Šta je pozadina blokade Rektorata Beogradskog univerziteta?

Takav scenario posledica je kratkotrajne blokade dve kancelarije u Rektoratu Beogradskog univerziteta uoči održavanja sednice Odbora za statutarna pitanja, koju su prethodno najavili predstavnici univerzitetskog Studentskog parlamenta (SPUB).

Kako je Danas pisao, uprava Univerziteta dobila je u petak imejl od Predsedništva SPUB-a u kojem su najavili da neće dozvoliti rad zaposlenih i ulazak u kancelarije pisarnice i sektora za pravna i kadrovska pitanja „kao vid izražavanja nezadovoljstva zbog mešanja dekana u donošenje odluka studentskih parlamenata“.

Studentski predstavnici su nezadovoljni zbog stava dekana iznetog na sednici Proširenog rektorskog kolegijuma 1. jula da se postavi dodatni uslov za studente koji su članovi univerzitetskih i fakultetskih organa, i to tako što će se izmeniti Statut UB, što je prelazno rešenje do izmene Zakona o studentskom organizovanju, koju će inicirati u narednom periodu.

A sve je zapravo krenulo od spornog člana osam ovog zakona koji propisuje da u stručnim organima visokoškolske ustanove i njihovim telima studenti čine 20 odsto članova.

„Studentski predstavnici iz ovog člana učestvuju u raspravi i odlučivanju o pitanjima od značaja za studente, a posebno ona koja se odnose na osiguranje kvaliteta nastave, pravila studija, plan rada, kalendar rada, upisnu politiku visokoškolske ustanove, reformu studijskih programa, analizu efikasnosti studiranja i utvrđivanje broja ESP bodova, izmena i dopuna statuta, predlaganje kandidata za organ poslovođenja i predlaganje finansijskog plana visokoškolske ustanove“, glasi pomenuto zakonsko rešenje.

Da su ne samo ovaj član, već i mnoge druge odredbe Zakona o studentskom organizovanju, pogodno tlo za različite vrste manipulacija, bilo je jasno kada su na fakultetima počeli da se održavaju izbori za dekane.

Još tada je na Univerzitetu bilo govora da treba inicirati izmene Zakona, ali zvaničnog predloga Senata do danas nije bilo.

Kako je Danas pisao, krajem marta su dekani tri beogradska fakulteta – Hemijskog, Filološkog i Građevinskog, podneli inicijativu za izmenu Zakona o studentskom organizovanju i Statuta UB, sa idejom da studentski predstavnici to zaista i budu.

Ideja je da se stane na put raširenoj praksi da se za predstavnike akademaca i u studentskim parlamentima, kao i u organima i telima visokoškolskih ustanova, biraju oni koji ne samo da studiraju dugi niz godina, već predstavljaju određene interesne grupe.

Dekan jednog beogradskog fakulteta za Danas kaže da je Zakon o studentskom organizovanju dao neosnovano široka prava studentima za koja oni nemaju kvalifikacije.

– Nije to samo pitanje glasanja o predlogu za dekana, već i odlučivanje o finansijskom planu i Statutu. Niko ne dovodi u pitanje odredbu zakona da studenti imaju svoje predstavnike u savetu, koji bira dekana i rektora, jer tamo sede i predstavnici nenastavnog osoblja. Ovako imamo situaciju da studenti učestvuju u radu nastavno-naučnih veća i glasaju za predlog za dekana, a to pravo nema nenastavno osoblje koje je svakako više zainteresovano za to ko će biti dekan i poznaje zaposlene na fakultetu – ističe naš sagovornik.

O tome šta se dešavalo na sednici Proširenog rektorskog kolegijuma više članova tog tela nije želelo javno da govori, a na poziv Danasa da obrazlože blokadu nisu odgovorili predsednik Studentskog parlamenta UB Stefan Kovačević, kao ni Ana Grčić, kojoj je istekao mandat na funkciji studentkinje prorektorke, ali slovi za kandidatkinju za još jedan mandat.

