Samit NATO u Čikagu, prvi koji je u poslednjih 17 godina održan u SAD, ostaće upamćen po tome što je proglašena operativnom prva faza antiraketnog štita – prelazni kapaciteti – čiji je cilj da zaštiti Evropu od raketa sa Bliskog istoka, posebno iz Irana. Projekat koji su od početka predvodile SAD, postao je tokom godina kamen spoticanja u odnosima između NATO-a i Rusije, i uticao je na to da se „ohladi“ njihovo približavanje posle pada Berlinskog zida.
Rusija je ranije pretila da će aktivirati sisteme za antiraketnu odbranu i rasporediti svoje rakete „iskander“ u Kalinjingradu ako ne dobije ustupke od Alijanse. Generalni sekretar NATO-a Anders Fog Rasmusen je rekao da će Alijansa nastaviti dijalog s Moskvom i izrazio nadu da će u „određenoj fazi Rusija shvatiti zajednički interes da sarađuje u antiraketnoj odbrani“.
Do 2020. predviđene su još tri faze. Ističući da postoje stvarne pretnje, generalni sekretar NATO-a je naveo da je ovo prvi korak ka dugoročnom cilju da se obezbedi potpuna zaštita za celokupno stanovništvo, teritorije i snage.
Za NATO, ističu upućeni, glavna pretnja ne dolazi iz Rusije, kao za vreme hladnog rata, nego iz zemalja Bliskog istoka koje su se opremile raketama sposobnim da pogode Evropu. U njih se ubraja oko 30 zemalja, ali Iran je jasno identifikovan kao potencijalna opasnost pošto je proizveo balističke rakete dometa do 2.500 kilometara koje mogu da pogode jugoistok Evrope. Štit će činiti vrlo moćni radar instaliran u turskoj Anadoliji, rakete SM-3 raspoređene na fregatama „Aegis“ u Sredozemlju, uz presretače postavljene u Poljskoj i Rumuniji. Komanda će biti u bazi Ramštajn u Nemačkoj.
Takođe, drugog dana samita, čelnici NATO doneli su konačnu odluku o predaji vodeće uloge u borbenim operacijama avganistanskim snagama širom zemlje do sredine 2013, svesni činjenice da je rat izgubio podršku javnosti i olakšao budžete zapadnih država. Američka strategija o postepenom povlačenju vojnika iz Avganistana dobila je tako „zeleno svetlo“ lidera svih država NATO. Američki predsednik Barak Obama i njegovi NATO partneri na ovaj način želeli su da uvere birače, kojima je dojadio rat, da se primiče kraj sukobu koji traje već više od decenije. Istovremeno, ovo je pokušaj da se razuvere Avganistanci da neće biti ostavljeni na cedilu, ocenjuje Njujork tajms.
Stručna javnost smatra da su čelnici NATO u Čikagu pokušali da demonstriraju neraskidivo jedinstvo uprkos tome što je francuski lider Fransoa Oland obećao da će povući francuske vojnike iz Avganistana do kraja godine, dve godine ranije nego što je planirano. Bi-Bi-Si navodi da je sa samita odaslana poruka da je rat skoro gotov. Imajući u vidu novembarske predsedničke izbore u SAD, Obama koji je nekada avganistanski konflikt nazivao „neophodnim ratom“ sada je promenio ploču i traga za izlaznom strategijom.
Svađe između Pakistana i SAD oko trasa za dostavljanje sredstava za Avganistan gotovo da su pretile da zasene samit. Dve strane nisu upele da postignu sporazum o pakistanskim uslovima za ponovno otvaranje trasa, koje su zatvorene prošle godine pošto je u vazdušnom udaru američkih snaga ubijeno sedam pakistanskih vojnika. Pojedine države, među kojima su SAD, Australija, Britanija i Nemačka, obećale su da će uplatiti sredstva u međunarodni fond za pomoć avganistanskim snagama nakon povlačenja snaga NATO-a.
NATO je deklaracijom najavio da će pozvati Makedoniju u članstvo čim postigne prihvatljivo rešenje spora oko imena s Grčkom i pozvao čelnike u BiH da budu konstruktivni kako bi što pre pokrenuli prvi Akcioni plan za članstvo. Slična poruka upućena je i Crnoj Gori koja se poziva na nastavak političkih, ekonomskih i odbrambenih reformi. NATO ističe i da je spreman na jačanje dijaloga i praktične saradnje sa Srbijom, pozivajući je na dodatne napore za konsolidaciju mira i stabilnosti na Kosovu. Od kosovskih Albanaca i Beograda traže rešavanje ostalih otvorenih pitanja i potvrđuju predanost mirovnoj operaciji KFOR koja će se „smanjiti čim to dopuste bezbednosne prilike“.
Uhapšeno 45 demonstranata
Četvorica policajaca su povređena, dok je 45 demonstranata uhapšeno tokom obračuna policije sa antiratnim demonstrantima u Čikagu. Prema podacima grupa koje su na strani demonstranata, najmanje 12 osoba je povređeno, od čega mnogi imaju teške povrede glave koje su im naneli policajci, dok je više od 60 osoba uhapšeno. Iako su organizatori najavljivali da će se okupiti bar 10.000 osoba, policija je procenila da je svega 3.000 ljudi izrazilo svoje negodovanje, pored ostalog, zbog rata u Avganistanu i klimatskih promena. Ipak, ovo su bile najveće demonstracije u Čikagu u proteklih nekoliko godina.
Mišel Obama kao turistički vodič
Prva dama Amerike Mišel Obama, iskoristila je priliku da se na samitu pokaže kao prava domaćica pa je koleginicama prvim damama, koje su stigle u SAD u pratnji svojih supružnika, pokazala znamenitosti Čikaga. U njihovu čast organizovan je ručak u Geri Komer, centru za mlade gde su deca izvela performans. Mišel, inače odrasla nedaleko od centra, provela je, kako kaže, divan dan sa Lili Berišom, prvom damom Albanije, Sanjom Musić Milanović, suprugom premijera Hrvatske, te sa Ingrid, suprugom norveškog premijera Jensa Stoltenberga. U društvu su bile i Valeri Trirveler, partnerka francuskog predsednika Fransoa Olanda i turska prva dama Hajrunisa Gul.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
