Foto: FoNet / Zoran MrđaRazličite zemlje imaju različita rešenja, a spaljivanje otpada je solidno rešenje – rezultat je pepeo, a od tone otpada može se dobiti do tri megavata struje i tople vode, rekao je danas direktor Instituta za opštu i fizičku hemiju Stevan Blagojević, uz ocenu da je jedno neoprezno sunčanje opasnije za zdravlje od dima sa deponije Vinča.
Naravno da deponija ne treba da gori, ali bio bih oprezan sa pričama da se može dobiti rak, izjavio je Blagojević u Centru za kulturnu dekontaminaciju, na tribini „Šta to smrdi oko deponije Vinča?“, čiji je organizator bila Inicijativa „Ne da(vi)mo Beograd“.
Prema rečima Blagojevića, od dima sa deponije su mnogo opasniji roditelji koji puše pred decom u zatvorenoj prostoriji ili neoprezno sunčanje.
Blagojević je izjavio da je deponija u Vinči otvorena 1977. godine i da se prostire na 68 hektara, na kojima se odlaže 600.000 tona đubreta, čija je trenutna visina 40 metara, što odgovara zgradi od 12 spratova.
Kada je otvorena, na svakih pet metara je bacano 30 centimetara zemlje, ali ne možete zaustaviti stvaranje metana – ni u Srbiji, ni u Japanu, niti bilo gde, rekao je Blagojević.
On je izneo podatak da se od tone otpada dobijaju 63 kubna metra metana.
Spalionice đubreta, ako su dobro urađene, predstavljaju dobro rešenje, jer je otpad pepeo i neorganski. Danska dobija 4,8 odsto struje iz spalionica đubreta i 13,7 odsto toplote kojima se greju stanovi, izjavio je Blagojević i dodao da se filterima rešavaju problemi dima sagorevanja.
Ono što može biti problem je da se od tone đubreta izdvaja tona ugljen-dioksida, ali Beograd sa dva miliona stanovnika je trećina Pariza ili četvrtina Londona, što se tiče emisije gasova staklene bašte, rekao je Blagojević.
Takva cena energije je skuplja, ali i treba da bude, jer je neko uložio novac, konstatovao je Blagojević, uz ocenu da je „junački poduhvat“ upustiti se u rešavanje količine đubreta koja postoji u Vinči.
Igor Jezdimirović iz Saveza ekoloških udruženja „Zelena lista Srbije“ je izjavio da je izgradnja spalionice kao kada se gradi kuća, ali se umesto temelja prvo postavljaju prozori.
Jezdimirović je rekao da Beograd ima Strategiju upravljanja otpadom, ali da je ne primenjuje, jer to znači da pre spalionice đubreta postoje tri koraka koja se primenjuju za smanjenje količine otpada.
Prvi je smanjivanje otpada, odnosno ponovna upotreba – ako mi ne treba kauč, neću ga baciti, možda ga neko drugi koristi. Sledi upravljanje otpadom, poput korišćenja plastične ambalaže i stakla, pa onda reciklaža, i na kraju spalionice đubreta, izjavio je Jezdimirović.
On je rekao da je kako bi spalionice proizvele dovoljnu količinu energije potrebno da sagorevaju kalorično đubrivo, gume, plastiku, koja bi po strategiji trebalo da bude već reciklirana i da se ne nalazi na deponiji.
Tako dobijena energija je i mnogo skuplja, jer onaj ko uloži novac rešava dva problema – otpad i grejanje i traži veću cenu, izjavio je Jezdimirović.
Iva Marković iz Zelene omladine Srbije navela je da se 13. jula očekuju rezultati tendera za izgradnju spalionice, što je posao javno-privatnog partnerstva vredan 300 miliona evra.
U svetu je trend da se gradovi odlučuju da komunalne usluge ipak vrate u svoju nadležnost i da izlaze iz javno-privatnih partnerstva i koncesija, rekla je Iva Marković.
Aktivista Inicijative „Ne da(vi)mo Beograd“ Dobrica Veselinović najavio je protestne akcije 13. jula, kada se očekuje objavljivanje rezultata tendera za javno-privatno partnerstvo za deponiju Vinča.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