Ni predsednik Odbora za statutarna pitanja UB Andreja Katančević nije odgovorio na naš poziv, a sagovornika nismo našli ni u upravi Univerziteta.

Nezvanično, više dekana potvrđuje da je sednica Proširenog rektorskog kolegijuma protekla u vrlo neprijatnoj atmosferi, jer su predstavnici studenata replicirali maltene na svako izlaganje profesora.

Predlog da se izmeni Statut Univerziteta tako što bi se unelo ograničenje da za predstavnike akademaca u telima i organima UB i fakulteta može da se bira samo student koji je u prethodnoj školskoj godini ostvario 37 ESP bodova, naišao je na negodovanje zvaničnih studentskih predstavnika.

– Većina dekana koja je diskutovala na Proširenom rektorskom kolegijumu je bila za ovakav predlog. Studenti to ne prihvataju, oni smatraju da je to diskriminacija i to je cela priča. Nisu izneli nijedan argument već su pričali uopšteno, da je to mešanje univerziteta u studentsko organizovanje. Mi se u to ne mešamo, već tražimo da kvalifikovani studenti budu u telima i organima fakulteta i Univerziteta. Tih 37 ESPB je zakonski uslov za upis naredne godine, ne pravi se razlika između budžetskih i samofinansirajućih. To su aktivni studenti i to je suština cele priče – kaže sagovornik Danasa koji je prisustvovao sednici Proširenog rektorskog kolegijuma.

Drugi izvor Danasa sa Univerziteta u Beogradu navodi da su članovi SPUB-a imali izvesne nedoumice koje treba da budu razrešene sa članovima Odbora za statutarna pitanja, nakon čega će predlog za izmenu Statuta UB ući u prodeceduru.

– Naravno da prvi put upisan student na master studije ima pravo da bude biran, to je u redu. Niko ovo pitanje nije postavio na Proširenom rektorskom kolegijumu. Što se tiče izmene Zakona o studentskom organizovanju dogovor je da se pripremi formulacija, da se razgovara sa studentima, Ministarstvom prosvete i na Konferenciji univerziteta Srbije, tako da to neće ići brzo, niti od nas zavisi – kaže jedan dekan.

Prema nezvaničnim saznanjima Danasa, na Univerzitetu postoji saglasnost da se kroz izmene postojećih propisa, koje se ne bi kosile sa Zakonom o studentskom organizovanju, na neki način ograniči uticaj politike u studentsko organizovanje.

S tim su saglasni i dekani bliski vlasti, uveravaju naši sagovornici, koji kažu da su se pojedini studentski funkcioneri prilično osilili.

Da postoji sprega između vlasti i dela aktuelnih studentskih predstavnika bilo je jasno kada je CINS objavio da su u sedištu organizacije CEROB isplaćivane dnevnice za rad u kol centru SNS-a.

Više članova koji su aktivni u studentskom organizovanju imalo je i funkcije u CEROB-u, ali su oni demantovali povezanost sa vladajućom strankom.

Ova dešavanja uticala su na izbore novog studenta prorektora UB koji je bio praćen protestom dela akadekamaca.

U međuvremenu su na mnogim fakuletima održani izbori za nove sazive studentskih parlamentata kojima mandat počinje od 1. oktobra, a i na tim primerima se videlo da se politika itekako umešala u studentsko organizovanje.

Neki tvrde da se pored vlasti, mešaju i opozicione političke partije, a kao primer navode Pravni fakultet gde su izbori za dekana pomereni za jesen, kada počinje mandat novom Studentskom parlamentu.

Međutim, na Pravnom fakultetu za Danas kažu da je unutar kolektiva postignut dogovor da se izbori pomere za oktobar kako bi sve bilo “čisto“ i da se ime Fakulteta ne bi pominjalo u negativnom kontekstu.