Bliskoistočna enigma Baraka Obame

U međuvremenu, u javnosti je ostala nerazjašnjena Obamina odluka da se poslednje konsultacije o tom obraćanju Arapima i muslimanima širom globusa obave 3. juna sa saudijskim monarhom u Rijadu – pre govora u Egiptu za koji je u Beloj kući jedino rečeno da će obelodaniti „platformu buduće američke politike prema muslimanskom svetu“, sa posebnim osvrtom na stalno otvoreno palestinsko pitanje.

Kad je ovo drugo u pitanju – a zapravo prvo po važnosti, urgentnosti i mogućim posledicama – američki mediji izveštavaju o „panici u Tel Avivu“ koju je izazvala poruka Hilari Klinton iz Stejt departmenta o potrebi obustavljanja dalje izgradnje spornih izraelskih naselja na Zapadnoj obali. Tu vatru, zapravo, potpalio je pre nedelju dana sam Obama, kad je dozvolio emitovanje TV snimka svog susreta u Ovalnom kabinetu sa palestinskim liderom Abasom u kome je konstatovao, kratko i jasno, da se mora reaktivirati plan iz 2003. O povlačenju jevrejskih doseljenika i vraćanju Palestincima tog dela teritorije koji su izgubili 1967.

Distancirajući se od Bušovog proizraelskog nasleđa, Barak Obama je još tokom predizborne kampanje najavio u generalnim naznakama uravnoteženu bliskoistočnu strategiju, da bi se na tome zadržao i u ova četiri i po meseca otkako je došao na čelo najmoćnije sile sveta. Primetno je, recimo, bilo njegovo neizjašnjavanje tokom poslednjeg izraelskog bombardovanja Gaze, a još primetnije kasnije uskraćivanje podrške Netanijahuu, koji je u Vašingtonu dobio popriličnu korpu za svoj plan o održavanju i proširivanju pomenutih naselja na Zapadnoj obali.

„Pravo prijateljstvo podrazumeva da budemo iskreni jedni prema drugima. A, svedoci smo da doskora među nama toga nije bilo dovoljno, kad je reč o činjenici da je sadašnji pravac u regionu očigledno negativan. Ne samo za izraelske, nego isto tako i američke interese. Moramo, stoga, da održimo veru u pregovaranje, a ja smatram da zamrzavanje naseljavanja Zapadne obale predstavlja deo tog procesa“, rekao je Obama preksinoć, pred polazak na put (u intervjuu za Nacionaloni radio) na temu odnosa sa Izraelom. Naglašavajući svoju rešenost da kritikuje Netanijahua oko spornih naselja na okupiranom palestinskom tlu – kao i da se oko toga neće zadržati samo na rečima.

Izraelski premijer nije se libio da tu Obaminu poruku pod hitno okvalifikuje kao „nerazumnu“. Najavio je, s druge strane, da je veoma zainteresovan za „novi dijalog“ koji se propagira iz Vašingtona – što bi sve, prema američkim novinarima koji prate predsednika na bliskoistočnoj turneji, trebalo da bude nešto jasnije posle današnjeg govora u Kairu.

Što se toga tiče, veoma je izvesno da je orator i političar Obaminog kalibra pripremio za to predstavljanje muslimanskom svetu upečatljiv i moćan politički govor. Ali, izuzetna iščekivanja na obema stranama, dodatno podstaknuta njegovim poreklom i bekgraundom – retorika i da se ne pominje – moraće da budu pomireni sa teškom realnošću Blistoka. Počevši od američkih interesa na tom terenu, do izraelske snage u regionu i uticaja u Vašingtonu; od palestinskih podela, do ukrštenih arapskih kombinacija i interesa. Baraku Obami neće biti lako.