom uverenju, malo je verovatno da neko ko se bavi hemijom, tehnologijom ili metalurgijom takve stvari priča iz neznanja.
Srbija jedva da ima tehnologiju za iskopavanje litijuma i ta tehnologija nije nova, niti svemirska, već je klasična, dodao je Blagojević i ilustrovao da to znači „iskopate, usitnite, rastvorite, staložite i isfiltrirate, kao i u svim procesima“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
