Blok provladinih medija stvoren pisanjem o Savamali

Istraživanje, koje je predstavila organizacija Civil Right Defenders obuhvatilo je 706 tekstova o rušenju u Savamali u šest dnevnih listova: Danas, Politika, Večernje novosti, Blic, Kurir i Informer, od čega je čak 343 teksta izašlo u listu Danas. To pokazuje da je obim izveštavanja bio u direktnoj suprotnosti sa veličinom tiraža, kako je naglasila prof. dr Snježana Milivojević, novine sa najmanjim tiražom o rušenju u Savamli izveštavale su najviše i obrnuto.

„Politika i Danas sa ukupnim tiražom od 13 odsto, objavili su preko 70 odsto tekstova o rušenju u Hercegovačkoj. Danas je objavio polovinu od ukupnog broja. Iako je objavio oko pet odsto ukupnog sadržaja o Savamali, Informer ima najviše najava na naslovnim stranama, kao i najduže tekstove, od kojih su samo tri uvodnici na ovu temu“, navela je Milivojević.

Kao važan aspekt izveštavanja o rušenju u Hercegovačkoj, Milivojević je, analizirajući sadržaj tekstova, istakla da trećina priloga ima u fokusu poziv na odgovornost, trećina se odnosi na rad javne vlasti tim povodom, dok se oko četvrtina priloga odnosi se na inicijativu Ne davimo Beograd i na njihove proteste.

“Načini na koje se pristupa ovoj temi se bitno razlikuju. Paradoksalno, pozive na odgovornost najčešće upućuju nosioci vlasti, a mediji koji ih citiraju na taj način kreiraju privid kritičnosti ili tu kritiku upućuju na pogrešna mesta, kao što su aktivisti Ne davimo Beograd, javne ličnosti, određene opozicione političke partije, ali i građani”, zaključila je ona.

Još jedna razlika u tretmanu aktera koju je Milivojević istakla odnosi se na opšti ton izveštavanja.

“Dok se predstavnicima vlasti pruža prilika da objasne svoj stav i odbrane se od kritike, nivo na kojem su oni predmet kritike sveden je na minimum kako u Blicu, Večernjim novostima i Kuriru, tako i u Politici. Oštrica kritike potuno je izgubljena u Informeru, dok se u Danasu još uvek oštro kritikuju”, navela je stručnjakinja za analizu medija.

Dragan Janjić, urednik novinske agencije Beta, istakao je da je rušenje u Savamli bilo “eklatantan” primer isključivanja jedne od funkcija države na zahtev određenih centara moći, a da ni mediji u tom slučaju nisu vršili svoju funkciju – kontrole vlasti.

“ Mediji koji imaju najviše novca i uticaja nisu pisali o ovom slučaju, iako su oni preko agencija čije vesti kupuju sigurno informisani o svemu što se u tom slučaju dešavalo”, naglasio je Janjić.

Bojana Jovanović, zamenica urednika istraživačke mreže KRIK, upozorila je da se se o ovoj temi sve manje piše zahvaljujući “spinovima” vlasti koji odvlače pažnju sa suštine događaja, a to je suspenzija pravne države.

Novinarke o tužbama i sakrivanju informacija o rušenju

O izveštavanju o rušenju u Savamali na konferenciji u Medija centru govorile su i novinarke koje se direktno radile na ovoj temi. Vesna Mališić, zamenica glavnog urednika nedeljnika NIN, Svetlana Lukić, jedna od urednica Peščanika, Sandra Petrušić, novinarka NIN-a, Jovana Gligorijević, novinarka nedeljnika Vreme i Jelena Diković, novinarka dnevnog lista Danas.

Dok su Sandra Petrušić i Svetlana Lukić govorile tužbama koje je ministar policije Nebojša Stefanović podneo protiv njihovih medija zbog pozivanja na odgovornost za rušenje, Jovana Gligorijević i Jelena Diković ukazale su koliko su sve institucije onemogućavale novinarima da dođu do važnih informacija za ovaj slučaj.