Blagoslov bez uticaja na izbor rektora

Iako se u delu akademske zajednice oklevanje većine u Senatu da stane iza stava aktuelnog rukovodstva UB tumači kao svojevrsna poruka rektorki Ivanki Popović, čuju se i mišljenja da najavljene izmene Zakona o visokom obrazovanju (članovi koji se tiču blagoslova crkve) neće biti tačka na kojoj će se „lomiti koplja“ na predstojećim izborima.

Podsetimo, Senat na poslednjoj sednici nije podržao mišljenje univerzitetskog Odbora za statutarna pitanja da članovi Statuta PBF koji se tiču blagoslova crkve za zapošljavanje nastavnika i upis studenata nisu saglasni sa Statutom Univerziteta.

To jeste bilo iznenađenje, pošto na Proširenom rektorskom kolegijumu, koji je održan pre sednice Senata, ništa nije ukazivalo na ovakav ishod. Sednice kolegijuma su neka vrsta nezvaničnog Senata, zatvorene su za medije, održavaju se uoči svake sednice Senata i na njima se „pretresaju“ tačke dnevnog reda i usaglašavaju mišljenja.

Prema saznanjima Danasa, kada se diskutovalo o materijalu u vezi sa PBF, niko nije otvoreno rekao da podržava stav Bogoslovskog fakulteta.

Što se tiče predloga izmena Zakona o visokom obrazovanju, mišljenja su bila podeljena – fakulteti prirodnih nauka su smatrali da sporne odredbe o davanju i oduzimanju blagoslova treba povući iz Nacrta izmena zakona, dok su se neki zalagali za kompromisno rešenje.

Iako se na Proširenom rektorskom kolegijumu ne glasa, on pokazuje kakva je „klima“ unutar Senata o nekim osetljivim pitanjima, pa je to po svoj prilici bio znak da će glasanje o mišljenju Odbora za statutarna pitanja „glatko“ proći.

Međutim, na sednici Senata se nije pojavio jedan broj članova, a neki su izašli iz sale pre samog glasanja, pa je, čini se, ishod izjašnjavanja o pomenutom mišljenju bio neočekivan i za samu upravu Univerziteta.

Dekan Biološkog fakulteta Željko Tomanović smatra da dešavanja u vezi sa PBF neće u većoj meri uticati na izbor rektora. Na pitanje kako tumači sve što se dešavalo na Senatu on kaže:

– Ljudi verovatno ne žele nikome da se zameraju. Pravoslavno bogoslovski fakultet je članica Univerziteta u Beogradu i tu ima malo nekakve solidarnosti, bez obzira da li se slažemo sa nekim rešenjima ili ne. To nije slučaj sa mnom i većim brojem dekana, ali neki ljudi ne žele da se javno izjašnjavaju, pogotovo sada kad su u toku izbori za rektora. Koliko ja znam velika većina dekana ne podržava predložene izmene Zakona o visokom obrazovanju – ističe Tomanović.

On smatra da će na izborima za rektora opredeljujući faktor biti dosadašnji rezultati rada. Na naš komentar da jedan od kandidata, dekan Arhitektonskog fakulteta, prvi put učestvuje na izborima i da široj javnosti njegovi rezultati nisu poznati, Tomanović podseća da je na prethodnim izborima profesor Matematičkog fakulteta Aleksandar Lipkovski dobio 15 glasova na Senatu, a nije bio član tog tela.

Dekan Hemijskog fakulteta Goran Roglić kaže da nema velike razlike u programima rada sa kojima kandidati konkurišu i da ne može da proceni šta će biti opredeljujuće pri glasanju za rektora. Ipak, on smatra da se pomenuta situacija sa PBF neće odraziti na izbore.

– Kad pogledate kako se formira Rektorski kolegijum koji broji pet članova vi već imate sigurnih pet glasova za izbor rektora, jer će fakulteti koji predlažu svoje kandidate za prorektore glasati za tu garnituru – ističe Roglić za Danas.

Na pitanje jesu li predstojeći izbori opredeljivanje za ili protiv vlasti, o čemu se takođe spekuliše u delu akademske zajednice, Roglić odgovara da se nada da politika ne može da utiče na izbor rektora.

– Većina dekana nisu ni za, ni protiv vlasti, već se opredeljuju prema situaciji. Sigurno ima jedan manji broj koji su za vlast, ima i manji broj koji su baš protiv vlasti, ali većina nije ni za, ni protiv. Dakle, nema veze da li ste za ili protiv vlasti, već da li ste nešto uradili ili niste – smatra Željko Tomanović.

Predsednik Studentskog parlamenta Univerziteta u Beogradu Emil Zoronjić kaže za Danas da se studenti još nisu opredelili koga će od dva kandidata za rektora podržati i podseća da do sednice Saveta Univerziteta, na kojoj glasa šest studentskih predstavnika, ima još dosta vremena.

Zoronjić tvrdi da nedavna promena tri člana Saveta iz reda studenata nema veze sa izborima, već je do toga došlo jer je u Studentskom parlamentu „napravljena šira koalicija, pa su se stekli uslovi i za izmene u Savetu“.

On kaže da studenti ne pripadaju nijednoj struji i da će tek pošto budu pročitali programe rada kandidata za rektora i prorektore odlučiti koga će podržati. Zoronjić kaže da treba sačekati da se vidi da li će na Savet proći jedan ili oba kandidata za rektora i dodaje da je za interes akademaca najbolje ako studentski predstavnici u Savetu budu imali jedinstven stav.

U toku davanje podrški

Na Univerzitetu u Beogradu u toku je izjašnjavanje fakulteta i instituta o kandidatima za rektora, koje traje do 29. aprila. Iako taj postupak na nekim visokoškolskim ustanovama još nije završen, nezvanično se procenjuje da će oba kandidata (Ivanka Popović i Vladan Đokić) dobiti dovoljan broj podrški i doći do Senata, a da će se tu videti kakvo je raspoloženje unutar akademske zajednice. Da bi prošli u naredni krug potrebno je da dobiju najmanje trećinu glasova Senata, a potom sledi izjašnjavanje Saveta UB u čijoj je nadležnosti izbor rektora. Kandidature za prorektore se dostavljaju do 10. maja.